AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 39.683
Српски термин „зихераши“ (и његови родно неутрални/инклузивни облици „зихерашице/зихераши“) у политичком контексту односи се на појединце или групе који стратешки избегавају заузимање чврстог става или активно учешће у политичким сукобима, било физичким или вербалним, док истовремено имају користи од свих страна .Овакво понашање често карактерише прагматичан приступ где дају предност личној користи и стабилности у односу на идеолошку посвећеност или директну конфронтацију. Доживљавају се као људи који искоришћавају обе стране политичке поделе, често без значајног личног улагања или ризика.
Међутим, ова стратегија почива на несигурним темељима. С једне стране, „зихераши“ се могу сматрати нелојалним или опортунистичким, онима којима недостаје уверења и који мењају оданост на основу сопственог интереса.С друге стране, могу се доживети као да нагињу владајућем режиму, јер влада често има више ресурса и „слаткиша“ (погодности) које може да понуди.Из перспективе опозиције, „зихераши“ можда не виде никакве непосредне користи од слагања са њима, што их наводи да бирају „врапца у руци“ (једна птица у руци вреди две у жбуњу) – опипљиве, непосредне користи које нуди етаблирана власт – уместо да ризикују због неизвесних будућих добитака са опозицијом.Вешти су у избегавању ризика и инвестиција, али су често први који убирају користи када се оне појаве.Ова динамика истиче сложену интеракцију самоодржања, опортунизма и расподеле моћи и ресурса унутар политичког пејзажа.
Међутим, ова стратегија почива на несигурним темељима. С једне стране, „зихераши“ се могу сматрати нелојалним или опортунистичким, онима којима недостаје уверења и који мењају оданост на основу сопственог интереса.С друге стране, могу се доживети као да нагињу владајућем режиму, јер влада често има више ресурса и „слаткиша“ (погодности) које може да понуди.Из перспективе опозиције, „зихераши“ можда не виде никакве непосредне користи од слагања са њима, што их наводи да бирају „врапца у руци“ (једна птица у руци вреди две у жбуњу) – опипљиве, непосредне користи које нуди етаблирана власт – уместо да ризикују због неизвесних будућих добитака са опозицијом.Вешти су у избегавању ризика и инвестиција, али су често први који убирају користи када се оне појаве.Ова динамика истиче сложену интеракцију самоодржања, опортунизма и расподеле моћи и ресурса унутар политичког пејзажа.
