Poli46
Stara legenda
- Poruka
- 84.150
МАНАСТИР РАВАНИЦА
Манастир Раваницу са црквом Вазнесења подигао је кнез Лазар између седамдесетих и осамдесетих година XIV века. Ктиторска повеља сачувана је само у два каснија преписа, која нису истоветна. По болоњском препису, раваничка повеља била је издата 1376/7, по врдничком 1381. године. Међутим, на основу житија испосника светог Ромила који је живео у непосредној близини Раванице и који је, после смрти 1375. године, и сахрањен у Раваници, закључује се да је раваничко властелинство већ постојало, али свакако не као завршена манастирска целина. Такав манастирски комплекс - са црквом, пиргом, моћним утврђењем са седам кула, трпезаријом, ћелијама, неопходним економским и господарским зградама - морао се стварати годинама. Као, уосталом, и сви наши угледни манастири.
У складу са својом фактичким положајем, кнез Лазар наглашава своју самосталност - самодржавност, он је "господин земљи српској" и то "по милости Божјој", и он постаје Стефан: "Стефан кнез Лазар". Он наступа као крунисани владар, непосредни наследник Немањића - део савременика га тако и прихвата, а потомство га тако и види у историјској перспективи.
После Косовске битке и Лазареве погибије, на Видов дан 1389. године, и преноса његових моштију из приштинске цркве Вазнесења у Раваницу 1392. године, манастир постаје место ходочашћа и жижа око које се ствара култ кнеза Лазара, косовског мученика, а затим и његових сабораца.
Манастир Раваницу са црквом Вазнесења подигао је кнез Лазар између седамдесетих и осамдесетих година XIV века. Ктиторска повеља сачувана је само у два каснија преписа, која нису истоветна. По болоњском препису, раваничка повеља била је издата 1376/7, по врдничком 1381. године. Међутим, на основу житија испосника светог Ромила који је живео у непосредној близини Раванице и који је, после смрти 1375. године, и сахрањен у Раваници, закључује се да је раваничко властелинство већ постојало, али свакако не као завршена манастирска целина. Такав манастирски комплекс - са црквом, пиргом, моћним утврђењем са седам кула, трпезаријом, ћелијама, неопходним економским и господарским зградама - морао се стварати годинама. Као, уосталом, и сви наши угледни манастири.
У складу са својом фактичким положајем, кнез Лазар наглашава своју самосталност - самодржавност, он је "господин земљи српској" и то "по милости Божјој", и он постаје Стефан: "Стефан кнез Лазар". Он наступа као крунисани владар, непосредни наследник Немањића - део савременика га тако и прихвата, а потомство га тако и види у историјској перспективи.
После Косовске битке и Лазареве погибије, на Видов дан 1389. године, и преноса његових моштију из приштинске цркве Вазнесења у Раваницу 1392. године, манастир постаје место ходочашћа и жижа око које се ствара култ кнеза Лазара, косовског мученика, а затим и његових сабораца.
