Знам жене које оставиле децу код оца, али их нису напустиле. Брину о њима,виђају их, али им је углавном финансијски боље код оца, и зато су тамо.
И то не замерам.
Знам жене које су оставиле децу код оца и не занимају их деца. Е то не могу да разумем, а оправдање не постоји!
Ova prva varijanta uglavnom je posledica materijalnih prilika ili neprilika, uz još neke elemente o kojima sudovi vode računa, uključujući i volju deteta.
Deca tu nisu ostavljena, uređen je način vršenja roditeljskog prava.
Ako se dovoljno trude, uspevaju da sačuvaju bliskost, jer se bave decom, viđaju ih, doprinose njihovom izdržavanju,
izvršavaju svoje roditeljske obaveze na način da deca nemaju doživljaj da su se roditelji rastavili sa njima i da su prepuštena samo jednom roditelju.
Ova druga varijanta je znatno dramatičnija, jer se tu jedan roditelj jednostavno gubi iz života deteta.
Razlozi su različiti, nemaju veze sa detetom, a najviše trpi upravo dete, jer odrasta bez jednog roditelja sigurno i teško mu je da se ne oseti napuštenim.
Često se brani mržnjom ili prezirom prema onome ko ga je ostavio, a ponekad to odlučujuće utiče in a njegove stavove prema drugim ljudima, životu uopšte.
Za roditelja koji je napustio dete teško je naći opravdanje.
Zbog posebne biološke veze majke i deteta, još teže je za ženu .
Neke od mogućih situacija i objašnjenja su: maloletnica rodi dete, a i sama dete, nije ni mentalno spremna za brigu o detetu, a nema ni materijalne mogućnosti da ga izdržava, jer i nju izdržavaju roditelji.
Učini im se najjednostavnijim prepuštanje bebe nekome ko je voljan da se o njoj stara.
Kasnije, od novog muškarca se neretko skriva postojanje deteta.
Ili, žena sa sela, domaćica, bez zanimanja, prihoda i podrške, zaljubi se u drugog muškarca i ostavlja muža i dete, u nadi da može započeti nov život, kao da te “epizode” nije bilo.
Pokušaj novog početka bez tereta prati i promena sredine, pa se tako umanjuje moguće podsećanje ili osuda.
Nekad je ostavljanje uslov, koji postavlja novi partner, nekad ni sama ne želi ništa da je podseća na bivše.
Kad se sretnu posle više decenija, dete i roditelj su potpuni stranci.
Videla sam nekoliko takvih primera. Majka praznog pogleda i dete (sad već odrastao čovek) sa izrazom prezira.
Utisak je da su te žene ipak negde račune za neizmirene obaveze platile svojom nesrećom ili krnjom srećom.
meni inace nije jasno kako neko moze da napusti bilo sta o cemu je svesno prihvatio da se stara,bilo to dete ili pas ili bilo sta drugo sto zavisi od nas,al ocito da ima raznih ljudi...u tom smilu ostavljanje od strane majke mi nije nista gore od ostavljanja od strane oca.
,
I tad je bilo telefona...
