Zemlja

flaj:
A ja sam s drugog kraja Sveta, slovenska duša. :zper:
Moj um je neizdresiran, nemiran, radoznao. Leti i skače sa ideje na ideju, večito nezadovoljan.
Ne klanjam se, ne molim, ne izgovaram monotone mantre dok me ne uhvati san.
Pravi majmunski um, to sam ja.
Žilav i živ.
Pa ipak znam, da je u mom "ja", sićušnom i nevažnom kao zrnce prašine,
i duša i iskra i svetlost.
Tri u jedan. :)
Kliknite za proširenje...
Duša nema nacionalna obeležja
Um je isti za sva ljudska bića
 
Mystic+:
Чиста физика ? Шта ти знаш о томе ?

Јеси ли некада јахала коња на крилима његове сирове силе ? . :namcor:

Ако ниси плати у ергели 2,000 дин/сат, па да попричамо о мушкарцима ... :malav:
Kliknite za proširenje...


Ona je jahala, Ledi Godiva, Koventri
6dd408_be0e676c694a4984bb756cfae88a9b24~mv2.jpg


Prihvatila je izazov i projahala gradom odevena samo u svoju dugu kosu.
To je bio uslov-ucena njenog plemenitog muža, da bi oslobodio stanovništo od svih poreza (osim na konje?).
Nije teško zamisliti i njen osećaj i njena osećanja.
U znak zahvalnosti, podignut joj je spomenik.
Da li je muž pocrveneo, nije poznato. :)
 
flaj:
Da duše nemaju individualna obeležja i da je um isti za sva ljudska bića,
svet bi drugačije izgledao.
Kliknite za proširenje...
pomenula sam da nemaju nacionalno a ne individualno obeležje, to je vrlo različito
Suštinska priroda Uma i njegov potencijal jeste isti za sve ljude
Njegova iskorišćenost i manifestovanje nije
Pri tome Um ne izjednačavam sa intelektom iako imaju određenu povezanost
 
Legenda kaže: U početku beše reč - i sve je stvoreno od reči. I zvezde i pesak, i biljke i životinje, svetlo i tama.
Ipak, nije baš sve.
Čovek je, zapisano je, nije stvoren od reči. Stvoren je od Zemlje, a Čovečica od čoveka.
Nismo nastali od igre reči, kao što su nastale zvezde, biljke svetlost kamenje... Mi smo istinska deca Zemlje.
I kao što svako dete nosi gene majke i liči na nju, mi u sebi nosimo Zemlju i sve na njoj stvoreno.
Mi smo autentični Zemljani.
 
1567789930398.png


Kad nijedne reči više ne bude

Trešnjine grane kroz prozor gledam
što posute cvetom se ponosno šire
i pčele mnoge radosno goste.

Zaneta svojom lepotom,
opijena svojom važnošću,
da li ona zna ili mari
za radosti naše, tuge, nedaće
za reči male i velike?

Nekom drugom drvetu
pčela će oploditi cvet
i trešnje će hraniti ptice i bube
kad nijedne reči više ne bude.

(Sandveil dance)
 
hakim bej:
Legenda kaže: U početku beše reč - i sve je stvoreno od reči. I zvezde i pesak, i biljke i životinje, svetlo i tama.
Ipak, nije baš sve.
Čovek je, zapisano je, nije stvoren od reči. Stvoren je od Zemlje, a Čovečica od čoveka.
Nismo nastali od igre reči, kao što su nastale zvezde, biljke svetlost kamenje... Mi smo istinska deca Zemlje.
I kao što svako dete nosi gene majke i liči na nju, mi u sebi nosimo Zemlju i sve na njoj stvoreno.
Mi smo autentični Zemljani.
Kliknite za proširenje...
Nikad neću saznati od čega i kako je stvoren Svet.
Jedino što znam je da sam ja, kao i sve što je rođeno, stvoreno iz ljubavi.
Ali, ni to nije baš uvek - sasvim sigurno. :)
 
1567923347220.png


Poem (the spirit likes to dress up)
Mary Oliver

The spirit
likes to dress up like this:
ten fingers,
ten toes,
​
shoulders, and all the rest
at night
in the black branches,
in the morning

in the blue branches
of the world.
It could float, of course,
but would rather

plumb rough matter.
Airy and shapeless thing,
it needs
the metaphor of the body,

lime and appetite,
the oceanic fluids;
it needs the body's world,
instinct

and imagination
and the dark hug of time,
sweetness
and tangibility,
​
to be understood,
to be more than pure light
that burns
where no one is --

so it enters us --
in the morning
shines from brute comfort
like a stitch of lightning;

and at night
lights up the deep and wondrous
drownings of the body
like a star.
 
"Reči ne pogađaju uvek srž stvari, no to što vidim, to je ipak istina. To ne laže. Tu dole, korača seljak za plugom; mlad je i snažan. Zašto ne dopušta da ga ubiju? Jer njegova zemlja nije u ratu, jer njegovo polje leži za šest stepeni po strani, zato zakon ne vredi za njega. I ti si sad u toj zemlji, pa zato zakon ne vredi ni za tebe. Može li neki zakon, nevidljivi zakon, biti istinit ako vredi samo do nekog graničnog kamenja, a s druge strane ne vredi? Ne osećaš li, gledajući u taj mir ovde, svu besmislenost tih zakona?"

Mora, Štefan Cvajg
 
Poslednja izmena:
Granice su izmišljotine osvajača, zakoni su izmišljotine gospodara.
Pravda i pravo nisu ni u kakvom srodstvu.
Ko traži pravdu neka ima na umu da je ona i slepa i gluva i pravi se luda.
Uvek će biti kako gazda kaže.

Samo su blaženi strpljivi i spokojni, njihova je pravda božanska.:)
 
1568319750796.png


MAGIA NATURALIS SOLSTITIUM
Anica Savić Rebac

Тихо у златноме миру сужаваху се прстенови дана,
У пурпурна тоњаху мора вечерња:
Опални благи жар јесењих залазака,
Дрхтаји бледа пурпура у лишћу и у позном грожђу,
Најнежнији плам разливен по небесној пучини млечној:
Таласи и ветри и буктиње буја,
Полако је легло све у најдаљи најтиши сунчани затон
— да најзад из таме
Блесне у дну небеса обртника тајанствени лук.
Тишина неба се пење као стрмен зид.
Но негде далеко кроз крајеве стране
И равни бескрајске разлеже се сребрна јека оружја,
А штитови звуче у плесу мађијску:
То светлосни дуси што чувају живот међузвездани
Одгоне чини, и штите сунчев сан.

и све је већ засјало снова: у небесном кругу се пролеће
рађа —
Обнажена лоза се вије уз сунчани зид тишине,
Ко слутње мора преко сурих стена
Падају огромни модри одсеви, и љубичаст се пење дим,
Топлота нежна зрачи са осунчана снега;
Високо над струјама хладним
Пролетње сенке цветају азуром,
А доле на земљи
Дрвета у ињу, ко шуме белог корала, бујне,
Дигнуте из подморска дуга сумрака
И снова суморних мед ведрије струје где неба сјају
У модром миру халкионских дана.
 
Mystic+:
Pogledajte prilog 351785

Pogledajte prilog 351786
Kliknite za proširenje...

Lepo. :kpozdrav:

Poznat mi je takav doživljaj, iako nisam zbog toga morala da se penjem na Himalaje.
I svaki put dok sedim na kamenu na 0 metara nadmorske visine i gledam na pučinu ili zvezdano nebo,
ili dok se prepuštam morskoj struji, pa čak i dok krčkam bećar paprikaš s pogledom na zalazak sunca -
doživljaj je uvek isti, baš takav, iako je prizor uvek nov.
Uz divjenje, radost i zahvalnost što sam prisutna, bar za sada. :)
 
Dok odisej po svetu ratuje, skita i zabavlja se sa svakojakim čarobnicama, princezama i nimfama,
penelopa je odavno prestala da tka ćilim vernosti, opametila se.
Nema vremena od muških i ženskih poslova, kenjkave dece, kuće, zemlje, nasilnih okupatora...
Haljine su luksuz u ratna vremena, sad nosi pantalone, pije, puši, psuje žiivot kao svaka muškarčina.

Kada se već ostareli odisej vrati posle 2o godina, zapanjiće se.
Nije to njegova penelopa.
Pred njim je nepoznata, okorela feministkinja.
A ni on nije više bogznašta. :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top