Нова уредба – опело за домаћу продукцију
Милица Божанић, директорка Српске филмске асоцијације, сматра да нас нови пропис тржишно елиминише када је реч о странцима, јер они негде другде могу да пронађу атрактивније локације за снимања
Уколико овај пропис заживи, то ће бити опело за домаћу продукцију – каже глумац Радош Бајић, коментаришући уредбу о подстицају инвеститорима да у Србији производе аудио-визуелно дело, која ступа на снагу првог фебруара. Њом је прописан нов минимални праг за пројекте који могу да аплицирају за државне субвенције – уместо ранијих 100.000 евра, да би добио повраћај средстава за серију или снимљену рекламу, продуцент сада мора да уложи по епизоди 300.000 евра. Такође, домаћи и страни филм добиће субвенције ако продуцент потроши најмање 300.000 евра. Реклама добија повраћај новца од 20 одсто, играни филмови 25.
Бајић наглашава да не постоји ниједна домаћа серија која може да уложи 300.000 по епизоди, додајући да је највећа цена 150.000,
а продуцент Драган Ђурковић наводи да ће производња серија пасти на нулу.
– Тешко да ико у Европи у епизоду улаже толико. Можда Америка или Британија. Странци неће потрошити више од 60 одсто средстава код нас, тако да се чак ни они не квалификују за повраћај новца. Један од најважнијих разлога да снимају изван својих земаља је управо подстицај у страној земљи – каже Ђурковић, додајући да је просечан буџет за рекламе у Европи 250.000 евра.
Према његовим речима, до сада је праг за снимање рекламе код нас био 150.000, а за епизоду серије 100.000 евра. То је довело је до бума производње и запошљавања филмских радника.
– Од увођења подстицајних мера за протекле четири године запосленост у филмском сектору порасла је за 57 одсто. За сваки исплаћени евро кроз подстицајне мере у буџет се врати 2,4 евра, док се у економију кроз продукцијску потрошњу слије између 5,2 и 5,7 евра – наводи Ђурковић.
Од 50 до 300 домаћих филмских радника ангажује се на страној продукцији: од угоститеља, грађевинара, текстилаца до занатлија. Тако се ствара прилив у буџет јер продукција плаћа порезе на куповину робе и услуга.
Милица Божанић, директорка Српске филмске асоцијације, сматра да нас нови пропис тржишно елиминише када је реч о странцима, јер они негде другде могу да пронађу атрактивније локације за снимања.
Захваљујући подстицајима за рекламе у претходном периоду, додаје, у земљу је ушло 15,9 милиона евра вредности страних пројеката, а у 2019. рекламе су креирале око 1.000 пројектних послова.
– Са Министарством привреде разматрамо бенефите ове одлуке. Од када су 2019. прописани нови услови, нико се није пријавио за субвенцију. Србија једина у Европи има подстицај за рекламе, али овом уредбом странцима је отежан долазак – каже Милица Божанић.
Из Министарства привреде нисмо успели да добијемо изјаву овим поводом.
http://www.politika.rs/scc/clanak/446654/Nova-uredba-opelo-za-domacu-produkciju
)
