Zbignjev Herbert

[*~Anti~*]

SVAKODNEVNOST DUŠE

Ujutro miševi
trče po glavi
na podu glave
ostaci razgovora
otpaci pesme
ulazi
sobna muza
u plavoj kecelji
mete

mome gospodinu
dolaze gosti
recimo jedan Heraklit iz Efesa
ili prorok Isaija

gospodin
nervozno šeta
govori sam sebi
cepa novine
papire

uveče odlazi u nepoznatom pravcu

muza otkopčava plavu kecelju
oslanja laktove na prozorsku dasku
ispruža vrat
čeka
svoga žandarma
plavih brkova

Iz zbirke ''Gospodin Kogito''

 

[*~Anti~*]

ONI KOJI SU IZGUBILI

Oni koji su izgubili igraju s praporcima na
nogama
u okovima smešne odeće u perju crknutog orla
diže se prašina saosećanja na malom trgu
i filmska puška puca blago i precizno

podižu limenu sekiru lukom lakim kao obrva
ubijaju
lišće i senke
te samo bubanj huči i podseća na stari ponos i
gnev

dali su istoriju i ušli u lenost vitrina
leže u grobnici pod staklom pored vernog
kamenja

oni koji su izgubili - prodaju pred guvernerovim
dvorcem

u Santa Feu
(duga prizemna zgrada topao ispečeni oker mrki
drveni stubovi
isturene tavaničene grede o kojima visi oštra senka)
prodaju staklene bisere amulete boga kiše i vatre
model Kivinog hrama
sa štrčećim uvis dvema slamkama lestava niz
koje silazi letina

kupi boga odjeka jeftin je i rečito ćuti
kad se koleba na ispruženoj prema nama
ruci iz neolita

Iz zbirke ''Gospodin Kogito''

 

[*~Anti~*]

GOSPODIN KOGITO I POP

1

Za vreme koncerta pop
Gospodin Kogito razmišlja
o estetici buke

sama ideja svakako
privlačna je

biti bog
znači bacati gromove

ili manje teološki
progutati jezik stihija

zameniti Homera
zemljotresom
Horacija
kamenom lavinom

izvući iz utrobe
ono što je u utrobi
preneraženost i glad

obnažiti puteve
hrane
obnažiti puteve
daha
obnažiti puteve žudnje

svirati na crvenom grlu
poludele ljubavne pesme

2

neprilika je u tome
što krik izmiče formi
siromašniji je od glasa
koji se diže
i spušta

krik se tiče tišine
ali preko promuklosti
a ne putem volje
da se opiše tišina

jarko je taman
zbog slabosti artikulacije

odbacio je milost humora
jer ne zna za polutonove

on je kao oštrica
zabijena u tajnu

ali ne opliće se
oko tajne
ne poznaje njene oblike
izražava istinu osećanja
iz rezervata prirode
traži izgubljeni raj
u novim džunglama reda

moli se za naglu smrt
i ona mu biva dodeljena

Iz zbirke ''Gospodin Kogito''

 

[*~Anti~*]

GOSPODIN KOGITO O MAGIJI

1

U pravu je Mirča Elijade
mi smo - i pored svega
unapređeno društvo

magija i gnosa
cvetaju kao nikad

veštački rajevi
veštački paklovi
prodaju se na uglu ulice

a u Amsterdamu su otkrivena
sintetička oruđa za mučenje

devojčica iz Masačuzetsa
primila je krvno krštenje

katatoničari sedmog dana
stoje na starim linijama
poneće ih četvrta dimenzija
kola s promuklom sirenom

kroz Telegraf Strit
plove lavine bradonja
u slatkom zapahu nirvane

Jan Gotlob je sanjao
da je bog
a bog ništavilo

sleteo je polako kao pero
s Ajfelove kule

maloletni filozof
Sadov učenik
znalački proseca
trbuh trudne žene
i krvlju piše na zidu
stihove uništenja

uz to istočnjačke orgije
usiljene i pomalo dosadne

2

iz toga rastu bogatstva
grane industrije
grane zločina

vredni brodići plove
na put po nove zločine

zadihani alhemičari halucinacija
proizvode
nove drhtaje
nove boje
nove jauke

i rađa se umetnost
agresivne epilepsije

s vremenom
razvratnici će osedeti
i pomisliti na zadovoljenje

tada će nastati
novi zatvori
novi azili
nova groblja

to je ipak vizija
bolje budućnosti

zasad
magija
cveta
kao nikad

Iz zbirke ''Gospodin Kogito''

 

[*~Anti~*]

MINOTAUROVA ISTORIJA

U još nerašćitanom lenarnom pismu A ispičana je prava istorija kneza Minotaura. Bio je on – uprkos kasnijim spletkama – autentičan sin kralja Minosa i Pasifaje. Dečak se rodio zdrav, ali s nenormalno velikom glavom – što su predskazivači smatrali znakom mudrosti. U suštini, Minotaur je rastao u svoje godine kao jak, pomalo melanholičan – kreten. Kralj je odlučio da ga da u sveštenički stalež. Ali sveštenici su objašnjavali da ne mogu primiti nemoralnog kneza, jer bi to moglo sniziti već i onako, zbog otkrića točka, narušen autoritet religije.

Tada je Minos pozvao modernog u to vreme u Grčkoj inženjera Dedala – tvorca čuvenog pravca pedagoške arhitekture. Tako je nastao lavirint. Putem sistema hodnika, od najprostijih do sve složenijih, preko razlika između nivoa i stepenica apstrakcije trebalo je da kneza Minotaura udubljuje u načela pravilnog mišljenja.

Tako je nesrećni knez koga su nastavnici gurali lutao kroz hodnike indukcije i dedukcije, odsutnim okom gledao nastavne freske. Ništa od toga nije shvatao.

Iscrpevši sva sredstva kralj Minos je odlučio da se liši sramote roda. Pozvao je (opet iz Grčke, koja je bila čuvena po sposobnim ljudima) veštog ubicu Tezeja. I Tezej je ubio Minotaura. U toj se tački mit i istorija međusobno slažu.

Kroz lavirnt – već nepotrebni bukvar – Tezej se vraća noseći veliku, krvavu Minotaurovu glavu, iskolačenih očiju, u kojima je prvi put počela da klija mudrost – koju je naviklo da šalje iskustvo.

Iz zbirke ''Gospodin Kogito''

 

[*~Anti~*]

STARI PROMETEJ

Piše memoare. Pokušava u njima da objasni mesto junaka u sistemu nužnosti, da izmiri međusobno protivrečne pojmove bića i sudbine.

Vatra veselo plamti u peći, u kuhinji užurbano posluje žena - egzaltirana osoba koja nije mogla da mu rodi sina, ali se teši da će i onako ući u istoriju. Priprema za večeru na koju treba da dođu mesni paroh i apotekar, sada najbliži Prometejev prijatelj.

Vatra veselo plamti u peći. Na zidu napunjeni orao i pismena zahvalnica kavkaskog tiranina koji je, zahvaljujući Prometejevom pronalasku, uspeo da spali susedni grad.

Prometej se tiho smeje. Sada je to njegov jedini način izražavanja neslaganja sa svetom.

Iz zbirke ''Gospodin Kogito''

 

[*~Anti~*]

KALIGULA

Čitajući stare hronike poeme i žitija Gospodin Kogito ponekad oseća fizičko prisustvo davno umrlih lica

Govori Kaligula:

između svih građana Rima
voleo sam samo jednoga
Incitatusa - konja

kad je ušao u senat
besprekorna toga njegove dlake
savršeno je bleštala sred purpurom opšivenih
plašljivih ubica

Incitatus je bio pun vrlina
nikad nije uzimao reč
stojička priroda
mislim da je noću u staji čitao filozofe

toliko sam ga voleo da jednog dana odlučih da
ga raspnem
no usprotivila se njegova plemenita anatomija

konzulsko zvanje primio je ravnodušno
i vlast obavljao sjajno
to znači - nikako

nismo ga uspeli navesti na trajnu ljubavnu vezu
s mojom dragom ženom Cezonijom
te avaj nije nastala linija careva-kentaura

zato je propao Rima

rešio sam da ga proglasim za boga
no devetog dana uoči februarskog kalendara
Herea Kornelije Sabin i ostale budale sprečiše
tu pobožnu nameru

mirno je primio vest o mojoj smrti

izbaciše ga iz dvora i osudiše na progonstvo

taj udar podneo je dostojanstveno

umro je bez potomstva
zakla ga debelokoži mesar u mestu Ancijumu

o posmrtnoj sudbini njegova mesa
Tacit ćuti

Iz zbirke ''Gospodin Kogito''

 

[*~Anti~*]

HAKELDAMA

Sveštenici imaju problem
s pograničja etike i računovodstva

šta učiniti sa srebrnicima
koje im je Juda bacio pred noge

suma je zapisana
na strani izdatka
hroničari će je zapisati
na strani legende

ne dostoji da se unese
u rubriku nepredviđeni prihodi
opasno je unositi je u blagajnu
mogla bi da zarazi srebro

nije red
kupiti za nju svećnjak za hram
ni podeliti je sirotinji

posle dugih savetovanja
odlučiše da otkupe lončarski trg
i da na njemu zasnuju
groblje za hodočasnike

da vrate - na neki način
novac za smrt
smrti

izlazak je
bio taktičan
i zašto onda
naziv toga mesta
grmi kroz
vekove
Hakeldama
Hakeldama
to jest krvna njiva

Iz zbirke ''Gospodin Kogito''

 

[*~Anti~*]

GOSPODIN KOGITO O SPINOZINOM KUŠANJU

Baruh Spinoza iz Amsterdama
poželeo je da dosegne Boga

bruseći na tavanu
sočiva
naglo je probio zavesu
i stao licem u lice

dugo je govorio
(a dok je govorio
proširivao se njegov duh
i njegova duša)
postavljao je pitanja
o čovekovoj prirodi

- Bog je rasejano trljao bradu

- pitao za prvi uzrok

- Bog je gledao u beskraj

- pitao za krajnji uzrok

- Bog je kršio prste
nakašljavao se

kada Spinoza ućuta
Bog reče

- Lepo govoriš Baruše
volim tvoj geometrijski latinski
i jasnu sintaksu
simetriju zaključaka

razgovarajmo ipak
o Stvarima Zaista
Velikim

- Pogledaj na svoje ruke
izranavljene i drhtave

- upropašćuješ oči
u mraku

- loše se hraniš
bedno oblačiš

- kupi novu kuću
oprosti mletačkim ogledalima
što ponavljaju površinu

- oprosti cveću u kosi
- pesmi pijanaca

- Pazi na prihode
kao tvoj kolega Dekart

- budi lukav
Kao Erazmo

- posveti traktat
Luju XIV
tako ga neće pročitati

- stišavaj
racionalni bes
pašće od njega prestoli
i potamneće zvezde

- pomisli
na ženu
koja će ti roditi dete

- vidiš Baruše
govorimo o Velikim Stvarima

- želim da me vole
neuki i naprasiti
to su jedini
koji me istinski žele

sad zavesa pada
Spinoza ostaje sam

ne vidi zlatni oblak
svetlosti na visini

vidi mrak

čuje škripu stepenica
korake što silaze dole

Iz zbirke ''Gospodin Kogito''

 

[*~Anti~*]

RAZMIŠLJANJE GOSPODINA KOGITA O ISKUPLJENJU

Nije trebalo da šalje sina

previše ih je mnogo videlo
sinovljeve probodene šake
njegovu običnu kožu

to je bilo zapisano
da bi nas pomirilo
najgorim pomirenjem

previše mnogo nozdrva je
s uživanjem udisalo
miris njegovog straha

nije se slobodno spuštati
prenisko
bratimiti se s krvlju

nije trebalo da šalje sina
bolje da je carovao
u baroknom dvoru
od mramornih oblaka
na prestolu straha
sa železom smrti

Iz zbirke ''Gospodin Kogito''

 

[*~Anti~*]

GEORG HAJM - DOGAĐAJ GOTOVO METAFIZIČKI

1

Ako je istina
da slika ide ispred misli
može se misliti
da su Hajmove ideje
nastale za vreme klizanja

- lakoća kretanja
po ledenoj površini

bio je ovde i tamo
kružio oko pokretnog središta
nije bio planeta
ni zvono
ni ratar vezan za plug

- relativnost pokretanja
ogledalsko prožimanje sistema

leva bliža obala
(crveni krovovi Gatova)
bežala je unatrag
kao naglo povučeni stolnjak
a desna je
(prividno) ostajala u mestu

- obaranje determinizma
čudesna koegzistencija mogućnosti

- moja veličina
govorio je sebi Hajm
(sad je jurio natrag
dignute leve noge)
počiva na otkriću
da u savršenom svetu
nema proisticanja
tiranije posledica
diktature uzročnih veza
sve misli
delovanja
predmeti
pojave
leže jedni uz druge
kao tragovi klizaljki
na beloj površini

zaključci značajni
za teorijsku fiziku
zaključci opasni
za teoriju poezije

2

oni što su stajali na desnoj obali
nisu primetili Hajmov nestanak

gimnazist koji je prolazio pored njega
sve je video u obrnutom redu

beli džemper
čakšire zakopčane pod kolenom
na dva koštana dugmeta
listovi u narandžastim čarapama
klizaljke uzrok nesreće

dva policajca
razmakla su gomilu zazjavala
okupljenu iznad otvora u ledu

(izgledao je kao ulaz u jamu
kao hladna usta maske)

slineći olovke
pokušavali su da zabeleže događaj
da zavedu red
saglasno sa zastarelom
Aristotelovom logikom
sa vlasti svojstvenom
tupom ravnodušnošću
prema otkrivaču
i njegovim mislima
koje su sada
bespomoćno bludile
pod ledom

Iz zbirke ''Gospodin Kogito''

 

[*~Anti~*]

IGRA GOSPODINA KOGITA

1

Omiljena zabava
Gospodina Kogita
jeste igra Kropotkin

ima mnogo vrlina
igra Kropotkin

oslobađa istorijsku maštu
osećanje solidarnosti
zbiva se na slobodnom vazduhu
obiluje dramatičnim epizodama
njena pravila su plemenita
despotizam uvek gubi

na velikoj ploči imaginacije
Gospodin Kogito razmešta figure

kralj označava
Petra Kropotkina u petropavlovskoj tvrđavi
lauferi trojicu vojnika i stražara
kula spasilačka kola

Gospodin Kogito ima na izboru
mnogo uloga

može da igra
divnu Sofiju Nikolajevnu
ona u poklopcu časovnika
unosi plan bekstva

može da bude i violinist
koji u sivoj kućici
smišljeno iznajmljenoj
naspram zatvora
svira Otmicu iz saraja
što označava ulica slobodna

najviše ipak
Gospodin Kogito voli
ulogu doktora Oresta Vajmara

on u dramatičnom trenutku
zagovara vojnike pred kapijom

- video si ti Vanja mikroba
- nisam video
- a on gad gamiže po tvojoj koži
- ne govorite vaše sijateljstvo
- bogme gamiže i ima rep
- veliki
- dve ili tri vrste

tada šubara
pada na ovnujske oči
i već se
živo odvija
igra Kropotkin

kralj-zatvorenik stupa krupnim koracima
malo se nateže s flanelskim halatom
violinist u sivoj kućici
svira Otmicu iz saraja
čuju se glasovi hvataj
doktor Orest raspreda o mikrobima
lupanje srca
potkovane čizme na kaldrmi
najzad spasilačka kola
lauferi nemaju prolaza

Gospodin Kogito
raduje se kao dete
opet je pobedio u igri Kropotkin

2

toliko godina
toliko već godina
igra Gospodin Kogito

ali nikada ga
nije privlačila uloga
junaka bekstva

ne iz netrpeljivosti
prema plavoj krvi
kneza anarhista
ni iz prezira prema teoriji
o uzajamnoj pomoći

nije to ni iz kukavištva
Sofija Nikolajevna
violinist iz sive kuće
doktor Orest
takođe su stavljali glavu u torbu

s njima se ipak
Gospodin Kogito
poistovećuje gotovo potpuno

kad bi naišla potreba
mogao bi da bude čak i konj
begunčevih kola

Gospodin Kogito bi
hteo da bude posrednik slobode

da drži konopac bekstva
da protura cedulju
da daje znak
da poveruje srcu
čistom nastupu simpatije

neće ipak da odgovara za ono
što će u mesečniku Fridom
napisati bradonje
siromašne mašte

prima goru ulogu
neće prebivati u istoriji

Iz zbirke ''Gospodin Kogito''

 

[*~Anti~*]

ŠTA GOSPODIN KOGITO MISLI O PAKLU

Najniži krug pakla. Uprkos opštem mišljenju ne nastanjuju ga ni despoti, ni materoubice, kao ni oni što hode za telom drugih. To je azil umetnika, pun ogledala, instrumenata i slika. Na prvi pogled to je najkomfornije pakleno odeljenje, bez smole, vatre i fizičkih mučenja.

Čitave godine tu se održavaju konkursi, festivali i koncerti. Nema špica sezone. Špic je stalan i gotovo apsolutan. Svaka tri meseca nastaju novi pravci i ništa, tako se čini, nije u stanju da zaustavi trijumfalni pohod avangarde.

Velzevuv voli umetnost. Hvali se da njegovi horovi, njegovi pesnici i njegovi slikari već gotovo prevazilaze nebeske. Ko ima bolju umetnost, ima bolju vladavinu - to je jasno. Uskoro će moći da se ogledaju na Festivalu Dvaju Svetova. I tada ćemo videti šta će ostati od Dantea, Fra Anđelika i Baha.

Velzevuv potpomaže umetnost. Obezbeđuje svim umetnicima mir, dobru hranu i apsolutnu izolaciju od paklenog života.

Iz zbirke ''Gospodin Kogito''

 

[*~Anti~*]

GOSPODIN KOGITO O USPRAVNOM STAVU

1

U Utici
građani
nisu hteli da se brane

u gradu izbliza epidemija
nagona za samoodržavanje

hramovi slobode
pretvoreni u buvlju pijacu

senat raspravlja o pitanju
kako da ne bude senat

građani neće da se brane
na ubrzanim kursevima uče
kako se pada na kolena

šiju nove zastave
nevino bele
uče decu da lažu

otvorili kapije
kroz koje sada ulazi
peščani stub

inače kao i obično
trgovina i kopulacija

2

Gospodin Kogito bi
hteo da bude
na visini situacije

to znači
da sudbini pogleda pravo u oči
kao Katon Mlađi
vidi Živote

nema ipak
mač
ni priliku da porodicu pošalje preko mora

zato čeka kao i ostali
hoda po besnoj sobi

uprkos savetima stoika
voleo bi da ima telo od dijamanta
i krila

gleda kroz prozor
kako se sunce Republike
kloni prema zapadu

nije mu mnogo ostalo
u stvari samo
da izabere stav
u kome želi da umre

da izabere gest
da izabere poslednju reč

zato ne leže
u postelju
kako bi izbegao
da bude ugušen na spavanju

hteo bi da do kraja
ostane na visini situacije

sudbina mu gleda u oči
na mesto gde je bila
njegova glava

Iz zbirke ’’Gospodin Kogito’’

 

[*~Anti~*]

ŠTA SAM VIDEO
Uspomeni Kazimježa Močarskog

Video sam proroke koji čuvaju veštačke brade
video sam hulje koje su pristupale sekti
bičevalaca
dželate prerušene u ovčje kože
koji su odlazili od gneva naroda
svirajući na fruli

video sam video sam

video sam čoveka podvrgavanog mučenjima
sad je bezbedno sedeo u krugu porodice
pričao dosetke jeo supu
gledao sam njegova razmaknuta usta
desni – dve trnove grančice oguljene od
kore

bilo je to neizrecivo bestidno
video sam svu nagost
sve poniženje

potom
akademija
mnogo lica cveće
zagušljivo
neko je neprekidno govorio o
deformacijama
ja sam mislio na njegova deformisana usta

je li to poslednji čin
komada anonimnog pisca
plitkog kao pokrov

punog prigušenog jecanja
i kikota onih
koji odahnuvši s olakšanjem
što je opet sve lepo prošlo
posle uklanjanja mrtvih rekvizita
polako
podižu

okrvavljenu zavesu

(1956)

Iz zbirke ''Izveštaj iz opsednutog grada''

 

[*~Anti~*]

SA VRHA STEPENICA

Naravno
ti koji stoje na vrhu stepenica
znaju
oni sve znaju

drugo smo mi
čistači trgova
zatočenici bolje budućnosti
kojima se oni sa vrha stepenica
pokazuju retko
uvek s prstom na usnama

mi smo strpljivi
naše žene krpe nedeljnu košulju
razgovaramo s sledovanjima hrane
o fudbalu o ceni cipela
a subotom zabacujemo glavu unatrag
i pijemo

nismo od onih
što stežu pesnice
zveckaju lancima
govore i pitaju
nagovaraju na pobunu
grozničavi
stalno govore i pitaju

ovo je njihova bajka -
bacićemo se na stepenice
i osvojiti ih na juriš
kotrljaće se niz stepenice
glave onih što su stajali na vrhu
i najzad ćemo ugledati
šta se vidi s tih visina
nekakva budućnost
nekakva praznina

ne želimo prizor
glava što se kotrljaju
znamo kako lako glave ponovo rastu
i da na vrhu uvek ostaju
jedan ili trojica
a dole se sve crni od metli i lopata

ponekad sanjamo
kako će oni s vrha stepenica
sići dole
to znači do nas
dok mi nad novinama žvaćemo hleb
i kako će kazati

- a sad porazgovarajmo
kao čovek s čovekom
nije istina ono što stoji na plakatima
istinu nosimo u stisnutim ustima
okrutna je i previše teška
pa je nosimo sami
nismo srećni rado bismo ostali tu s vama

to su naravno snovi
mogu da se ispune
ili ne ispune
pa ćemo i dalje
obrađivati
naš kvadrat zemlje
naš kvadrat kamenja

lake glave
s cigaretom za uhom
i bez kapi nade u srcu

(1956)

Iz zbirke ''Izveštaj iz opsednutog grada''

 

[*~Anti~*]

DUŠA GOSPODINA KOGITA

Ranije
znamo iz istorije
izlazila je iz tela
kad bi stalo srce

s poslednjim dahom
tiho se udaljavala
na nebeske livade

duša Gospodina Kogita
ponaša se drugačije

za života napušta telo
bez reči oproštaja

mesecima leti boravi
na drugim kontinentima
van granica Gospodina Kogita

teško je dobiti njenu adresu
ne daje vesti o sebi
izbegava kontakte
ne piše pisma

niko ne zna kad će se vratiti
možda je otišla zanavek

Gospodin Kogito trudi se da savlada
nisko osećanje zavisti

misli o duši dobro
misli o duši s nežnošću

sigurno mora da prebiva
i u drugim telima

duša ima apsolutno premalo
za čitavo čovečanstvo

Gospodin Kogito miri se sa sudbinom
nema drugog izlaza

čak se trudi da govori
- moja duša moja -

misli o duši osećajno
misli o duši s nežnošću

te kad se neočekivano
pojavljuje
ne pozdravlja je rečima
- dobro što si se vratila

samo je iskosa gleda
kad sedne pred ogledalo
i češlja svoju kosu
zamršenu i sedu

Iz zbirke ''Izveštaj iz opsednutog grada''

 

[*~Anti~*]

ELEGIJA
Majčinoj uspomeni

A sad ima nad glavom mrke oblake korenja
vitki ljiljan soli na slepoočnicama brojanice peska
i plovi na dnu čuna kroz zapenušene magline

za milju dalje od nas tamo gde reka zavija
vidljiva – nevidljiva kao svetlost na vodi
zaista nije drugačija – napuštena kao svi

Iz zbirke ''Izveštaj iz opsednutog grada''

 

[*~Anti~*]

RECI

Reko – klepsidro vode metaforo večnosti
ulazim u tebe sve više drugačiji
da bih mogao biti oblak riba ili stena
a ti si nepromenljiva kao sat što meri
metamorfoze tela i padove duha
lagani raspad tkiva i ljubavi

ja rođen iz gline
hoću da budem tvoj učenik
i da upoznam izvor olimpijsko srce
hladna buktinjo o šumeći stube
temelju moje vere i očaja

nauči me reko upornosti i trajanju
da bih zaslužio u poslednjem času
odmor u senci velike delte
u svetom trouglu početka i kraja

Iz zbirke ''Izveštaj iz opsednutog grada''

 

[*~Anti~*]

STARI MAJSTORI

Stari Majstori
snalazili su se bez imena

njihovi potpisi su bili
beli Madonini prsti

ili ružičaste kule
di cittá sul mare

kao i scene iz života
della Beata Umilta

rastapali su se
u sogno
miracalo
crocifissione

nalazili su skrovište
pod očnim kapkom anđela
za humkama oblaka
u gustoj travi raja

potpuno su tonuli
u zlatnim nebosklonima
bez krika straha
bez vikanja za sećanje

površine njihovih slika
glatke su kao ogledalo
to nisu ogledala za nas
to su ogledala za izabrane

pozivam vas Stari Majstori
u teškim časovima sumnje

učinite da spadne s mene
zmijska ljuštura oholosti

da postanem gluh
na kušanja slave

pozivam vas Stari Majstori

Slikaru Manine Kiše
Slikaru Vezenih Drveta
Slikaru Blagovesti
Slikaru Svete Krvi

Iz zbirke ''Izveštaj iz opsednutog grada''

 

[*~Anti~*]

MOLITVA GOSPODINA KOGITA – PUTNIKA

Gospode
hvala Ti što si stvorio svet lep i vrlo raznolik

kao i zato što si mi u neiscrpnoj svojoj
dobroti dozvolio da budem u mestima koja nisu bila mesta moje svakodnevne muke
i
- što sam noću u Tarkviniji ležao na trgu kraj
česme a raznjihani tuč je s tornja objavljivao
Tvoj gnev ili praštanje

a mali magarac na ostrvu Korkira pevao mi je
iz svojih nepojmljivih plućnih mehova
melanholiju predela

i što sam u ružnom gradu Mančesteru otkrio
ljude dobre i razumne

što je priroda ponavljala svoje mudre tautologije:
šuma je bila šuma more more stena stena

što su zvezde kružile i što je bilo kao što
treba da bude – Jovis omnia plena

- oprosti što sam mislio samo na sebe dok je
život drugih okrutno nepovratan kružio oko
mene kao veliki astrološki časovnik na
Svetom Petru u Boveu

što sam bio len rasejan previše oprezan u
lavirintima i špiljama

i takođe oprosti što se nisam kao lord Bajron
borio za sreću pokorenih i što sam gledao
samo izlaske meseca i muzeje

- hvala Ti što su mi dela stvorena u slavu
Tvoju podarila deliće svoje tajne i što sam u
velikom uobraženju pomislio da su Dučo van
Ajk Belini slikali i za mene

kao i što je Akropolj koji nikad nisam shvatio
do kraja strpljivo otkrivao preda mnom ubogaljeno telo

- molim Te da nagradiš sedog starca koji mi
je nemoljen doneo voća iz svoga vrta na
suncem spaljenom ostrvu Laertova sina

kao i Mis Helen s maglovitog ostrvca Mul na
Hebridima zato što me je na grčki način primila
i molila da prekonoć ostavim u prozoru
što gleda na Svetu Ajonu zapaljenu lampu
kako bi se zemaljska svetla pozdravljala

kao i sve one koji su mi ukazivali put i govorili
kato kyrie kato

i da imaš pod svojom zaštitom Mamu iz
Spoleto Spiridiona na Paksosu i dobrog studenta
iz Berlina koji me je izbavio iz neprilike a
zatim kad sam ga neočekivano sreo u Arizoni
vozio me je u Veliki Kanjon koji je kao sto
hiljada katedrala okrenutih naopačke

- dozvoli o Gospode da ne mislim na svoje
vodnjikavooke sive nepametne progonitelje
kad se sunce spušta u Jonsko more zaista
neopisivo

da razumem druge ljude jezike druge patnje

i pre svega da budem pokoran to znači onaj
koji čezne za vrelom

hvala Ti Gospode što si stvorio svet lep i raznolik

a ako je to Tvoje zavođenje zaveden sam zanavek i
bez predaha

Iz zbirke ''Izveštaj iz opsednutog grada''

 

[*~Anti~*]

GOSPODIN KOGITO – POVRATAK

1

Gospodin Kogito
odlučio je da se vrati
na kameno krilo
otadžbine

odluka je dramatična
gorko će je požaliti

ne može ipak više
da podnese kolokvijalne obrte
- comment allez-vous
- wie geht’s
- how are you

pitanja na izgled prosta
traže složen odgovor

Gospodin Kogito kida
zavoje blagonaklone ravnodušnosti

prestao je da veruje u progres
tiče ga se sopstvena rana

izlozi izobilja
napajaju ga dosadom

vezao se samo
za dorski stub
crkvu San Klemente
knjigu koju nije stigao da pročita
i nekoliko drugih sitnica

znači vraća se

već vidim
granicu
uzorano polje
ubistvene stražarske kule
guste čestare žice

bešumna
oklopna vrata
polako se zatvaraju za njim

i već
je
sam
u riznici
svih nesreća

2

pa zašto se vraća
pitaju prijatelji
iz boljeg sveta

mogao bi tu da ostane
nekako da se sredi

ranu da poveri
hemijskim čistačima

da je ostavi u čekaonicama
velikih aerodroma

pa zašto se vraća

- u vodu detinjstva
- u spletene korene
- u zagrljaj sećanja
- u ruku lica
spaljenih na roštiljima vremena

pitanja naizgled prosta
traže složen odgovor

možda se Gospodin Kogito vraća
da bi dao odgovor

na došaptavanja straha
na nemoguću sreću
na iznenadni udar
na ubistveno pitanje

Iz zbirke ''Izveštaj iz opsednutog grada''

 

[*~Anti~*]

GOSPODIN KOGITO I MAŠTA

1

Gospodin Kogito nikad nije verovao
majstorima mašte

klavir na vrhu Alpi
svirao mu je lažne koncerte

nije cenio lavirinte
sfinga ga je ispunjavala odvratnošću

živeo je u kući bez podruma
ogledala i dijatektike

džungle nagomilanih slika
nisu bile njegov zavičaj

retko se dizao
na krilima metafore
potom je padao kao Ikar
u zagrljaj Velike Majke

obožavao je tautologiju
objašnjavanje
idem per idem

da je ptica ptica
ropstvo ropstvo
da je nož nož
smrt smrt

voleo je
ravan horizont
pravu liniju
zemljinu težu

2

Gospodin Kogito biće ubrojan
u vrstu minores

ravnodušno će primiti presudu
budućih istraživača slova

maštu je upotrebljavao
za sasvim druge svrhe

hteo je od nje da učini
oruđe saosećanja

želeo je da shvati do kraja

- Paskalovu noć
- prirodu dijamanta
- melanholiju proroka
- Ahilov gnev
- ludost ljudoubica
- snove Marije Stjuart
- neandertalski strah
- očaj poslednjih Acteka
- Ničeovo dugo umiranje
- radost slikara iz Laskoa
- rast i pad hrasta
- rast i pad Rima

potom da oživljava mrtve
da poštuje savez

mašta Gospodina Kogita
ima lepezast pokret

ide precizno
od patnje do patnje

nema u noj mesta
za veštačke vatre poezije

hteo bi da ostane veran
nesigurnoj jasnosti

Iz zbirke ‘’Izveštaj iz opsednutog grada’’

 

[*~Anti~*]

IN MEMORIAM LASLU NAĐU

Romana mi reče da ste upravo otišli
tako je uobičajeno da se govori o onima koji
zauvek ostaju
zavidim Vam na mramornom licu

među nama su bila čista pitanja nikakvog pisma
uspomena ničega što zabavlja oko
nikakvog prstenja ni krčaga
ni naricanja žena
zato je lakše poverovati u naglo oduševljenje
da se sad kao Atila Jožef
Mickjevič Bajron – lepe aveti
koje uvek dolaze na ugovoreni susret

moj udovički dodir nije mogao da se svikne
grabljiva ljubav prema konkretnom zahtevala je žrtve

nismo punili smehom mrtvu sobu
nismo naslonili laktove na šumni hrast stola
nismo pili vino nismo lomili sudbinu
a ipak smo zajedno stanovali
u skloništu Krsta i Ruže

prostor koji nas deli jeste kao pokrov
večernja magla diže se i spušta
plemeniti imaju lice vode i zemlje

naš dalji zajednički život sigurno će se složiti
more geometrico – dve uporne prave
vanzemaljska strpljivost i neljudska vernost

Iz zbirke ''Izveštaj iz opsednutog grada''

 

[*~Anti~*]

PISMO RIŠARDU KRINJICKOM

Neće mnogo ostati Rišarde zaista ne mnogo
od poezije ovog ludog veka sigurno Rilke Eliot
nekoliko drugih dostojnih šamana koji su znali tajnu
zaklinjanja reči forme otporne na dejstvo
vremena bez čega
nema fraze dostojne pamćenja a govor je kao pesak

naše školske sveske iskreno izmučene
s tragom znoja suza krvi biće
za večnu korektorku kao tekst popevke ostavljen bez nota
plemenito ispravan čak previše očevidan

previše smo lako poverovali da lepo ne spava
da vodi lakomislene od sna do sna na smrt
niko od nas nije umeo da probudi topolsku drijadu

da čita pismo oblaka
zato po tragovima našim neće proći jednorog
nećemo vaskrsnuti brod u zalivu pauna ružu
ostala nam je nagost i stojimo nagi
na desnoj boljoj strani triptiha
Strašni Sud

na mršava pleća uzeli smo javna pitanja
borbu protiv tiranije laži zapise patnji
ali protivnike smo – priznaćeš – imali ništavno male
i je li onda vredno snižavati sveti jezik
do buncanja s tribine do crne pene novina

tako je malo radosti kćerke bogova u našim pesmama Rišarde
premalo svetlih sumraka ogledala venaca zanosa
ništa samo tamne psalmodije mucanje animule
urne s pepelom u spaljenom vrtu

kakve snage treba da se uprkos sudbini
presudama istorije ljudskom bezakonju
u vrtu izdaje šapće – tiha noći

kakve sile duha treba da bi se ukresala
bijući naslepo očajanjem o očajanje
iskrica svetla deviza pomirenja

da bi večno trajalo kolo na gustoj travi
da bi se slavilo rođenje deteta i svaki početak
darovi vazduha zemlje i ognja i vode

ja to ne znam – moj Dragi – i zato
šaljem tebi noćas ove sovlje zagonetke
srdačni stisak ruke
naklon moje senke

Iz zbirke ''Izveštaj iz opsednutog grada''