Zaveštanje organa

Ja sam pre par godina razmisljala o ovome i resila da odem i da se prijavim...nemam bas puno da ponudim, ali mozda neko od toga bude imao koristi...Zloupotreba, tj. prodaja organa me ne zanima, zato sto iako ce neko debelo da plati nekome, neko treci ce opet ziveti....nece od mog bubrega napraviti pilav sa pilecom dzigericom...dakle, opet ce posluziti svrsi....

Takodje, bilo je i polemika da li dozvoliti da te posle smrti koje te strefi neko secira i vadi sta je potrebno...nesto kao skrnavljenje lesa...Ja ne mislim tako...neka izvade, zasiju, lepo me obuku pa put pod noge...oni svojim, ja svojim...
 
Nisam mislila na zloupotrebu u smislu preprodaje, nego u smislu da se neko potrudi da dođe do mojih organa dok sam još živa, tj. da ubrza stvar... Naložili me ljudi, majke mi, počela sam ozbiljno da tripujem pa se mislim koji će mi to đavo.

Ali sam se s*****la ako je tačno to što je Mooonja napisao. Ja mislila da to može i bez zvaničnog dokaza. Ono kao, moja porodica u moje ime pokloni organe. Pošto, kad umrem, neću moći da se izjašnjavam, pa će onda valjda pitati moje najbliže. Ali izgleda da sam gledala previše američkih filmova....

A što se tiče seciranja, nemam problem. Kad crknem, zabole me. Uostalom, ja sam rekla da hoću da me kremiraju. To mi je galantnije. Da ne pravim gužvu kad me ionako neće biti...
 
U zadnje vreme se dosta moze o tome cuti preko javnih medija i citati i..ne zelim da se ova tema pretvori u medicinska prepucavanja..da to zelim stavila bi je na Zdravlje..Zelim samo onako ljudski da popricamo o ovome..jer mislim da je povezana ne samo sa pojedincima nego i porodicama

Sta mislite o donaciji organa i da li ste razmisljali da vi budete donator i nekome na taj nacin produzite zivot..
 
Poslednja izmena:
Razmišljao sam o tome jako ozbiljno kada sam se spremao (čekao na red) za operaciju srca. Razmišljao sam da ako postoje šanse da se ne probudim, makar imam zdrave druge organe ako mi je već srce falično. E sad, ona psihoza na čekanju... Čovek ne razmišlja baš o svemu, i tako se nisam prijavio, iako o tome razmislim po nekad. Mislim da bi to (donacije organa) bilo jako dobro organizovati nekako ... :bye:
 
gledala sam skoro u jednoj od epizoda ``rezi me``scenu gde je anesteziran ali ne i analgeziran (ako je neko ovde dr, a ja pogresno napisala neka me ispravi:)) pacijentpretrpeo uzasne bolove..
e sad..sta ako je mozdana smrt kao dijagnostikovana, a taj neko ipak ziv ( i mozdano)?
neka se procenti izrazavaju u promilima, ali zivot je samo jedan..

ne znam da li bih bila donator.
morala bih da se nadjem u situaciji, pa da znam sta bih uradila..
 
Jedna od najhumanijih stvari koju covek moze da uradi.
Sta ce meni mrtvoj jetra, bubrezi, slezina???
A mozda nekom znaci zivot.
Zato cu vrlo rado da postanem donator.

Cula sam i kako , al lenstinu treba u dupe sutirati da ode to da obavi.
Kad bi mi dosli na vrata bilo bi najbolje.
Al oni nece :evil:

Salim se....definitivno nesto sto cu uraditi vrlo skoro .
 
Mirka Šizika:
Jedna od najhumanijih stvari koju covek moze da uradi.
Sta ce meni mrtvoj jetra, bubrezi, slezina???
A mozda nekom znaci zivot.
Zato cu vrlo rado da postanem donator.

Cula sam i kako , al lenstinu treba u dupe sutirati da ode to da obavi.
Kad bi mi dosli na vrata bilo bi najbolje.
Al oni nece :evil:

Salim se....definitivno nesto sto cu uraditi vrlo skoro .
Kliknite za proširenje...

Ovo su imali pajtonovci, doduše naživo, a domaćica ih uporno nudi čajem :lol:
Danas je teško ljude motivisati da dobrovoljno daju krv, a kamoli organe. Sve mi se čini da to treba da važi za sve podjednako, i prava i obaveze.
 
Boga mi se lakse odlucujem da dam organ nego krv.
Da se razumemo, igle se bojim najvise na svetu, nikad nisam dala krv a da sam ostala svesna , tako da...... sve dajem krv i cipele ne dajem...

Al ne vidim stvarno razlog sto bi bila skrta na organima kada me ne bude.
Ne verujem u boga ni zivot posle smrti niti me zanima sta ima posle...
Verovali ili ne sad sam nasla da se i telefonom moze prijaviti...samo da nadjem broj pa cu da okacim ovde.
 
donacija organa je vrlo humana stvar, to je činjenica
ali ja ne razmišljam o smrti još, ne nameravam da umeirem, tako da mislim da neću donirati organe
ipak dobro je donirati organe u slučaju saobraćajne nesreće i drugim slučajevima gde su organi zdravi
nek mi ne zamere moji najbliži, al oni nek odluče dal će da doniraju moje organe ako nekome treba, ako će to nekome produžiti život
sa druge strane, koliko je fer prema njima, ostaviti im ovakvu tešku dilemu ako mogu ja da odlučim o tome za života?
ja sam vrlo neodlučna što se ovoga tiče...
 
U ljudskoj je prirodi da se plase nepoznatog, a posebno smrti, zato mnogi i ne zele da zavestaju organe, 'da ne prizivaju'. Ja to razumem, ali cinjenica je da danas jesmo i sutra nismo, mene je moglo u trenutku da nema pre 15 godina i nije da sam to bas planirala, ali bih volela da je neko iskoristio moje delove da produzi dalje.
S' druge strane ne znam zasto bi to za moju porodicu trebalo da predstavlja bilo kakvu dilemu, ako mene vise nema, gotovo je, svejedno je sta ce raditi sa mojim organima, zar onda nije bolje da ih neko dobije i iskoristi umesto da se bace u zemlju i spale?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top