Zatvor

Tesko da neko moze da ti odgovori na ovo pitanje ovako kako je postavljeno.
Deset godina se ne dobija tek tako i tu nije rec samo o tome kako provesti vreme vec o mnogo slozenijim preispitivanjima.
Ako bi pitanje trebalo da se odnosi na to kako bismo provele deset godina u izolaciji iz nekog drugog razloga na to bi se vec moglo odgovoriti.
 
Zadovoljna domacica:
Pa u zatvoru teško da ima mnogo izbora kako da provedeš dan. Valjda tamo važe neka pravila. Ili ne važe?
Kliknite za proširenje...

Pazi ovo:

Jedan italijanski časopis raspisao je konkurs za najbolji prikaz izvornog kvaliteta života.
Pobedila je priča, odnosno model jednog čitaoca iz Đenove.
Glasi ovako:
Moj dan
Ustajem u 5.30 sati.
Sledi obavezna vežba od najmanje 30 minuta.
Doručak je dosta obilan.
Radim od 7 do 13.30 sati, ne duže.
Sredina dana za mene je nešto posebno. Ručak je standardan, ni preobilan ni oskudan. Uvek ima nečeg kuvanog.
Slede kraća šetnja i odmor. Volim da prilegnem, ali ni u tome ne preterujem.
Posla se ponovno latim od 16 sati, pa do 17 i 30h. Pospremim radno mesto i napravim plan za sutra. Uvek znam kad ću početi i šta ću raditi sutradan.
Predveče ispunim nekom "svojom" aktivnošću, sportom ili brzom šetnjom. Može i neki hobi. Rado sam u bašti. Volim prirodu, slobodu, svež vazduh.
Večera je između 19h i 19.30h. Odgovara mi laganiji obrok.
Zatim se posvetim sebi, nekoj vrsti duhovnog razvoja: popričam s nekim, pozitivno razmišljam, ponekad nešto pročitam. Ne volim blebetanja, mrzim ogovaranja ("šta je ko učinio", "ko je s kim..." i sl.).
Pre počinka – obavezno šetnja.
Ležem u 22.30 sati (svetlo gasim 15 minuta kasnije).
Meni odgovara ta urednost ritma, a drugima možda ne. Živim kao po nekom planu.
S nadređenima dobro sarađujem. Znam svoje "mesto".
Ne pijem, ne trošim novac na bilo šta, ne seksam se, ne pušim...
Mateo

P.S. Ovde sam dugo. Bude li sve po planu, nadam se nagradnom izlasku za Božić. Jednostavno, takva su pravila u zatvoru.
 
kad kazes zatvor a meni se jave one scene iz serija i filmoviva o zatvorima, znaci alfa dominantni muzjaci i njihovi beta submisivni muzjaci koji se, hteli ne hteli, prave da su zenke :neutral:

ne znam sta bih radila. nejverovatnije bih poludela od tolike repetitivnosti i dosade zivota, nije iskljuceno i da bi mi se vrzmale crne misli po glavi tipa kako sebi oduzeti zivot na najlaksi nacin :neutral: uzas, ne dogodilo se. to totalno lisavanje slobode kretanja je za mene jedna od dva glavna straha :neutral:
 
Zadovoljna domacica:
Pa u zatvoru teško da ima mnogo izbora kako da provedeš dan. Valjda tamo važe neka pravila. Ili ne važe?
Kliknite za proširenje...
Postoji biblioteka, razni kursevi za zanate, niko ti ne brani da pišeš roman ili memoare, pa imaš dobrovoljni rad u perionici, dvorištu....Onda možeš da se svađaš sa drugim zatvorenicama i da im zagorčavaš život, možeš da diluješ narkotike....ima bezbroj mogućnosti samo ako si dovoljno kreativna.
 
jelen.co:
Postoji biblioteka, razni kursevi za zanate, niko ti ne brani da pišeš roman ili memoare, pa imaš dobrovoljni rad u perionici, dvorištu....Onda možeš da se svađaš sa drugim zatvorenicama i da im zagorčavaš život, možeš da diluješ narkotike....ima bezbroj mogućnosti samo ako si dovoljno kreativna.
Kliknite za proširenje...

U principu mala drzava u drzavi ili mali svet u velikom svetu.
Doduse, postoje velike razlike od zatvora do zatvora i od "odeljenja" do "odeljenja" u tim zatvorima. Negde su jako stroga pravila, a negde si kao u nekom radnom logoru.
 
Ebiga , ja procitao naslov , pa mislio da su neki problemi sa stolicom .
Bas sam imao neke dobre recepte .
A za ovo ces morati da trazis recept od svojih zatvorskih drugova !
 
БоУже свашта, па ко и све комунисткиње, ваљда би завршиле 2 фалултета из затвора и превеле Милтонов Рај на тоалет-папиру :lol:
Ако се не заебавам- са толико високом казном, трагедија :zima2:
 
kad sam bila u osmom mesecu pokrenuo mi se kamen u bubregu zbog kojeg sam morala sedam dana da provedem u bolnici..
bolovi koje sam podnosila sa sve bebom u stomaku nisu nista na spram depresije zbog zatvorenosti na jednom mestu..
svaki dan sam plakala gledajuci ljude kako slobodno setasju ulicom..
samo onaj kome je nesto uskraceno protiv njegove volje moze da zna kakav je osecaj zatvorenosti i izolovanosti na jednom mestu..
 
...bilo je skoro u novinama, da u Italiji ili Svajcarskoj nisam bas sigurna, zatvorenici prete strajkom gladju, jer ce im zbog
krize ukinuti dovodjene prostitutki dva puta mesecno....sto im je bilo gratis od drzave....
 
Baš razmišljam šta bi to trebalo da uradim, pa da dobijem toliku robiju? Daleko bilo!!! Deset godina se ne dobija tek tako, pogotovo ne kod nas.
A sam odgovor... a šta znam. U početku bih, verovatno, radila već šta ima tamo da se radi, pa čitala, šetala po krugu... ali verujem da bih već posle par meseci poludela načisto. Ne može čovek deset godina da pere sudove, ili pravi nešto u radionici, ili čita, pa sve u krug, sa sve ograničenim životnim prostorom pride, i ograničenim, a ne izabranim, "saborcima", i da izadje odatle onakav kakav je ušao. Nema šanse, podileisala bih nakon kratkog vremena... :zblesav:
 
Verovatno bih pala u tesku depresiju , da bi mi bilo svejedno sta cu da radim. Sama pomisao na desetogodisnju kaznu, bi mi bila dovoljna da umrem. Verujem da bih se vremenom navikla-pocela bih citati, zatim malo pisati, probala bih naci nekog prijatelja, ako je to moguce na takvom mestu. Setala bih po sobi i zamisljala sva lepa mesta i predele koje sam obisla na slobodi.
 
to se valjda tamo samo nametne, verovatno jedva cekas one regularne trenutke kad ste svi zajedno i kad su sanse od napada manje ; ))

ili ako imas srece, neko drugi tako razmislja kad vidi tebe ; ))

osim ako nije pedofilija ili nesto slicno onda su svi valjda isti manje vise prema tebi :I
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top