Sta da kazem,svi se raduju Bozicu, a i ja sam mu se radovala nekad. Jutro bozicno sam najvise volela, i dok svi jos spavaju, ja se iskradem,skuvam kaficu i zamesim pogacu, pa sakrijem dinarcic, drvce,zrno pasulja,zrno kukuruza...da za svakog ima po nesto. Skuvam belu kafu,a onda svi polako ustaju,sede u pidzamicama u dnevnoj sobi,piju belu kafu i cavrljaju,svi nasmejani, opusteni...eh..Na Badnji dan,1998 godine smo otpratili i oca ove porodice,moju ljubav, ispratili smo ga do njegove vecne kuce...na danasnji dan je izgubio bitku za zivot...I dok sam cekala u bolnici da mi daju odobrenje da udjem na intenzivnu negu oni su se borili za njegov zivot...ja to nisam znala, ispred tih vrata sam smisljala sta da mu kazem, kako da ga ohrabrim, kako da mu dam bar malo moje snage da izdrzi...on je iza tih vrata gubio bitku i odustajao od zivota.Nikada necu zaboraviti trenutak kada sam usla u lekarsku sobu, izgovorila njegovo ime, da mi napisu propusnicu, sestra koja je tu sedela hladno mi je izgovorila, vas suprug je preminuo pre jedan minut....
Nisu mi dozvolili da ga vidim...bilo je tacno 11h i 20min, a ja sam ispred vrata bila i pre 11h...
Sta da kazem, znam...ne treba se stalno vracati proslosti, ali kako ...
Izvinjavam se sto kvarim Bozicno raspolozenje...ali morala sam ovo napisati...jednostavno morala.
Odoh na groblje da zapalim svecu...ne bih li uhvatila taj cas i trenutak pre 11h i 20min...
Nisu mi dozvolili da ga vidim...bilo je tacno 11h i 20min, a ja sam ispred vrata bila i pre 11h...
Sta da kazem, znam...ne treba se stalno vracati proslosti, ali kako ...
Izvinjavam se sto kvarim Bozicno raspolozenje...ali morala sam ovo napisati...jednostavno morala.
Odoh na groblje da zapalim svecu...ne bih li uhvatila taj cas i trenutak pre 11h i 20min...
