Neka mi bude oprošteno, ali Aleksandar Vučić bije izgubljenu bitku. Naravno, on na to ima pravo, problem je samo što je to izgubljena bitka i za Srbiju.
Žuti su nosili dve srpske vlade u poslednjoj deceniji, i obema je zajedničko što su Srbiju gurnule na samu ivicu ponora i što su u trenutku silaska s vlasti u narodu bili omraženi.
Kad je pala vlada Zorana Živkovića, optužena je nekadašnja ministarka saobraćaja Marija Rašeta za malverzacija prilikom nabavki za VIP salon Beogradskog aerodroma. Optuženi su i Nemanja Kolesar i Zoran Janjušević, važne face dotadašnje privatizacije.
Neki zatvor je dobio Alen Selimović, koji je na sebe preuzeo krivicu za Aferu Bodrum, zbog koje je Bojan Pajtić moralno diskreditovan. Istovremeno, žuti su dobili svoje novo lice u Borisu Tadiću.
I šta se dogodilo? Rašeta je osobođena optužbi u maratonsko procesu, koji je priveden kraju u trenutku kad više nije značio ništa. Kolesar i Janjušević su isto tako oslobođeni, Selimović zatvora nije video. Pajtić, čovek koji je autorizovao laž da je Neda Arnerić bila u skupštini i glasala iako je bila na odmoru u Bodrumu, ugedan je čovek koji dobija izbore za svoju stranku.
Zaklonjeni iza njih, svi ostali funkcioneri žutih godinama su pričali kako je samo to što su na slobodi i što protiv njih nije bilo krivičnih prijava već po sebi dokaz nevinosti, budući da su njihovi bili čak i hapšeni.
Kontekst koji su stvorili tadašnji mediji, neskloni Koštničinoj vladi, jednako kao i ovoj današnjoj, apsolutno je dekriminalizovao žute, toliko efikasno da je Tadić samo par meseci kasnije uspeo da dobije predsedničke izbore.
Zašto bi sad bilo drugačije? Zašto bi, poučen takvim primerima, Dulić otkucao bilo koga kome je donosio pare, kad će to da ga čuva isto kao i Rašetu? Zašto bi bilo ko od žutih i njihove prateće medijske menažerije prešao na stranu istine i pravde, kada, sve dok veruju da njihova žrtva ima smisla u pranju DS i povratku na vlast, mogu da računaju da će njihova lojalnost biti nagrađena i da im se ništa neće dogoditi.
Utoliko pre što već imaju novo lice za vlast, i što između Đilasa i vlasti stoji tek nešto tehnologije pranja, gde bi se prolaskom nepoštenog dela žutih kroz Vučićevog toplog zeca pokazalo da postoji i pošteni deo žutih, koji bi se kao takav legitimizovao samim tim što kroz toplog zeca nije prošao.
Zbog toga bih na Vučićevom mestu bio zabrinut da ću žutima da obezbedim treću sreću.
Tim pre što ne bih znao hoće li Srbija moći da preživi treću žutu sreću.
Zato Vučić može čak i da pobedi Dulića, ali ne može da pobedi politički kriminal jer ne samo da nije udario u srce sistema nego čak u svojoj antikriminalnoj borbi koristi usluge tog istog sistema.
Ne može da pobedi zato što ga u njegovom rizičnom poduhvatu podržavaju mediji koji su instruirani i plaćeni da preziru sve ono što ne samo Vučić i Nikolić znače nego i ono što bi samo mogli da nagoveste.
I sve dok Vučić koristi usluge tog saučesičkog sistema i takvih saučesničkih medija, sve dok ne uđe u obračun sa tim nedotaknutim pipcima kriminalne hidre, on šansi protov kriminala neće imati, kao ni šansi za sebe, čak ni tada ako bi poželeo da promeni stranu u tom ratu.
Žuti su nosili dve srpske vlade u poslednjoj deceniji, i obema je zajedničko što su Srbiju gurnule na samu ivicu ponora i što su u trenutku silaska s vlasti u narodu bili omraženi.
Kad je pala vlada Zorana Živkovića, optužena je nekadašnja ministarka saobraćaja Marija Rašeta za malverzacija prilikom nabavki za VIP salon Beogradskog aerodroma. Optuženi su i Nemanja Kolesar i Zoran Janjušević, važne face dotadašnje privatizacije.
Neki zatvor je dobio Alen Selimović, koji je na sebe preuzeo krivicu za Aferu Bodrum, zbog koje je Bojan Pajtić moralno diskreditovan. Istovremeno, žuti su dobili svoje novo lice u Borisu Tadiću.
I šta se dogodilo? Rašeta je osobođena optužbi u maratonsko procesu, koji je priveden kraju u trenutku kad više nije značio ništa. Kolesar i Janjušević su isto tako oslobođeni, Selimović zatvora nije video. Pajtić, čovek koji je autorizovao laž da je Neda Arnerić bila u skupštini i glasala iako je bila na odmoru u Bodrumu, ugedan je čovek koji dobija izbore za svoju stranku.
Zaklonjeni iza njih, svi ostali funkcioneri žutih godinama su pričali kako je samo to što su na slobodi i što protiv njih nije bilo krivičnih prijava već po sebi dokaz nevinosti, budući da su njihovi bili čak i hapšeni.
Kontekst koji su stvorili tadašnji mediji, neskloni Koštničinoj vladi, jednako kao i ovoj današnjoj, apsolutno je dekriminalizovao žute, toliko efikasno da je Tadić samo par meseci kasnije uspeo da dobije predsedničke izbore.
Zašto bi sad bilo drugačije? Zašto bi, poučen takvim primerima, Dulić otkucao bilo koga kome je donosio pare, kad će to da ga čuva isto kao i Rašetu? Zašto bi bilo ko od žutih i njihove prateće medijske menažerije prešao na stranu istine i pravde, kada, sve dok veruju da njihova žrtva ima smisla u pranju DS i povratku na vlast, mogu da računaju da će njihova lojalnost biti nagrađena i da im se ništa neće dogoditi.
Utoliko pre što već imaju novo lice za vlast, i što između Đilasa i vlasti stoji tek nešto tehnologije pranja, gde bi se prolaskom nepoštenog dela žutih kroz Vučićevog toplog zeca pokazalo da postoji i pošteni deo žutih, koji bi se kao takav legitimizovao samim tim što kroz toplog zeca nije prošao.
Zbog toga bih na Vučićevom mestu bio zabrinut da ću žutima da obezbedim treću sreću.
Tim pre što ne bih znao hoće li Srbija moći da preživi treću žutu sreću.
Zato Vučić može čak i da pobedi Dulića, ali ne može da pobedi politički kriminal jer ne samo da nije udario u srce sistema nego čak u svojoj antikriminalnoj borbi koristi usluge tog istog sistema.
Ne može da pobedi zato što ga u njegovom rizičnom poduhvatu podržavaju mediji koji su instruirani i plaćeni da preziru sve ono što ne samo Vučić i Nikolić znače nego i ono što bi samo mogli da nagoveste.
I sve dok Vučić koristi usluge tog saučesičkog sistema i takvih saučesničkih medija, sve dok ne uđe u obračun sa tim nedotaknutim pipcima kriminalne hidre, on šansi protov kriminala neće imati, kao ni šansi za sebe, čak ni tada ako bi poželeo da promeni stranu u tom ratu.
puno obecali malo zapoceli
bivsi zutac koga su cak i zutaci sutnuli u zatvor jer preterao u lopovisanju i muvacinama.A tek Jorgovanka Tabakovic pa njen sin je u skolu dolazio sa utokom, za njom ide cela plejada skrnavih likova o kojima imaju citavi tomovi raznih nedela.I sa takvim likovima treba da se resi kriminal u Srbiji.
