СПОНЗОРИ СЕЦЕСИЈЕ
Политика муслимана Полимско-рашке области је континуирана: безброј пута су показали, и на више начине, и у разним околностима, (најчешће ванредним- ратним) да не желе да живе са Србима. Због тога, и поред тога што живе на истом простору са Србима, нису интегрисани у корпус народа Србије. Свесни су да су слаби и малобројни и да своју вековну жељу да се одцепе од Срба- Србије, да живе у етнички (муслиманској) чистој средини не могу да остваре без помоћи са стране. Зато су увек када су српски непријатељи активни своју сецесионистичку жељу иновирали, актуелизовали. Србија наивно верује да муслимане може подкупити тиме што им сваку жељу испуни, кад год закукаје уста им запуши новцем који они вешто користе да ојачају и да побољшају своје сецесионистичке шансе. Потребно је да формирају још пар институција и војску и да реализују своју сецесију: припајање Босни. Формирање ИЗ у Новом Пазару је један од корака ове сецесије, који настоји да делује безазлено и наивно и да под плаштом слободе вере и секуларизма одврати пажњу сваког ко посумња у доронамерност овог поступка.
У историји Полимско - рашке области зна се ко су били спонзори сецесије муслимана Србије. Та сецесеија је досад ишла корак напред- корак назад, тапкала је у месту. Али у садашњем времену направили су више искорака према сецесији: прихватање Босне за матичну државу свих муслимана на Балкану, декларативно формирање нације Бошњака, стварање босанског језика, право на употребу двојезичности, увођење у школски програм ''босанских предмета'', прихватање ИЗ Босне за надрећену верску институцију муслиманима Србије, формирањем декларативних културних институција (матице Бошњака, и више других културних удружења, муслимаског универзитета и тд.). И то све под окриљем људских и националних слобода, читај смер према сецесији.
Питамо се ко су сада спонзори Полимско- рашке сецесије, кад је очигледно да се у градовима овог дела Србије слио огроман новац, и свакодневно пристиже? Остатак Србије живи у великој осскудици, а Нови Пазар ужива имиџ богатог града. Како то и зашто то? Увек су били спонзори муслиманске сецесије империјалне силе Европе. И сада су то, али уз арапске земље.
Муфтија рече : прво нестабилност, па сецесија. Па хвала му на томе, јер он рече оно што нама мирише пред носом.
И још нешто- ствара се психолошка атмосфера да су Срби Рашани овде на туђем тлу и да је наш боравак на овом простору привремен. Амбијетом живљења се настоји доказати да овде нема ничега српског, па ни српског имена. Отуда упорно и безочно истицање израза санџак за простор Полимско- рашке области. И не само то: све што постоји на овом простору, све што је нека манифестација на овом простору се санџакизује и настоји се да је овај простор далеко, далеко до Србије, негде на забитом Истоку.
Још један доказ сецесионистичке тежење је такође упорно и безочно наметање појма ''регије'', односно користи се свака могућност да се успостави граница између Србије и овог дела Србије ( Полимско- рашке области).
Можемо слободно закључити да нам предстоји нестабилност врло опсаног облика - рата-полурата. Свеједно како, али главе ће да лете. Почело је. Сад им предстоји замајавање, минимизирање, чуђење како '' та деца која немају ни посла ни хлеба'' имају велике количине оружја.
Но прича је дуга, али перспектива је осветљена и видљива.