- Poruka
- 334.291
Delu se treba prepustiti, neka ono zavlada.
Momčilo Nastasijević.
Momčilo Nastasijević.
Zašto nam se svidja neka slika?
- Začetnik teme Nina
- Datum pokretanja
- Poruka
- 334.291
Roberto Feri
Roberto Feri je slikar iz Taranta.Na stil ovog umetnika uticali veliki umetnici renesanse, antička umetnost, ali i simbolistički pokret u umetnosti devetnaestog veka. Osim Caravaggia,koji je najveci uzor ovom slikaru , tu su kao uzori predstavnik francuskog neoklasicizma, Jean-Auguste-Dominique Ingres, simbolista poput Girodeta i realista Gericaulta.Roberta Feria zovu jos i Novi Karavadjo
Poljubac Dantea i Beatriče
Pre više od 700 godina Dante se zaljubio u svoju muzu Beatriče i neka od njegovih najpoznatijih dela bila su inspirisana njom. Ali uprkos njegovoj posvećenosti, njihova ljubav se nikada nije dogodila.
2021. godine, povodom 700. godišnjice smrti Dantea Aligijerija ,Roberto Feri naslikao je sliku Poljubac Dantea i Beatriče, gde se spajaju Beatričina čistota i Danteova strast. Ljubavnici su izgubljeni u zagrljaju sa svojim rukama koji izražavaju simbol beskonačnosti kroz poljubac koji se nikada nije desio.
Slika je bila izlozena u u Palazzo Firenze u Rimu
Roberto Feri je slikar iz Taranta.Na stil ovog umetnika uticali veliki umetnici renesanse, antička umetnost, ali i simbolistički pokret u umetnosti devetnaestog veka. Osim Caravaggia,koji je najveci uzor ovom slikaru , tu su kao uzori predstavnik francuskog neoklasicizma, Jean-Auguste-Dominique Ingres, simbolista poput Girodeta i realista Gericaulta.Roberta Feria zovu jos i Novi Karavadjo
Poljubac Dantea i Beatriče
Pre više od 700 godina Dante se zaljubio u svoju muzu Beatriče i neka od njegovih najpoznatijih dela bila su inspirisana njom. Ali uprkos njegovoj posvećenosti, njihova ljubav se nikada nije dogodila.
2021. godine, povodom 700. godišnjice smrti Dantea Aligijerija ,Roberto Feri naslikao je sliku Poljubac Dantea i Beatriče, gde se spajaju Beatričina čistota i Danteova strast. Ljubavnici su izgubljeni u zagrljaju sa svojim rukama koji izražavaju simbol beskonačnosti kroz poljubac koji se nikada nije desio.
Slika je bila izlozena u u Palazzo Firenze u Rimu
- Poruka
- 334.291
Narcis
Roberto Feri je sliku naslikao 2017 g. prema legendi o Narcisu i njegovom samoljublju i slepilu za sve oko sebe koje ga je drzalo u krugu zivota koji nije znao kako da zivi
Legenda o Narcisu
Narcis u grčkoj mitologiji, bio je sin rečnog boga Kefisa i nimfe Liriope.
Kada se rodio, njegovi roditelji su upitali proroka Tiresiju da li će njihov sin dugo živeti. Odgovorio im je da hoće, ukoliko nikada ne vidi svoj lik.Prorocanstvo se ostvarilo onog trenutka kada je Narcis ugledao svoj lik u povrsini jezeru.
Prema Legendi Narcis, je bio toliko lep da se svako ko bi ga pogledao istog trenutka u njega zaljubio. To se dogodilo i nimfi po imenu Eho, ali on nije obraćao pažnju na nju, zbog čega je venula od tuge sve dok od nje nije ostao samo glas. Nemezis, boginja osvete, bacila je čini na oholog Narcisa kome je od tada bilo suđeno da se zaljubi u svoj odraz na površini jezera, nad kojom je stajao opčinjen sopstvenom lepotom, sve do smrti, nakon koje su ga bogovi pretvorili u cvet nazvan narcis Legenda kaze da Narcis večno u podzemnom svetu Hada gleda svoje lice u vodama Stige.
Kada vidjamo uvek ista lica, na kraju ona postaju deo našeg života. A kada postanu deo našeg života, onda žele i da nam ga izmene. I ako ne bude po njihovom, nije im pravo. Jer, svaki čovek ima tačnu predstavu kako bi trebalo da živimo svoj život.A nikad nemaju pojma kako treba da prožive sopstveni život.
Roberto Feri je sliku naslikao 2017 g. prema legendi o Narcisu i njegovom samoljublju i slepilu za sve oko sebe koje ga je drzalo u krugu zivota koji nije znao kako da zivi
Legenda o Narcisu
Narcis u grčkoj mitologiji, bio je sin rečnog boga Kefisa i nimfe Liriope.
Kada se rodio, njegovi roditelji su upitali proroka Tiresiju da li će njihov sin dugo živeti. Odgovorio im je da hoće, ukoliko nikada ne vidi svoj lik.Prorocanstvo se ostvarilo onog trenutka kada je Narcis ugledao svoj lik u povrsini jezeru.
Prema Legendi Narcis, je bio toliko lep da se svako ko bi ga pogledao istog trenutka u njega zaljubio. To se dogodilo i nimfi po imenu Eho, ali on nije obraćao pažnju na nju, zbog čega je venula od tuge sve dok od nje nije ostao samo glas. Nemezis, boginja osvete, bacila je čini na oholog Narcisa kome je od tada bilo suđeno da se zaljubi u svoj odraz na površini jezera, nad kojom je stajao opčinjen sopstvenom lepotom, sve do smrti, nakon koje su ga bogovi pretvorili u cvet nazvan narcis Legenda kaze da Narcis večno u podzemnom svetu Hada gleda svoje lice u vodama Stige.
Kada vidjamo uvek ista lica, na kraju ona postaju deo našeg života. A kada postanu deo našeg života, onda žele i da nam ga izmene. I ako ne bude po njihovom, nije im pravo. Jer, svaki čovek ima tačnu predstavu kako bi trebalo da živimo svoj život.A nikad nemaju pojma kako treba da prožive sopstveni život.
- Poruka
- 334.291
Vinsent Van Gog ~ Spavaća soba
Jedna od najpoznatijih slika Vinseta Van Goga je Spavaca soba u Arlu, Francuska
Slika je radjena uljem na platnu.Nastala je 1888.
Slika je 2010.podvrgnuta restauraciji
Nalazi u muzeju Van Gog u Amsterdamu.
Van Gog je bio svestan da je stvorio jedno od svojih remek dela iz svog života, odraz njegovog unutrašnjeg sveta, sa savršeno odmerenom kompozicijom i tonovima. Toliko je osećao ovaj motiv da ga je predstavio kao metaforu porodičnog života. Dok je bio zatvoren u duševnoj bolnici u Sen Remiju, uradio je dve replike ove slike. Ona je za njega postala metafora životnog sadržaja koji je definitivno izgubio
Van Gog je pisao svom bratu Teu u oktobru 1888: "Naslikao sam moju spavaću sobu, s nameštajem od drveta, kao što znate. Pa dobro, zabavio sam se slikajući ovaj oskudni eneterijer s ravnim, ali grubo nanetim slojevima nerastvorene boje.Hteo sam da izrazim aposlutni počinak tim tako različitim tonovima, među kojima je i malo bele u ogledalu sa crnim ramom.
Zidovi su bledo ljubicaste boje. Pod se sastoji od crvenih kvadrata. Drvo kreveta i stolica je zuto kao maslac, a carsavi i jastuci veoma svetle limunske zelene boje. Pokrivac je crven. Prozor zelen. Toaletni stolic narandzast, a lavor modar. Vrata su boje jorgovana. I to je sve; nista drugo nema u toj sobi sa zatvorenim prozorskim kapcima. Punoca namestaja jos mora da izrazi duboki odmor. Vidimo jos portrete na zidu, ogledalo, peskir i nekoliko komada odece. Ram ce biti posto u slici nema bele – beli. A to da bi se osvetio za prisilno mirovanje koje sam morao da podnesem. Na tome cu raditi jos citav sutrasnji dan, ali ti vidis kako je jednostavna zamisao. Senke i bacene senke su izostavljene, to je slikano jednolicnim i otvorenim bojama, kao tkanina."
Jedna od najpoznatijih slika Vinseta Van Goga je Spavaca soba u Arlu, Francuska
Slika je radjena uljem na platnu.Nastala je 1888.
Slika je 2010.podvrgnuta restauraciji
Nalazi u muzeju Van Gog u Amsterdamu.
Van Gog je bio svestan da je stvorio jedno od svojih remek dela iz svog života, odraz njegovog unutrašnjeg sveta, sa savršeno odmerenom kompozicijom i tonovima. Toliko je osećao ovaj motiv da ga je predstavio kao metaforu porodičnog života. Dok je bio zatvoren u duševnoj bolnici u Sen Remiju, uradio je dve replike ove slike. Ona je za njega postala metafora životnog sadržaja koji je definitivno izgubio
Van Gog je pisao svom bratu Teu u oktobru 1888: "Naslikao sam moju spavaću sobu, s nameštajem od drveta, kao što znate. Pa dobro, zabavio sam se slikajući ovaj oskudni eneterijer s ravnim, ali grubo nanetim slojevima nerastvorene boje.Hteo sam da izrazim aposlutni počinak tim tako različitim tonovima, među kojima je i malo bele u ogledalu sa crnim ramom.
Zidovi su bledo ljubicaste boje. Pod se sastoji od crvenih kvadrata. Drvo kreveta i stolica je zuto kao maslac, a carsavi i jastuci veoma svetle limunske zelene boje. Pokrivac je crven. Prozor zelen. Toaletni stolic narandzast, a lavor modar. Vrata su boje jorgovana. I to je sve; nista drugo nema u toj sobi sa zatvorenim prozorskim kapcima. Punoca namestaja jos mora da izrazi duboki odmor. Vidimo jos portrete na zidu, ogledalo, peskir i nekoliko komada odece. Ram ce biti posto u slici nema bele – beli. A to da bi se osvetio za prisilno mirovanje koje sam morao da podnesem. Na tome cu raditi jos citav sutrasnji dan, ali ti vidis kako je jednostavna zamisao. Senke i bacene senke su izostavljene, to je slikano jednolicnim i otvorenim bojama, kao tkanina."
Poslednja izmena:
- Poruka
- 334.291
Nadežda Petrović - Dereglije na Savi
Nadežda Petrović rodjena u Čačku1873, umrla u Valjevu 1915, bila je srpska slikarka i fotograf. Jedna je od osnivača Kola srpskih sestara i prvi sekretar organizacije. Pionirka je ratne fotografije među ženama na Balkanu.
Njen opus obuhvata skoro trista ulja na platnu, oko stotinu skica, studija i krokija kao i nekoliko akvarela. Dela joj spadaju u tokove secesije, simbolizma, impresionizma i fovizma. Svojim radom je postavila temelj srpskom modernom slikarstvu. O njenom radu i značaju istoričarka umetnosti dr Lidiji Merenik navodi:
“ Ona je raskinula sa tradicionalnom istorijskom kompozicijom baš kao što su to učinili i impresionisti, raskinula je sa „ulepšanim svetom” i proputovala Srbiju i granične, južne krajeve slikajući zemlju i narod onakve kakvi su bili, a ne kako bi ona volela da budu. Ona je uvezala slobodan moderni izraz u emancipovane teme i ideološko-politički kontekst, čemu je svedok njen otadžbinski ili „ratnički” ciklus, primera radi. Prva je, već posle 1908, napustila eksperiment sa impresionizmom i krenula ka izrazitoj, žustroj ekspresiji i kolorizmu. Njen autohtoni stil ne možemo nazvati nekim već kategorisanim nazivom, bila je to i ostala jedinstvena i originalna tvorevina Nadežde Petrović, majke srpskog slikarskog modernizma”
Slika je nastala 1907. Tehnika je ulje na platnu
U vreme kada je nastalo ova slika dereglijama su iz Bosne za Beograd dovožene cepanice za grejanje i to tako što su puštane bez ikakvog pogona nizvodno. Prema zapisu arhitekte Aleksandra Deroka one su lako išle niz vodu, "prosto strujom vode", ali uz pomoć konja ili ljudi koji su ih vukli na dugom konopcu danima. Takođe su donosile i bostan, pesak i pšenicu.
Nadežda Petrović rodjena u Čačku1873, umrla u Valjevu 1915, bila je srpska slikarka i fotograf. Jedna je od osnivača Kola srpskih sestara i prvi sekretar organizacije. Pionirka je ratne fotografije među ženama na Balkanu.
Njen opus obuhvata skoro trista ulja na platnu, oko stotinu skica, studija i krokija kao i nekoliko akvarela. Dela joj spadaju u tokove secesije, simbolizma, impresionizma i fovizma. Svojim radom je postavila temelj srpskom modernom slikarstvu. O njenom radu i značaju istoričarka umetnosti dr Lidiji Merenik navodi:
“ Ona je raskinula sa tradicionalnom istorijskom kompozicijom baš kao što su to učinili i impresionisti, raskinula je sa „ulepšanim svetom” i proputovala Srbiju i granične, južne krajeve slikajući zemlju i narod onakve kakvi su bili, a ne kako bi ona volela da budu. Ona je uvezala slobodan moderni izraz u emancipovane teme i ideološko-politički kontekst, čemu je svedok njen otadžbinski ili „ratnički” ciklus, primera radi. Prva je, već posle 1908, napustila eksperiment sa impresionizmom i krenula ka izrazitoj, žustroj ekspresiji i kolorizmu. Njen autohtoni stil ne možemo nazvati nekim već kategorisanim nazivom, bila je to i ostala jedinstvena i originalna tvorevina Nadežde Petrović, majke srpskog slikarskog modernizma”
Slika je nastala 1907. Tehnika je ulje na platnu
U vreme kada je nastalo ova slika dereglijama su iz Bosne za Beograd dovožene cepanice za grejanje i to tako što su puštane bez ikakvog pogona nizvodno. Prema zapisu arhitekte Aleksandra Deroka one su lako išle niz vodu, "prosto strujom vode", ali uz pomoć konja ili ljudi koji su ih vukli na dugom konopcu danima. Takođe su donosile i bostan, pesak i pšenicu.
- Poruka
- 334.291
Rene Magrit i dve njegove slike “Carstvo svetlosti” i “Sin coveka”
Carstvo svetlosti
U večernjem pejzažu, na prvi pogled,nema mesta za neobične predmete i misteriozne kombinacije. Pa ipak postoji takva kombinacija, vedro dnevno nebo nad jezerom i kuću uronjenu u tamu.
Sam slikar je za ovu svoju sliku rekao “Ne smemo se bojati dnevne svetlosti samo zato sto ona skoro uvek osvetljava bedan svet “
Kuca je dvospratna sa belim zidovima koja se nalazi na obali jezera. Njenii prozori zrače toplom svetlošću, ukazujuci na udobnosti i miru u kući. Topla svetlost usamljenog fenjera ispred ulaza je kao svetionika za umornog putnika koji bi vrlo voleo da ostane preko noći u ovoj kući na jezeru koja je okruzena drvecem i tihom noci.
To je donji deo slike a na gornjem vidimo izmedju sivih oblaka delove plavog neba. Ova kombinacija dana i noći privlači pažnju. Magrite je verovao da dan i noc spojeni u njegovu sliku, predstavljaju magičnu snagu poezije, koja iznenađuje i fascinira ljude.
I nije se pogrešio.Ljubitelji slikarstva toliko su bili očarani njegovim radom da su mnogi želeli da imaju kopiju toga u svojoj kolekciji. Magritte nikoga nije odbio.Poznato je oko šesnaest verzija „Carstva svetlosti“,naslikanog u ulju i sedam verzija u gvaši.
Carstvo svetlosti
U večernjem pejzažu, na prvi pogled,nema mesta za neobične predmete i misteriozne kombinacije. Pa ipak postoji takva kombinacija, vedro dnevno nebo nad jezerom i kuću uronjenu u tamu.
Sam slikar je za ovu svoju sliku rekao “Ne smemo se bojati dnevne svetlosti samo zato sto ona skoro uvek osvetljava bedan svet “
Kuca je dvospratna sa belim zidovima koja se nalazi na obali jezera. Njenii prozori zrače toplom svetlošću, ukazujuci na udobnosti i miru u kući. Topla svetlost usamljenog fenjera ispred ulaza je kao svetionika za umornog putnika koji bi vrlo voleo da ostane preko noći u ovoj kući na jezeru koja je okruzena drvecem i tihom noci.
To je donji deo slike a na gornjem vidimo izmedju sivih oblaka delove plavog neba. Ova kombinacija dana i noći privlači pažnju. Magrite je verovao da dan i noc spojeni u njegovu sliku, predstavljaju magičnu snagu poezije, koja iznenađuje i fascinira ljude.
I nije se pogrešio.Ljubitelji slikarstva toliko su bili očarani njegovim radom da su mnogi želeli da imaju kopiju toga u svojoj kolekciji. Magritte nikoga nije odbio.Poznato je oko šesnaest verzija „Carstva svetlosti“,naslikanog u ulju i sedam verzija u gvaši.
- Poruka
- 334.291
Sin čoveka
Magrit je naslikao ovo delo kao autoportret. Na slici je naslikan čovek u kaputu koji nosi polucilindar. Čovek se nalazi ispred kratkog zida, a iznad njega su more i oblačno nebo. Čovekovo lice je u velikoj meri zaklonjeno lebdećom zelenom jabukom. Međutim, na slici se može videti kako čovekovo levo oko viri iza ivice jabuke. Još jedan važan detalj na slici je da je leva ruka čoveka okrenuta unazad na mestu gde se nalazi lakat.
O slici je Magrit rekao: “Barem delimično skriva lice. Dakle, imate očigledno lice, jabuku, koja sakriva vidljivo, ali sakriveno, lice osobe. To je nešto što se stalno dešava. Sve što vidimo skriva neku drugu stvar. Mi uvek želimo da vidimo ono što je skriveno onim što vidimo. Postoji interesovanje za onim što je skriveno i za onim što nam vidljivo ne pokazuje. To interesovanje može imati oblik intenzivnog osećaja, neke vrste konflikta, može se reći, između onoga vidljivog što je skriveno i onoga vidljivog što je prisutno“.
Magrit je naslikao ovo delo kao autoportret. Na slici je naslikan čovek u kaputu koji nosi polucilindar. Čovek se nalazi ispred kratkog zida, a iznad njega su more i oblačno nebo. Čovekovo lice je u velikoj meri zaklonjeno lebdećom zelenom jabukom. Međutim, na slici se može videti kako čovekovo levo oko viri iza ivice jabuke. Još jedan važan detalj na slici je da je leva ruka čoveka okrenuta unazad na mestu gde se nalazi lakat.
O slici je Magrit rekao: “Barem delimično skriva lice. Dakle, imate očigledno lice, jabuku, koja sakriva vidljivo, ali sakriveno, lice osobe. To je nešto što se stalno dešava. Sve što vidimo skriva neku drugu stvar. Mi uvek želimo da vidimo ono što je skriveno onim što vidimo. Postoji interesovanje za onim što je skriveno i za onim što nam vidljivo ne pokazuje. To interesovanje može imati oblik intenzivnog osećaja, neke vrste konflikta, može se reći, između onoga vidljivog što je skriveno i onoga vidljivog što je prisutno“.
- Poruka
- 334.291
Odilon Redon
Odilon Redon rodjen u Bordou 1840.umro je u Parizu 1916. Bio je francuski simbolistički slikar, grafičar, crtač i pastelista. Na početku svoje karijere, i pre i posle borbi u Francusko-pruskom ratu, radio je skoro isključivo na drvenom uglju i litografiji, delima koja se nazivaju noirovima.
Bio je svremenik impresionista, sa kojima ga povezuje samo slobodan način kolorističkog izražavanja Redon evocira svet snova, slutnji i vizija. Bio je učenik grafičara-vizionara Berzdena, ali i sam je nesporno majstor crno-belog. U njegovim delima rađenim ugljem ili bakrorezima, stalno je prisutna materija i neobičnost. Tokom 1890-ih počeo je pastel i ulja, koja su dominirala njegovim radivima do kraja zivota.Takođe je razvio veliko interesovanje za hindu i budističku religiju i kulturu, što se sve više ispoljavalo u njegovom radu.
Danas je možda najpoznatiji po slikama nalik na snove koje su nastale u prvoj deceniji 20. veka, koje su bile u velikoj meri inspirisane japanskom umetnošću i koje su, nastavljajući da crpe inspiraciju iz prirode, uveliko koketirale sa apstrakcijom. Njegov rad se smatra prethodnikom i dadaizma i nadrealizma.
Kako pise u Larussu njegovo delo „Kiklop“ mnogi smatraju uvodom u nadrealizam.
Pored svojih slika sa neobičnim i fantastčnim sadržajem slikao je i pejzaže i cveće.
Meni su ovo dve njegove slike koje bih izdvojila i koje mi se svidjaju.
Naziv: Mak i tratinčice
Datum: 1867. godine
Tehnika:ulje na kartonu
Dimenzije:19 × 23,5 cm
Lokacija:Umetnicki institu u Cikagu
Druga slika je :
Naziv....Drvored
Datum:1910
Tehnika:Ulje na platnu
Dimenzije: 32.5 x 24 cm
Lokacija..privatna kolekcija
Odilon Redon rodjen u Bordou 1840.umro je u Parizu 1916. Bio je francuski simbolistički slikar, grafičar, crtač i pastelista. Na početku svoje karijere, i pre i posle borbi u Francusko-pruskom ratu, radio je skoro isključivo na drvenom uglju i litografiji, delima koja se nazivaju noirovima.
Bio je svremenik impresionista, sa kojima ga povezuje samo slobodan način kolorističkog izražavanja Redon evocira svet snova, slutnji i vizija. Bio je učenik grafičara-vizionara Berzdena, ali i sam je nesporno majstor crno-belog. U njegovim delima rađenim ugljem ili bakrorezima, stalno je prisutna materija i neobičnost. Tokom 1890-ih počeo je pastel i ulja, koja su dominirala njegovim radivima do kraja zivota.Takođe je razvio veliko interesovanje za hindu i budističku religiju i kulturu, što se sve više ispoljavalo u njegovom radu.
Danas je možda najpoznatiji po slikama nalik na snove koje su nastale u prvoj deceniji 20. veka, koje su bile u velikoj meri inspirisane japanskom umetnošću i koje su, nastavljajući da crpe inspiraciju iz prirode, uveliko koketirale sa apstrakcijom. Njegov rad se smatra prethodnikom i dadaizma i nadrealizma.
Kako pise u Larussu njegovo delo „Kiklop“ mnogi smatraju uvodom u nadrealizam.
Pored svojih slika sa neobičnim i fantastčnim sadržajem slikao je i pejzaže i cveće.
Meni su ovo dve njegove slike koje bih izdvojila i koje mi se svidjaju.
Naziv: Mak i tratinčice
Datum: 1867. godine
Tehnika:ulje na kartonu
Dimenzije:19 × 23,5 cm
Lokacija:Umetnicki institu u Cikagu
Druga slika je :
Naziv....Drvored
Datum:1910
Tehnika:Ulje na platnu
Dimenzije: 32.5 x 24 cm
Lokacija..privatna kolekcija
- Poruka
- 334.291
Iv Klajn
Bez naslova Antropometrija (ANT 154)
Godina:1961.
Tehnika
igment i sintetička smola na papiru položenom na platno
Dimenzije: 259,1 × 178,1 cm
Lokacija:Muzej moderne umetnosti San Franciska (SFMOMA)
Iv Klajn( 1928 — 1962) bio je francuski slikar i eksperimentalni umetnik poznat po svojim plavim monohromatskim slikama i performansima u kojima je koristio nage ženske modele ili „žive četke” Klajn je kroz svoje plave monohromatske slike hteo da izrazi „čistu ideju“ i po tom konceptu ovaj segment njegovog stvaralaštva blizak je umetnicima minimalizma. Plava boja koju je Klajn koristio postala je poznata kao „internacionalna Klajnova plava“.Klajn je izvršio uticaj kako na slikarsku scenu, tako i na svet performansa. U nekim od svojih performansa, ovaj umetnik je pred publikom nanosio boju na nage ženske modele i njima slikao po platnu. Jedan je od najutiecajnijih avangardnih umetnika nakon II. svetskog rata i jedan od osnivaca novi realizam.
Klajn je umro od infarkta u tridesetčetvrtoj godini 1962. Zbog svoje svestranosti i težnje ka eksperimentom uticao je na veliki broj novomedijskih umetnika. Klajnovi radovi se nalaze u kolekcijama skoro svih svetskih muzeja uključujući Tejt, Muzej moderne umetnosti, Kolekciju Menil, Moderna Museet, Fondazione Prada i Umetničku fondaciju Frederika R. Vajsmana. Njegove slike su na sekundarnom tržištu dostizale cene u desetinama miliona.
Bez naslova Antropometrija (ANT 154)
Godina:1961.
Tehnika
igment i sintetička smola na papiru položenom na platnoDimenzije: 259,1 × 178,1 cm
Lokacija:Muzej moderne umetnosti San Franciska (SFMOMA)
Iv Klajn( 1928 — 1962) bio je francuski slikar i eksperimentalni umetnik poznat po svojim plavim monohromatskim slikama i performansima u kojima je koristio nage ženske modele ili „žive četke” Klajn je kroz svoje plave monohromatske slike hteo da izrazi „čistu ideju“ i po tom konceptu ovaj segment njegovog stvaralaštva blizak je umetnicima minimalizma. Plava boja koju je Klajn koristio postala je poznata kao „internacionalna Klajnova plava“.Klajn je izvršio uticaj kako na slikarsku scenu, tako i na svet performansa. U nekim od svojih performansa, ovaj umetnik je pred publikom nanosio boju na nage ženske modele i njima slikao po platnu. Jedan je od najutiecajnijih avangardnih umetnika nakon II. svetskog rata i jedan od osnivaca novi realizam.
Klajn je umro od infarkta u tridesetčetvrtoj godini 1962. Zbog svoje svestranosti i težnje ka eksperimentom uticao je na veliki broj novomedijskih umetnika. Klajnovi radovi se nalaze u kolekcijama skoro svih svetskih muzeja uključujući Tejt, Muzej moderne umetnosti, Kolekciju Menil, Moderna Museet, Fondazione Prada i Umetničku fondaciju Frederika R. Vajsmana. Njegove slike su na sekundarnom tržištu dostizale cene u desetinama miliona.
- Poruka
- 334.291
Vinsent Van Gog - Zelena žitna polja, Auvers
Godina: 1890
Tehnika:Ulje na platnu.
Dimenzije:73 x 93 cm
Lokacija:Nacionalna galerija umetnosti, Vašington
Sliku Zelena žitna polja, Auvers Van Gog je naslikao u Auvers-sur-Oise, Francuska, tokom proleća/ranog leta 1890, nakon boravka u bolnici u mestu Saint-Remi,verovatno naslikana samo nekoliko nedelja pre nego što je umetnik završio svoj život
U Auvers-sur-Oise selu severno od Pariza, kao i ranije na selu oko Arla i Sen Remija, Van Gog je naslikao ono što bi se moglo nazvati „čistim pejzažima“, pored romaničke crkve u Auversu, gradske većnice i živopisne slamnate krovne kuće.
Na ovoj slici Van Gog eliminiše seoske figure, kamene zidove, drvena kolica, dramatična drveća i rustikalne zgrade koje naseljavaju toliko njegovih pejzaža i umesto toga se fokusira na oblake nanesene vetrom i visoke trave. Dve trećine kompozicije čini polje u bogatoj paleti zelenih i plavih, isprekidanih izlivima žutog cveća. Umetnik je pisao o svom povratku u severnu Francusku kao o svojevrsnom povratku kući, mirnoj restauraciji u kojoj su žive, tople boje juga zamenjene hladnim, nežnim nijansama zelene i plave. Van Gogovi energični potezi opisuju kretanje travnatih stabljika na povetarcu, njihove šarene talase stvaraju tkani integralni oblik usidren sa desne strane spojnom tačkom između polja, puta i neba.
Slika je svoj rani život provela prvo u fondu Van Gogovog brata Tea, zatim u Nemačkoj, koju je još 1905. predstavljao sjajni trgovac modernom umetnošću Pol Kasirer, a prodata je 1906. Kurtu Hermanu u Berlinu. Njegov sin, Frederik (Fric) Herman, prodao ju je preko galerije Carstairs u Njujorku Polu Melonu u decembru 1955 godine koji je sliku poklonio Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu.
Godina: 1890
Tehnika:Ulje na platnu.
Dimenzije:73 x 93 cm
Lokacija:Nacionalna galerija umetnosti, Vašington
Sliku Zelena žitna polja, Auvers Van Gog je naslikao u Auvers-sur-Oise, Francuska, tokom proleća/ranog leta 1890, nakon boravka u bolnici u mestu Saint-Remi,verovatno naslikana samo nekoliko nedelja pre nego što je umetnik završio svoj život
U Auvers-sur-Oise selu severno od Pariza, kao i ranije na selu oko Arla i Sen Remija, Van Gog je naslikao ono što bi se moglo nazvati „čistim pejzažima“, pored romaničke crkve u Auversu, gradske većnice i živopisne slamnate krovne kuće.
Na ovoj slici Van Gog eliminiše seoske figure, kamene zidove, drvena kolica, dramatična drveća i rustikalne zgrade koje naseljavaju toliko njegovih pejzaža i umesto toga se fokusira na oblake nanesene vetrom i visoke trave. Dve trećine kompozicije čini polje u bogatoj paleti zelenih i plavih, isprekidanih izlivima žutog cveća. Umetnik je pisao o svom povratku u severnu Francusku kao o svojevrsnom povratku kući, mirnoj restauraciji u kojoj su žive, tople boje juga zamenjene hladnim, nežnim nijansama zelene i plave. Van Gogovi energični potezi opisuju kretanje travnatih stabljika na povetarcu, njihove šarene talase stvaraju tkani integralni oblik usidren sa desne strane spojnom tačkom između polja, puta i neba.
Slika je svoj rani život provela prvo u fondu Van Gogovog brata Tea, zatim u Nemačkoj, koju je još 1905. predstavljao sjajni trgovac modernom umetnošću Pol Kasirer, a prodata je 1906. Kurtu Hermanu u Berlinu. Njegov sin, Frederik (Fric) Herman, prodao ju je preko galerije Carstairs u Njujorku Polu Melonu u decembru 1955 godine koji je sliku poklonio Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu.
- Poruka
- 334.291
Izdvojila bih ja sve njegove slike 
ali cu jos ove dve iz serije Masline
Umetnik Vincent van Gogh
Godina: 1889
Tehnika: Ulje na platnu
Dimenzije: 92 cm × 72,5 cm
Lokacija: Muzej moderne umetnosti, Njujork, Njujork
Vinsent Van Gog je naslikao najmanje 15 slika maslinovih stabala, uglavnom u Sen Remi de Provansu 1889. godine kada je imao dozvolu da izađe van zidova bolnice u obližnje maslinjake i polja pšenice.
Slike maslinovog drveta su za Van Goga imale poseban značaj jer su označavale život, a njegove slike berača maslina oslikavaju odnos čoveka i prirode, prikazujući jedan od ciklusa života, žetve ili smrti.
Pisao je svom bratu Teu o maslinama:
„Ah, dragi moj Teo, kad bi mogao da vidiš maslinjake u ovo vreme. Krošnje od starog srebra i zelenkasto srebrne naspram plavetnila. I uzorna zemlja preliva od pomorandže. Potpuno je drugačije od onoga što zamišljamo na severu, tako je nežno, tako je otmeno.To je kao orezane vrbe naših holandskih livada ili hrastovine na našim dinama, hoću da kažem da buka maslinjaka ima nešto veoma intimno, neizmerno drevno. "
Pored gornje slike, dopada mi se i ova
ali cu jos ove dve iz serije MaslineUmetnik Vincent van Gogh
Godina: 1889
Tehnika: Ulje na platnu
Dimenzije: 92 cm × 72,5 cm
Lokacija: Muzej moderne umetnosti, Njujork, Njujork
Vinsent Van Gog je naslikao najmanje 15 slika maslinovih stabala, uglavnom u Sen Remi de Provansu 1889. godine kada je imao dozvolu da izađe van zidova bolnice u obližnje maslinjake i polja pšenice.
Slike maslinovog drveta su za Van Goga imale poseban značaj jer su označavale život, a njegove slike berača maslina oslikavaju odnos čoveka i prirode, prikazujući jedan od ciklusa života, žetve ili smrti.
Pisao je svom bratu Teu o maslinama:
„Ah, dragi moj Teo, kad bi mogao da vidiš maslinjake u ovo vreme. Krošnje od starog srebra i zelenkasto srebrne naspram plavetnila. I uzorna zemlja preliva od pomorandže. Potpuno je drugačije od onoga što zamišljamo na severu, tako je nežno, tako je otmeno.To je kao orezane vrbe naših holandskih livada ili hrastovine na našim dinama, hoću da kažem da buka maslinjaka ima nešto veoma intimno, neizmerno drevno. "
Pored gornje slike, dopada mi se i ova
- Poruka
- 334.291
Jos jedna slika koja mi se bas svidja
David Hockney - Veliko drvece blizu vode
David Hockney engleski je slikar i grafičar (Bradford, 9. VII. 1937). Nakon studija na Royal College of Art u Londonu, postao je jedan od vodećih engleskih slikara pop-arta.Od kasnih 1960-ih radi u stilu hiperrealizma. U grafici se koristi različitim tehnikama; ilustruje knjige, bavi se scenografijom, kostimografijom i fotografijom.Hoknijev život može se smatrati dugom potragom za svetlijim suncem, snažnijim bojama, bleštavijom svetlošću. Inspiraciju za jake, blistave boje nalazio je u radovima Monea, Matisa i Pikasa
David Hockney Bigger Trees Near Warter
Veliko drvece blizu vode prikazuje pejsaz u blizini Bridlingtona u Jorkširu. Slika od 50 platna raspoređenih jedna uz drugu. Ukupno veličina slike iznosi 4,6x12 metara. U vreme kada ga je Hockney slikao, to je bio najveći komad ikada završen, mada ne prvi koji je stvorio koristeći više platna.
" Uradio sam to jer sam shvatio da to mogu učiniti bez merdevina.. Pa, postoje umetnici koji su poginuli kada su silazili sa merdevina, zar ne? "
Prvi put je izlozena na celom zidu 2007 godine na Letnjoj izlozbi Kraljevske Akademije u Londonu, da bi je 2008 godine poklonio galeriji Tate u Britaniji .
David Hockney - Veliko drvece blizu vode
David Hockney engleski je slikar i grafičar (Bradford, 9. VII. 1937). Nakon studija na Royal College of Art u Londonu, postao je jedan od vodećih engleskih slikara pop-arta.Od kasnih 1960-ih radi u stilu hiperrealizma. U grafici se koristi različitim tehnikama; ilustruje knjige, bavi se scenografijom, kostimografijom i fotografijom.Hoknijev život može se smatrati dugom potragom za svetlijim suncem, snažnijim bojama, bleštavijom svetlošću. Inspiraciju za jake, blistave boje nalazio je u radovima Monea, Matisa i Pikasa
David Hockney Bigger Trees Near Warter
Veliko drvece blizu vode prikazuje pejsaz u blizini Bridlingtona u Jorkširu. Slika od 50 platna raspoređenih jedna uz drugu. Ukupno veličina slike iznosi 4,6x12 metara. U vreme kada ga je Hockney slikao, to je bio najveći komad ikada završen, mada ne prvi koji je stvorio koristeći više platna.
" Uradio sam to jer sam shvatio da to mogu učiniti bez merdevina.. Pa, postoje umetnici koji su poginuli kada su silazili sa merdevina, zar ne? "
Prvi put je izlozena na celom zidu 2007 godine na Letnjoj izlozbi Kraljevske Akademije u Londonu, da bi je 2008 godine poklonio galeriji Tate u Britaniji .
- Poruka
- 334.291
David Hockney je postao najskuplji živi slikar nakon što je njegova slika “Bazen s dva lika” iz 1972. prodata na aukciji u New Yorku za 90,3 miliona dolara
- Poruka
- 334.291
Klod Mone – Imresija, radjanje sunca
Francuski slikar Klod Mone bio je začetnik impresionizma, pravca u kom su se slikari radi inspiracije okretali prirodi, koristeći zive boje i svetlost..
Prema njegovoj slici Impresija :rađanje sunca ceo ovaj slikarski pravac je dobio ime – impresionizam
Slika je nastala 1872. godine i predstavlja prikaz francuske luke Avr . Koriste se lagani potezi cetkicom koji ne definišu predmet nego samo upućuju na njega. Tehnika kojom je slika uradjena je ulje na platnu, a dimenzije su 48 cm x 63 cm. Slika je bila ukradena iz muzeja Marmottan Monet 1985. godine,
u kome se dotad čuvalaPronađena je i vraćena 1990. godine, tako da je od 1991. godine ponovo postala deo stalne postavke istog muzeja.
Voda i nebo se na slici gotovo stapaju čineći nestalnu plavičastu sumaglicu. Čamci su naglašeni i izvučeni u prednji plan, slikani slobodnim potezom tamnoplave boje izranjajući iz jutarnje magle. U gornjem delu ružičasti tonovi boje neba, manji delić površine obojen jarkim crvenkastim tonovima.
Nema oštrih obrisa zgrada, dimnjaka, brodova. Prostor se ne razvija u dubinu već u širinu. U kompoziciji na prvom mestu su obale, grupe drveća ...
Slika je prvi put izložena 1874. godine na samostalnoj izložbi od 15. aprila do 15. maja 1874. godine u ateljeu fotografa Feliksa Nadara. Ovu izložbu su priredili Klod Mone i još 29 drugih slikara medju kojima su pored Monea, bili danas poznati slikari Renoar, Dega, Pissarro, Morisot i Sezan iz razloga
sto nisu bili zadovoljni izborom slika postavljenih na Salonu, godišnjoj slikarskoj izložbi u Francuskoj
Naziv „impresionizam“ tada je prvi put upotrebio Luj Leroj, kada je za list „Le Charivari“ napisao članak o izložbi. Ovaj izraz je upotrebio u podrugljivom smislu, ali se kasnije odomaćio i kod samih slikara. Naime, Luj Leroj je, u podrugljivim člancima punim oštre kritike u časopisu „Le Charivari“, pozajmivši
reč iz naslova Moneove slike „Impresija, rađanje sunca“ krstio novu umetnost: „Impresija – sasvim tačno! I upravo sam rekao sebi da ako neka impresija tako utiče na mene, nečeg tu mora biti. Kakva sloboda i lakoća u potezu! Nedovršene tapete mnogo su završenije nego ova morska slika.“… „Ako njihovi ciljevi treba da se opišu u jednoj jedinoj reči, morali bismo da izmislimo reč impresionisti. Oni su impresionisti u tome što ne reprodukuju pejzaž, nego izražavaju utisak koji on ostavlja na posmatrača“.
Bilo kako bilo tada danas se divimo velikom broju slika poznatih impresionista
Francuski slikar Klod Mone bio je začetnik impresionizma, pravca u kom su se slikari radi inspiracije okretali prirodi, koristeći zive boje i svetlost..
Prema njegovoj slici Impresija :rađanje sunca ceo ovaj slikarski pravac je dobio ime – impresionizam
Slika je nastala 1872. godine i predstavlja prikaz francuske luke Avr . Koriste se lagani potezi cetkicom koji ne definišu predmet nego samo upućuju na njega. Tehnika kojom je slika uradjena je ulje na platnu, a dimenzije su 48 cm x 63 cm. Slika je bila ukradena iz muzeja Marmottan Monet 1985. godine,
u kome se dotad čuvalaPronađena je i vraćena 1990. godine, tako da je od 1991. godine ponovo postala deo stalne postavke istog muzeja.
Voda i nebo se na slici gotovo stapaju čineći nestalnu plavičastu sumaglicu. Čamci su naglašeni i izvučeni u prednji plan, slikani slobodnim potezom tamnoplave boje izranjajući iz jutarnje magle. U gornjem delu ružičasti tonovi boje neba, manji delić površine obojen jarkim crvenkastim tonovima.
Nema oštrih obrisa zgrada, dimnjaka, brodova. Prostor se ne razvija u dubinu već u širinu. U kompoziciji na prvom mestu su obale, grupe drveća ...
Slika je prvi put izložena 1874. godine na samostalnoj izložbi od 15. aprila do 15. maja 1874. godine u ateljeu fotografa Feliksa Nadara. Ovu izložbu su priredili Klod Mone i još 29 drugih slikara medju kojima su pored Monea, bili danas poznati slikari Renoar, Dega, Pissarro, Morisot i Sezan iz razloga
sto nisu bili zadovoljni izborom slika postavljenih na Salonu, godišnjoj slikarskoj izložbi u Francuskoj
Naziv „impresionizam“ tada je prvi put upotrebio Luj Leroj, kada je za list „Le Charivari“ napisao članak o izložbi. Ovaj izraz je upotrebio u podrugljivom smislu, ali se kasnije odomaćio i kod samih slikara. Naime, Luj Leroj je, u podrugljivim člancima punim oštre kritike u časopisu „Le Charivari“, pozajmivši
reč iz naslova Moneove slike „Impresija, rađanje sunca“ krstio novu umetnost: „Impresija – sasvim tačno! I upravo sam rekao sebi da ako neka impresija tako utiče na mene, nečeg tu mora biti. Kakva sloboda i lakoća u potezu! Nedovršene tapete mnogo su završenije nego ova morska slika.“… „Ako njihovi ciljevi treba da se opišu u jednoj jedinoj reči, morali bismo da izmislimo reč impresionisti. Oni su impresionisti u tome što ne reprodukuju pejzaž, nego izražavaju utisak koji on ostavlja na posmatrača“.
Bilo kako bilo tada danas se divimo velikom broju slika poznatih impresionista
Neno
Elita
- Poruka
- 20.451
..mnoge, rekao bih. 
Od onih običnih, ne tako umjetnički vrijednih, pa sve do onih koja su zbog svoje ljepote, prevazišla sve umjetničke koncepte i tako postala prava remek djela u istoriji slikarstva.
Mnoge od njih sz basnoslovno skupe a neko od njih i od neprocjenjive vrijednosti a neke od njih su u vlasništvu bogatih kolekcionara dok je većina po nacionalnim muzejima.
Sve to nas ne sprečava da barem na ovaj način sebi priuštimo neki hir ili zadovoljstvo koje i kakve bi slike voljeli da imamo na svom zidu, u svom domu, stanu?
Da se ne (za)varavamo, neke "umjetničke" slike su dostigle ogromnu finansijsku vrijednost a mnogi od nas je bukvalno ne bi ni pogledali. Danas mnogo ima (pre)lijepih slika od sasvim anonimnih pa do naravno i mnogo poznatijih slikara i umjetnika ali sve je do nas, šta nam se svidja i šta volimo.
Ova mi se baš svidja.. slika Rona Hiksa "ljubav (poljubac) na auto putu"
Od onih običnih, ne tako umjetnički vrijednih, pa sve do onih koja su zbog svoje ljepote, prevazišla sve umjetničke koncepte i tako postala prava remek djela u istoriji slikarstva.
Mnoge od njih sz basnoslovno skupe a neko od njih i od neprocjenjive vrijednosti a neke od njih su u vlasništvu bogatih kolekcionara dok je većina po nacionalnim muzejima.
Sve to nas ne sprečava da barem na ovaj način sebi priuštimo neki hir ili zadovoljstvo koje i kakve bi slike voljeli da imamo na svom zidu, u svom domu, stanu?
Da se ne (za)varavamo, neke "umjetničke" slike su dostigle ogromnu finansijsku vrijednost a mnogi od nas je bukvalno ne bi ni pogledali. Danas mnogo ima (pre)lijepih slika od sasvim anonimnih pa do naravno i mnogo poznatijih slikara i umjetnika ali sve je do nas, šta nam se svidja i šta volimo.
Ova mi se baš svidja.. slika Rona Hiksa "ljubav (poljubac) na auto putu"
Da, mnoge
Recimo...
Recimo...
Iskapa
Domaćin
- Poruka
- 4.521
Samo pejzaži brt,samo realizam-hiperrealizam brt,samo ulje na platnu brt
- Poruka
- 40.108
"Tajna i melanholija ulice" od Đorđa Di Kirika.
Moje verovatno omiljeno delo kad je slikarstvo u pitanju. Mada u stvari imam tu sliku u sobi, naravno ne original nego reprodukciju.
Moje verovatno omiljeno delo kad je slikarstvo u pitanju. Mada u stvari imam tu sliku u sobi, naravno ne original nego reprodukciju.
- Poruka
- 334.291
Sasvim je u redu ako nam se svidja neka slika da imamo njenju reprodukciju na zidu u svjoj kuci
Ovde sam postavljala gomilu slika koje se meni svidjaju i pisala zasto i zelela bih da imam reprodukcije istih
ali kako ih je mnogo stan bi mi bio mali za sve te reprodukcije pa imam samo par ..
Ovde sam postavljala gomilu slika koje se meni svidjaju i pisala zasto i zelela bih da imam reprodukcije istih
ali kako ih je mnogo stan bi mi bio mali za sve te reprodukcije pa imam samo par ..
Neno
Elita
- Poruka
- 20.451
Jednostavno predobra slika od Vermera.. malo je riječi koje bi je opisale.
Neno
Elita
- Poruka
- 20.451
Koloritet ove slike Ivana Ajvazovskog (valjda sam dobro napisao) je tako realističan skoro pa nestvaran..
- Poruka
- 334.291
O Direru i njegovim portretima, slikama i grafikama sam pisala ali postoje jos dve njegove slike koje privlace moju paznju a koje su naslikane neverovatnom preciznoscu i strpljenjem.
Mladi zec –Albreht Direr
Direr ju je naslikao 1502, tehnikom akvarel i gvaš u dimenzijama visina: 25 cm x širina: 22,5 cm
Slika je u stalnoj kolekciji Batlinerove kolekcije Muzeja Albertina u Beču, u Austriji.
Postoje različita mišljenja o tome kako je ova slika nastala. Po jednoj, Direr je prvo skicirao divlje zečeve u polju, a nakon toga, u radionici dovršio krzno posmatrajući mrtvog zeca. Drugi smatraju da je umetnik uhvatio živog zeca i čuvao ga u radionici tokom perioda slikanja.
Ono sto se primeti na slici je svetlost koja pada po zecjoj dlaci koja je tako naslikana da mozete da osetite mekocu krzna..
Ako uvecate sliku i dobro pogledate primeticete u oku zeca odraz prozora u ateljenu umetnika
Direrov Zec se smatra remek-delom opservativne umetnosti.Doživeo brojne kopije. Zabeleženo je dvanaest samo za vreme Direrovog života,
a danas ga je moguće naći na majicama, torbama, podmetačima za čaše i još mnogo različitih predmeta komercijalne upotrebe.
Mladi zec –Albreht Direr
Direr ju je naslikao 1502, tehnikom akvarel i gvaš u dimenzijama visina: 25 cm x širina: 22,5 cm
Slika je u stalnoj kolekciji Batlinerove kolekcije Muzeja Albertina u Beču, u Austriji.
Postoje različita mišljenja o tome kako je ova slika nastala. Po jednoj, Direr je prvo skicirao divlje zečeve u polju, a nakon toga, u radionici dovršio krzno posmatrajući mrtvog zeca. Drugi smatraju da je umetnik uhvatio živog zeca i čuvao ga u radionici tokom perioda slikanja.
Ono sto se primeti na slici je svetlost koja pada po zecjoj dlaci koja je tako naslikana da mozete da osetite mekocu krzna..
Ako uvecate sliku i dobro pogledate primeticete u oku zeca odraz prozora u ateljenu umetnika
Direrov Zec se smatra remek-delom opservativne umetnosti.Doživeo brojne kopije. Zabeleženo je dvanaest samo za vreme Direrovog života,
a danas ga je moguće naći na majicama, torbama, podmetačima za čaše i još mnogo različitih predmeta komercijalne upotrebe.
- Poruka
- 334.291
Druga slika je Grm trave koju bih zaista zelela na mom zidu sto se svakako nece desiti ,
osim ako ne uradim reprodukciju,pa mi kao i do sada ostaje da je povremeno pogledam na netu ili ovoj temi
Grm trave - Albreht Direr
Nasikana 1503 godine u tehnici akvarel u dimenzijama 40,3 cm x31,1 cm i nalazi su u Muzeju umetnosti u Beču
Smatra jednim od remek dela Direrovih realističkih studija prirode.
Slika pikazuje travnjak i različite biljke koje raspoznajemo kao sto su : puzavica ,livadska trava , tratinčica , maslačak , i hajdučka trava
i jos neke koje ne prtepoznajem. Boje su u svim nijansama zelene na praznoj pozadini sto jos vise istice lepotu biljaka.
osim ako ne uradim reprodukciju,pa mi kao i do sada ostaje da je povremeno pogledam na netu ili ovoj temi
Grm trave - Albreht Direr
Nasikana 1503 godine u tehnici akvarel u dimenzijama 40,3 cm x31,1 cm i nalazi su u Muzeju umetnosti u Beču
Smatra jednim od remek dela Direrovih realističkih studija prirode.
Slika pikazuje travnjak i različite biljke koje raspoznajemo kao sto su : puzavica ,livadska trava , tratinčica , maslačak , i hajdučka trava
i jos neke koje ne prtepoznajem. Boje su u svim nijansama zelene na praznoj pozadini sto jos vise istice lepotu biljaka.
- Poruka
- 334.291
Nina Valetova
Nina Valetova rodjena 1958 godine , rusko americka slikarka metafizičkog realizma.
Imigrirala je u Sjedinjene Američke Države 1993.
Metafizičke slike su očaravajuće i odbojne. Ništa od onoga što je naslikano nije onako kakvim se čini: predmeti se postavljaju jedan uz drugi bez logičkog smisla, a odnosi koji ih povezuju ostaju nepoznati. U tehničkom pogledu besprekorne, metafizičke slike ne teže tome da budu provokativne poput dadaističkih..
Nina Valetova stvara svoje radove tako da nemaju ograničenja za percepciju i podstiču maštu. Više voli da daje priliku gledaocima da tumače njena umetnička dela. Svako njeno platno je jedinstveno i predstavlja novu priču. Umetnica aktivno eksperimentiše sa dimenzijom i kompozicijom što je dalo prednost njenim radovima u odnosu na druge
Njene slike u najvecem broju nalaze se u Moskovskom muzeju moderne umetnosti u Moskvi.
San o proslom
Predmet i objekti: Pejzaž, Fantazija
Materijali: platno, karton
Datum : 2013
Dimenzija: 76×61 cm
Život je kao iskrivljena linija
Tehnika: Ulje
Materijali: platno
Datum : 2016
Dimenzija: 61×76 cm
Nina Valetova rodjena 1958 godine , rusko americka slikarka metafizičkog realizma.
Imigrirala je u Sjedinjene Američke Države 1993.
Metafizičke slike su očaravajuće i odbojne. Ništa od onoga što je naslikano nije onako kakvim se čini: predmeti se postavljaju jedan uz drugi bez logičkog smisla, a odnosi koji ih povezuju ostaju nepoznati. U tehničkom pogledu besprekorne, metafizičke slike ne teže tome da budu provokativne poput dadaističkih..
Nina Valetova stvara svoje radove tako da nemaju ograničenja za percepciju i podstiču maštu. Više voli da daje priliku gledaocima da tumače njena umetnička dela. Svako njeno platno je jedinstveno i predstavlja novu priču. Umetnica aktivno eksperimentiše sa dimenzijom i kompozicijom što je dalo prednost njenim radovima u odnosu na druge
Njene slike u najvecem broju nalaze se u Moskovskom muzeju moderne umetnosti u Moskvi.
San o proslom
Predmet i objekti: Pejzaž, Fantazija
Materijali: platno, karton
Datum : 2013
Dimenzija: 76×61 cm
Život je kao iskrivljena linija
Tehnika: Ulje
Materijali: platno
Datum : 2016
Dimenzija: 61×76 cm
Neno
Elita
- Poruka
- 20.451
Te Ninine slike su možda nekome interesantne ali meni se jednostavno ne dopadaju.
Neke slike mi jednostavno legnu na prvi pogled a jedna od takvih je ova od Iranskog slikara Imana Malekija..
Predivna i vrlo realistična slika djevojčica.
Neke slike mi jednostavno legnu na prvi pogled a jedna od takvih je ova od Iranskog slikara Imana Malekija..
Predivna i vrlo realistična slika djevojčica.
