Pet zabranjenih slika ruskih umetnika

Soradze

Elita
Moderator
Poruka
17.013
Cenzura umetničkih dela nije nepoznanica niti retkost u celom svetu.

ADa vidimo ko je i zbog čega zabranjivan u Rusiji...



1. Vasilij Vereščagin, „Apoteoza rata“

Činjenica je da se Vereščagin proslavio kao slikar prevashodno ratne tematike. Međutim, na njegovim slikama
nema ni masovnih bitki, ni trijumfalnih povorki, niti oficira pobednika. Tako, on, recimo, nije dočaravao „paradnu“
stranu građanskog rata u Turkestanu, već pre svega njegove posledice i sve strahote skrivene iza kulisa slavnih
pobeda.

„Apoteoza rata“ bila je jedna od takvih slika.
Na ramu slike bilo je ispisano: „Posvećeno svim velikim osvajačima, prošlim, sadašnjim i budućim“.
Umetnik je sliku zamislio kao krunu svog turkestanskog ciklusa.

Screenshot_33.png


Ali kada je sliku predstavio u Peterburgu, žestoke rasprave dugo nisu prestajale.
Doživljena je kao snažni prekor imperatorskim težnjama Rusije, a zvanične vlasti su žigosale stvaralaštvo Vereščagina.

Elita tog doba potpuno je ignorisala njegov rad.

Slikar je to teško podneo, a u trenucima nervnog sloma spalio je tri slike iz pomenutog ciklusa koje su takođe bile izložene
gorljivoj kritici.


2. Ilja Rjepin, „Ivan Grozni i njegov sin Ivan“



Slika Ilje Rjepina i dandanas izaziva ambivalentne emocije. Na izložbi koja je priređena u ruskoj prestonici 2018. godine
pod nazivom „U Moskvu. U Moskvu. U Moskvu“ (čuvena replika iz Čehovljeve „Tri sestre“) na sliku je nasrnuo izvesni
Igor Podporin, nezaposlena osoba iz Voronježa. On je pokušao da uništi sliku, a kada je uhapšen svoje motive je ovako
objasnio:

„Mnogo me je revoltirala slika tog Rjepina.
Tu dolaze i stranci, i kad to vide šta će da pomisle o našem ruskom caru?
I o nama?
To je provokacija usmerena protiv ruskog naroda da bi se prema nama loše odnosili“.

Slika 35, 40
Screenshot_40.png


Ivan Grozni na slici na rukama drži sina koji umire, a koga je tobože sam ubio.

U stvarnosti istoričari zapravo nikada nisu došli do podataka koji bi dokazali tu legendu, pa je ovo pitanje uvek raspirivalo
strasti. I dok su jedni tvrdili da prikazani događaj nije verodostojan, drugi su optuživali slikara za nepoštovanje vlasti i klevetu.

Vlast je posle prvog izlaganja zabranila sliku.

„Danas sam video tu sliku i nisam mogao da odagnam gađenje.
Zapanjujuće je koliko je umetnost danas lišena i najmanjih ideala i koliko je prisutno samo osećanje ogoljenog realizma i
tendencija kritike i raskrinkavanja“, naveo je u pismu caru Aleksandru Trećem ober-prokuror Svetog sinoda Pobedonoscev.

3. Vladimir Makovski, „Hodinka“ i „Posle Hodinke. Vaganjkovsko groblje“

Žanrovske scene iz svakodnevice sa decom, seljacima, sirotinjom, važe za ono najbolje i najpoznatije u stvaralaštvu Makovskog.

Slikar je, međutim, prisustvovao jednom od najstrašnijih događaja vezanim za vladavinu cara Nikolaja Drugog.
Bio je svedok tragičnih događaja na Hodinskom polju koji su se desili u masovnoj gužvi u vreme krunisanja Nikolaja Drugog u
Moskvi 1896. godine.

Screenshot_52.png


Hiljade ljudi obrelo se na tom mestu zbog obećanih poklona povodom krunisanja, ali su se uplašili da ih neće dobiti i počeli su
da se besomučno probijaju ka mestima na kojima su se delili. Prema zvaničnim podacima u stampedu je poginulo 1389 ljudi.

Screenshot_64.png


Makovskog je to jako potreslo.
Umetnik je prema prvobitnoj zamisli trebalo da uradi sliku posle događaja i on je posle tragedije to i učinio.
Narednih pet godina radio je na slikama „Hodinka“ i „Posle Hodinke. Vaganjkovsko groblje“.

Na slikama su se našle žrtve tragičnog događaja.

„Hodinka“ je skinuta sa izložbe peredvižnika 1901. godine po nalogu cenzure.

Slikaru je data beleška moskovskog general gubernatora: „Za sliku još uvek nije vreme, ona predstavlja so na svežu ranu“.
 
4. Nikolaj Ge, „Šta je istina?“

Slika predstavlja scenu suđenja prokurora Pontija Pilata Isusu Hristu, u trenutku kada Pilat postavlja pitanje Isusu
koje ostaje bez odgovora.

Prvi put je izložena na postavci peredvižnika 1890. godine, gde je izazvala burnu reakciju i po nalogu Svetog sinoda
skinuta sa izložbe.

Screenshot_65.png


Slika, na nesreću, nije bila u skladu kako sa kulturnom i crkvenom, tako ni sa slikarskom tradicijom.

Isus je prikazan u dubokoj senci, dok figuru Pontija Pilata obasjava sunčeva svetlost, što je bilo u suprotnosti
sa davnašnjom tradicijom prikazivanja Isusa kao apsolutno svetlog čoveka.

Isus je izmučen i mali, bez značaja u poređenju sa prokurorom.

Sve to ne samo da nije prihvatala crkva, nego ni mnogi umetnici.
Kolekcionar Pavel Tretjakov u prvi mah je odbio da kupi sliku, ali je po nagovoru Lava Tolstoja promenio mišljenje.


5. Vasilij Perov, „Seoska litija na Uskrs“

U devetnaestom veku vera u crkvu polako je počela da se dovodi u pitanje, a njen imidž i služitelji izlažu kritici.

Vasilij Perov nije bio izuzetak.

Po mišljenju crkve njegova „Litija“ je naopako prikazivala jedan od najstarijih crkvenih obreda, pa tako kolona na
slici ne polazi iz crkve, kao što treba, nego iz stare drvene kuće oko koje leže tela skitnica, a pijani sveštenik gazi
jaje, jedan od simbola Uskrsa.

Čitava povorka je neskladna, a u očima učesnika litije vidi se praznina.

Screenshot_68.png


Crkvena vlast okarakterisala je sliku kao „nemoralnu, bezobraznu i podrugljivu“ i zapretila da će je spaliti,
optužujući slikara za ismevanje.

Car Aleksandar Drugi hteo je Perova da pošalje u Sibir.

Ali umetnik se takvog progona nije bojao, budući da je bio rodom iz Toboljska (Sibir).

Međutim, sama činjenica nedvosmisleno negativne reakcije rad čini jednom od najprovokativnijih slika 19. veka.

Bogu hvala, pa cenzurisana dela ugledaše svetlost dana...

:cvet: :cvet: :cvet:
 

Back
Top