Зашто су сахранили 3 канал РТС-а ?

[yagi]

Деца проводе време играјући игрице, заборављајући комуникацију са другим људима, или пак да читају књиге.

Имајући у виду да васпитање полази од куће, онда могу да закључим да су за такву појаву криви родитељи.
Ни ТВ, ни игрице, ни бајке....

 

[Tzar]

Treci kanal je imao najgluplji i naj neinventivniji program u istoriji televizije.

Tv Avala ima sasvim solidan program, mada mislim da je sada FOX na linku nekadasnjeg 3k.

Ovo moze da kaze samo neko ko nikada nije gledao treci kanal.

Od Festovizije i nastanka treceg kanala do svog kraja 3K je bio jedina inventivna televizija u Srbiji. Na trecem kanalu emitovale su se moje omiljene emisije 3k dur i Love you live. Emisije koje su mnogi pokusali da kopiraju, ali bez uspeha...

A posebno treba istaci znacaj koji je imao za mlade ljude u vreme svog nastanka kada se po prvi put ovde u Srbiji mogao videti MTV Europe (najbolja televizija ikada ne ovo danashnje sranje). Neko je nedavno tu pojavu 3K u Srbiji uporedio sa otkricem Marsovske televizije danas. Jednostavno ko to nije doziveo nece nikada razumeti...

3K je imao i neke lose momente poput Zam-a i slicnih. Niko ne kaze da je 3K bila savrsena televizija, ali je bila mnogo ispred bilo koje druge domace tv stanice. I ono sto je sigurno smetalo Tijanicu, to je da je 3K bio televizija za sebe sa sopstvenim programom i izvorima prihoda. Zbog toga mi je u izvesnom smislu i drago sto je 3K ugasen. Bolje i to nego da postane rezimski-skupstinski-Tijanicev 3K.

Potpuno je besmisleno porediti 3K sa fantomskim televizijama poput TV Avale. Evo pogledajte samo program TV Avale. Koju oni emisiju imaju sem vesti. Kad to izdeklamuju posle toga radi samo racunar na kojem se isprogramira sadrzaj sa sve reklamama u naredna 24 sata do sledecih vesti.

A i FOX je nakon one cistke postao fantomska televizija. Sem Nindzi nema nista vredno pomena na toj televiziji...

 

[Сталкер]

Што је и сасвим нормално, зар не?

Зависи како на то гледаш.
По мени новине су разноликији медиј од тв-а.
Тв информативни програм је мање више исти на свим телевизијама,док рецимо то није случај са штампаним медијима.

 

[Ilinoida]

Uf, odakle da pocnem... Vi smatrate da igre ne mogu biti korisne? Ta rec koju sam podvukao sugerise da vi zaista ne znate puno o video igrama. Kao prvo, postoji vise razlicitih vrsta video igara i nisu sve pune nasilja. To je kao kad biste akcione filmove poistovetili sa svim filmovima koji postoje (ukljucujuci dramu, dokumentarce, i sl.). Ako znate da izaberete, igra vam moze itekako koristiti. Za razliku od bajki, gde je jedina poucna stvar da dobro uvek pobedjuje zlo (sto, slozicete se, svakako nije slucaj), u igrama, ako znate koju da odaberete, a naucite s vremenom, prisutan je veliki broj ljudskih emocija i karakteristika s kojima ce se dete neminovno susresti u svom zivotu (zavist, bes, ljubomora, mrznja, tuga). Igranjem igara, dete daleko vise razmislja recimo kako da prevazidje neki problem (npr. logicke prirode), nego sto bi to bio slucaj sa bajkom. Bajka je linearna, koliko god puta da je procitate, svaka rec, svako slovo i znak interpunkcije bice na istom mestu gde je i bio, uvek ce pocinjati isto i zavrsavati se isto. Igra varira u zavisnosti od vasih reakcija, koje nisu iste kod svakog ko igru igra. Kao i bajke, igre IMAJU svoj pocetak i kraj, i kao sto mozete bajku procitati milion puta, tako i igru mozete preci milion puta. Jedina je razlika u tome sto se igra moze drugacije zavrsiti kad je drugi put prelazite, opet kazem u zavisnosti iskljucivo od vasih odluka tokom igranja. A sto se problema sa komunikacijom tice, recicu samo da je igranje igara glavni razlog za moje odlicno poznavanje engleskog jezika (na CAE a mozda cak i CPE nivou) tako da taj problem ne postoji. A sto se knjiga tice, vi dete ne mozete naterati da cita knjige koje nisu u sastavu obaveznih lektira. Jedini nacin je da medju tim lektirama ono nadje nesto sto vredi citati (sto nije tako cest slucaj) i da odluci da nastavi sa delima istog pisca i/ili zanra. Ja sam tu srecu imao citajuci "Vreme smrti" Dobrice Cosica pa sam poceo da citam knjige koje nisu na spisku obaveznih lektira kao sto su "1984" i "Grof Monte Kristo". Jednostavno nije tacno da ce dete koje ne igra igre obavezno citati knjige. Znatno je veca sansa da ce jednostavno vise vremena provoditi napolju ili pred TV-om. Ne volim da se ubedjujem s ljudima oko tzv. "stetnosti video igara" jer mi to, upotrebicu vas izraz, "oduzima puno vremena". Ipak, vidite da sam odlucio da otkucam jedan kilometarski post jer sam smatrao da vredi. Previse ljudi okrivljava video igre, izmedju ostalog, i za nasilje medju decom. Takve ljude moramo u to razuveriti, jednog po jednog.

Можда ме ипак нисте најбоље схватили, ја свакако не окривљујем игрице за било шта, свакако да оне могу бити и корисне, зависно од тога како се користе. Нпр. ако негде путујеш Шалим се мало, слажем се да оне могу бити понекад корисне. Међутим, морам овде нешто разјаснити. Прво, сматрам да се не могу уопште упоређивати бајке и игрице. Мислим да то не треба стављати у исту паралелу, нити се то може поистоветити. Значај бајки је неприкосновен. Путем дечије литературе, најмлађи могу да усвоје различите облике понашања, манире, културне и хигијенске навике, али и да науче како да стекну позитивне особине личности (пожртвованост, издржљивост, стрпљење, храброст, истинољубивост и сл.), а занемаре оне негативне особине (завист, љубомора, лаж, похлепа, шкртост и др.). Ту се ствара разумевање и изграђивање емотивног и изградња позитивне личности. Осим тога, бајком се долази у директан контакт између онога КО ПРИЧА бајку, и онога КО СЛУША бајку. На тај начин се изграђује емотивни однос између родитеља/баке/деке (у зависности ко чита бајку) и детета. Дете слушајући начин на који неко прича бајку, добија реторичке могућности, да буде добар беседник или говорник. Наравно, прво се дете сусреће са бојанком, па онда са песмицом, па прозом, па приповетком и на крају створи љубав према књизи. Срећан је онај ко створи навику свом детету да му свако вече прича бајке. То гради карактер код детета и стиче пуно позитивних особина. Тачно је да дете неможете натерати да чита књиге, али зато улога родитеља је да развије детету "љубав према књизи". Кажете да дете ће можда проводити време напољу у случају да не игра игрице, али и то је чак здравије, не криви се кичма

Без намере да критикујем игрице, није ми то намера била намера него само да укажем чему треба дати предност на телевизији: образовним и културним емисијама.

Свакако, све што човек воли треба да пази да му не пређе у опсесију А ево доприноса неких видео игрица, мислим ја бар никад нисам чула да је неко нешто слично урадио због "Чаробњака из Оза" или "Хајди", или "Пепељуге"....итд...

" Slučajevi poput tinejdžera od koji je četrnaestogodišnji Kju Čeng-Vei iz Šangaja nožem usmrtio Žua Čaojana zbog virtuelnog magičnog mača koji je prethodno pozajmio ili, odnosno 14-godišnjeg vijetnamskog dečaka koji je pokušajem reketiranja na mafijaški način pretio imućnom trgovcu da će njegovoj 12-godišnjoj ćerci baciti kiselinu u lice ako mu ovaj ne isplati 315 dolara. Iznenađena policija je ubrzo otkrila iznuđivača koji je priznao da mu je novac bio potreban za kupovinu kompjuterskih igrara. Sve to samo potvrđuje uvreženo mišljenje o štetnosti kompjuterski igrara. Ali pravo pitanje je: da li su scene nasilja u igrama postakle agresivnu akciju, ili su bile samo okidač koji je izazvao reakciju kod već agresivne osobe? Patološki igrač kompjuterskih igara ne prepoznaje se po broju sati koje je proveo uz igru, već na osnovu činjenice da ne može da prestane sa igranjem na određeno vreme, jer ta pauza kod njega izaziva nemir. "

 

[alex3000000000000000]

Mozda je zdravije i ne krivi se kicma ali se time motoricke sposobnosti razvijaju na ustrb mentalnih (zato su fudbaleri uglavnom glupi ). Eto, i ja malo da se nasalim. A sada da odgovorim na drugi deo vaseg post-a. Ukratko, dileja ima svuda i u svim segmentima drustva. Ne moze se reci da je igra kriva zato sto je par igraca pocinilo neko kazneno/krivicno delo. Da je igra kriva, onda bi svi koji su je igrali cinili takve kriminalne radnje. Kao sto ne mozete ukinuti alkohol zato sto se neki ljudi napiju pa biju/bodu/pucaju u druge ljude i kao sto ne mozete zabraniti Islam zato sto ima opet kazem dileja koji su spremni da ubiju sebe i druge i koji to i cine maltene svakodnevno. U tzv. zavisnost od video igara se ne razumem niti mi ide u glavu kako neko moze postati zavistan od igranja video igara. Mislim, ja igram igre otkad znam za sebe pa nikad nisam imao neki neizdrziv poriv da igram neku igru.