MajorTom
Domaćin
- Poruka
- 4.737
To je unistio Kapitalizam, bolest trke za profitom, izgubila se ljudskost, sve je manje slobodnog vremena, razonode, kulture, ljubavi, sve nam je to donio izrabljivacki Kapitalizam!
-
- Popularno:
- „Реакција УН потврђује – употреба...
- Ko su ovde nasilnici koji maltretiraju...
- Vodeni topovi na ulicama Gruzije:...
- 10 znakova koje ce vam odmah otkriti...
- Kad vam je najteže s kim želite da...
- Hrvati-bivši Srbi
- Hrvatski državljanin uhapšen zbog...
- 15 laži koje oženjeni muškarci govore...
- U Srbiji postoji sinergija mafije...
- Бруталност околине према инцелима
Zašto SNS i njihove pristalice ovoliko mrze Srbe i Srbiju?
- Začetnik teme Frederick_
- Datum pokretanja
jolemisa
Buduća legenda
- Poruka
- 34.527
Svi bi da budu bogati,ali ne moze,ne vredi.
Uf,uf..kako si isplutao kao plovak....odnosi se na prvi bold.
Glede drugog bolda o Turskoj pričaš bajke...Turci dolaze raditi u BiH kao gradevinski radnici...zamisli tamo bijede kad dđ raditi za 1000 KMova.
YU je bankrotirala i ti to dobro znaš...to što drugovi komunisti nisu saopćili narodu nije bitno jer je narod znao dok je čekao u redovima za šećer,ulje,brašno,grivo,javu etc...
https://www.vecernji.hr/vijesti/ban...koji-nikad-sluzbeno-nije-bio-objavljen-958472
Bunker kod Konjica je koštao 4 milijarde US dolara onda....to je kao danas 12 milijardi...4,4 je koštala autocesta Zagreb- Ploče ( 560 km)
Koji su komunisti bili lumeni.
Deplasirana izjava...raspitaj se ko je Vanja Špiljak,Emil Tedesci,Ivica Todorić,Nadan Vidosević i ostala plejada YU tehnomenadžera koji su pokrali YU pa nastavili krasti i u Hr....opet u ništa
Ovo je tragikomično što si sve nabrojao i samo 7 milijardi izveženo na vrhuncu te industrije 1980....a mala Hr.. u 2024 preko 20 milijardi što je ekvivalent kompletnoj proizvodnji na vrhuncu te utopijske YU.
Živiš u mitovima.
Tješi se...nemaš državu,putovnicu,himnu,....a i što će ti kad je bila neuspješna do zla boga.
Обилић
Elita
- Poruka
- 17.832
- Poruka
- 85.204
Pa zato si i čekao u redu i nije bilo ničega, sam sebi si odgovorio ko je opljačkao državu.
kapetanmark
Legenda
- Poruka
- 60.719
Izdajnici za pare, neko vece neko manje, neko za sitnu korist a bosanci i penzioneri uglavnom iz gluposti
kapetanmark
Legenda
- Poruka
- 60.719
Titoisticki sistem
- Poruka
- 85.204
V.M.Dokolenko
Veoma poznat
- Poruka
- 11.665
Ko to nama izmigoljio iz misje rupe da prica o izdajnicima..ma ko, ko?
Umri_muski
Legenda
- Poruka
- 74.569
Glupi ljudi mrze iz razloga sto su glupi, a neko drugi ima sanse da nije....to je dovoljno...
Glup covek nije okrenut sebi , jer ebiga, ne moze sam da osmisli sta je korisno za njega, nego mora ili da otima od drugog ono sto zeli , ili da bude sebican, sto opet u nekoj meri znaci da otima, samo ovaj put kopira pa otima...lovi...
To ako nije upleteno idolopoklonstvo , a ako jeste, onda samo izvrse transfer da rade ono sto im kaze predsednik ili vodja, i nije vise do njih , oni su svoje odradili , a svako ko se nadje na meti , tako je moralo da bude, tj mrznja je tu efekat ljubavi prema vodji , pa ako se zalis sto ti dobijas po pitchki to je razlog za mrznju prema tebi , kako mozes da ne prihvatas kaznu i stetu na sebe kad ti je to namenio vodja u smislu viseg interesa...
Kad mogu oni da prime na sebe i u sebe silne kazne i omalovazavanja mozes i ti kaznu ili stetu..
Управо тако. Вишеструко подељена личност, љига.
capitosinora
Veoma poznat
- Poruka
- 14.038
Vucica je u Srbiju poslao MI6 posle skolovanja u Brighton Engleska kao "agenta spavaca" da bi ga kasnije aktivirali na izborima.
On je placen i ucenjen od strane zapada sa ciljem da od Srbije napravi Britanskog vazala i raj za pranje novcs, stvarajuci atmosveru
korupcije, totalne pljackei robovske degradacije srpskog naroda. To odgovara kriminalcima, lopovima i jajarama poput Chacija i botova
koje samo interesuje kako da se okoriste od haoticne situacije u zemlji.
Stojkov Menidjer
Stara legenda
- Poruka
- 84.336
a da ne bi ponovo na vlast?
pišite Deda Mrazu
seljakipo
Aktivan član
- Poruka
- 1.521
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.871
Као крпељ или пијавица организам на којег се накачио? Јасно је ко дан.
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.871
Је ли претекао ко у махали?
- Poruka
- 1.857
kurce se bas kao svi radikali u istoriji da bi zavrsili na isti nacin
krv nije voda, znas ono sto se kaze u vicu za skorpije koja je na pola reke ubola onu zivotinju koja ju je preko nje prenosila i time nju a i sebe ubila....zato sto im je to priroda i u krvi, a od toga pobeci ne mogu.
a priroda je sve.
Poslednja izmena:
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.871
Ubitačna analiza Bojana Pajtića: Ko su čuvari poretka u Srbiji?
Politika Autor: Bojan Pajtić 24. avg 202508:07
Kada studenti organizuju blokade ili sede na asfaltu, ne gaze pravni poredak već nas podsećaju na to šta je on. Kada pevaju ustavne članke ispred policijskog kordona, oni ne ruše red već mu vraćaju smisao, piše Bojan Pajtić u autorskom tekstu za Beogradsku otvorenu školu (BOŠ).
Autorski tekst profesora Bojana Pajtića, napisan za Beogradsku otvorenu školu, prenosimo u celosti.
U političkom govoru, ali i u svakodnevnoj upotrebi, pojam građanska neposlušnost često se izgovara s podozrenjem, pa čak i s prekorom. Kao da se njome unapred označava nepoželjan vid ponašanja, granična zona između slobode i anarhije. Ipak, istorija svedoči o nečemu sasvim suprotnom: najvažnije promene u modernim društvima nisu se dogodile zato što su svi bespogovorno poštovali zakone, već zato što su se neki ljudi, često manjina, usudili da ih prekrše u ime viših moralnih i ustavnih vrednosti. Klasična definicija građanske neposlušnosti podrazumeva svesno, nenasilno kršenje zakona u cilju ukazivanja na duboku nepravdu u postojećem pravnom poretku. Takav čin nije motivisan ličnim interesom, već težnjom ka opštem dobru i dubokom verom da zakon nije svrha sam po sebi, već sredstvo zaštite ljudskih prava, sloboda i dostojanstva.
Razobličenje nepravdi
Ova praksa ima čitav niz slavnih primera. Sufražetkinje su početkom 20. veka kršile zakone Ujedinjenog Kraljevstva, ne da bi ga obezvredile, već da bi ga proširile – da bi žene, dotad isključene iz političkog života, stekle pravo glasa. Zbog svojih dela bile su zatvarane, nasilno hranjene u zatvorima, ismevane u javnosti. Danas se njihov otpor posmatra kao prelomni trenutak u borbi za rodnu ravnopravnost. U Indiji, Mahatma Gandi je predvodio pokret koji je izveo celu jednu naciju na put nenasilnog otpora protiv britanske kolonijalne uprave.
Gandijev marš do mora, u znak protesta protiv poreza na so, bio je otvoreno kršenje zakona, ali i snažan simbol otpora nepravdi. Danas je Gandi uzor mnogima koji u protestu ne vide nasilje, već najviši oblik političke odgovornosti. U Sjedinjenim Američkim Državama, Martin Luter King je, pozivajući se na Gospodara moralnog zakona, predvodio Afroamerikance u borbi protiv rasne segregacije. Kršili su lokalne zakone, sedeli na „pogrešnim” mestima u autobusima, ulazili u restorane u kojima nisu smeli biti usluženi – i time razobličili licemerje poretka koji je na papiru garantovao jednakost, ali ju je u praksi, kroz niz lokalnih pravnih propisa država članica sistemski uskraćivao.
U svim ovim slučajevima, građani su zakon prekršili da bi pravni poredak spasili, da bi ga učinili pravednijim, inkluzivnijim i doslednijim svojim osnovama. Njihova neposlušnost nije bila bunt radi bunta, već protest zasnovan na dubokom razumevanju moralnih i ustavnih načela.
Borba za poredak
Ako se okrenemo savremenoj Srbiji, zatičemo intrigantan obrt: studenti i građani koji protestuju poslednjih osam meseci, svesno ulazeći u sukob sa određenim propisima – zauzimajući javne površine, organizujući blokade, ne prijavljujući skupove – ne traže promenu zakona, već njihovu doslednu primenu. Oni ne pozivaju na novo pravno uređenje, već na poštovanje postojećeg – onog koje je vlast dužna da štiti, a zapravo ga svakodnevno krši. U Srbiji, građanska neposlušnost sve više poprima oblik borbe za poredak, a ne protiv njega. To je ključna razlika u odnosu na klasične primere. Uloga se izokrenula: studenti traže poštovanje Ustava, dok režim taj isti Ustav sistematski zanemaruje. Od pravosuđa do izborne administracije, od javnih nabavki do medijskog prostora – pravna pravila postaju fleksibilna samo za one na vlasti, a kruta i represivna prema onima koji se usude da ih podsete na njihove granice. Ustav Republike Srbije u članu 1. određuje da je Srbija država zasnovana na vladavini prava i da vlast proističe od građana i pripada građanima. Član 4. jasno propisuje podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, uz međusobnu kontrolu i ravnotežu. U praksi, međutim, ova načela se sprovode selektivno ili se potpuno ignorišu. Narodna skupština je pretvorena u servis izvršne vlasti, sudstvo je pod političkom dominacijom, a institucije poput REM-a, RIK-a i Ustavnog suda deluju pasivno ili otvoreno pristrasno.Zato je paradoks današnje Srbije u tome što oni koji su označeni kao neposlušni – studenti, aktivisti, građani – zapravo nastoje da sačuvaju poredak, dok režim svojom samovoljom urušava temelje pravne države. Ne traže oni ništa radikalno, upravo suprotno: traže da Ustav važi, da sudije sude nezavisno, da mediji izveštavaju slobodno, da policija štiti sve građane, a ne samo članove partije. I za to su spremni da plate cenu – da budu ignorisani, targetirani, prebijeni, pa i uhapšeni. U tom smislu, njihovo delanje ima jasnu etičku vertikalu. Oni ne traže privilegije – traže red. Pomenuta odredba Ustava građane, konačno, čini i vlasnim da, kao nosioci suvereniteta, uvedu red ukoliko režim uvodi – nered. Takođe, nije nevažno podsetiti da je i Evropski sud za ljudska prava u više presuda ukazivao na važnost prava na mirno okupljanje i izražavanje. Kršenje tih prava, koje se redovno dešava kroz neopravdana hapšenja demonstranata, zastrašivanje, pa i fizičko nasilje, dodatno potvrđuje da vlast ne poštuje osnovne demokratske standarde.
Pravna vs. partijska država
Postavlja se, zato, ključno pitanje: možemo li, u ovakvim okolnostima, još uvek govoriti o građanskoj neposlušnosti? Ili bi preciznije bilo govoriti o režimskoj neposlušnosti – o vlasti koja krši Ustav, obesmišljava zakone, obespravljuje institucije i ignoriše ograničenja svoje moći? Ako studenti traže ono što piše u Ustavu, a vlast to odbija da sprovodi – ko je zapravo neposlušan? Ova dilema nije samo retorička. Ona razobličava suštinu sukoba koji se danas vodi u Srbiji. To nije sukob između anarhije i reda, već između pravne države i partijske države. Između onih koji hoće sistem koji važi za sve i onih koji žele sistem koji važi samo za njih.U tom kontekstu pojmovi se premeštaju: građanska neposlušnost postaje oblik ustavne vernosti, dok vlast sve više upražnjava režimsku neposlušnost, pišući, menjajući ili ignorišući pravila po sopstvenom nahođenju, mimo zakonskih procedura. Kada studenti organizuju blokade ili sede na asfaltu, ne gaze pravni poredak već nas podsećaju na to šta je on. Kada pevaju ustavne članke ispred policijskog kordona, oni ne ruše red već mu vraćaju smisao. Njihova neposlušnost je, po mom dubokom ubeđenju, ustavna lojalnost.
Zbog svega navedenog, ovo pitanje nije samo pravno, već i duboko političko i moralno: ko je danas istinski čuvar poretka u Srbiji – građanin ili režim? Mislim da se odgovor sam nameće.
argumentovano
Poznat
- Poruka
- 7.409
Da castis, dolaze ganci da te zamene
buudala
Stara legenda
- Poruka
- 83.830
Radašin778
Veoma poznat
- Poruka
- 14.624
Kaži Bojanu da pogleda primere ophođenja država iz EU prema takvim blokadama i postupanje policije prema ljudima koji blokiraju saobraćaj ili fakultete.Opozicija se kune u EU i njena dostignuća u poštovanju građanskih prava a ne vide kako se surovo ta ista EU obračunava sa neistomišljenicima u svojim redovima.Ubitačna analiza Bojana Pajtića: Ko su čuvari poretka u Srbiji?
Politika Autor: Bojan Pajtić 24. avg 202508:07
Bojan Pajtić, Utisak nedelje: Ivan Dinić/TV Nova
Kada studenti organizuju blokade ili sede na asfaltu, ne gaze pravni poredak već nas podsećaju na to šta je on. Kada pevaju ustavne članke ispred policijskog kordona, oni ne ruše red već mu vraćaju smisao, piše Bojan Pajtić u autorskom tekstu za Beogradsku otvorenu školu (BOŠ).
Autorski tekst profesora Bojana Pajtića, napisan za Beogradsku otvorenu školu, prenosimo u celosti.
U političkom govoru, ali i u svakodnevnoj upotrebi, pojam građanska neposlušnost često se izgovara s podozrenjem, pa čak i s prekorom. Kao da se njome unapred označava nepoželjan vid ponašanja, granična zona između slobode i anarhije. Ipak, istorija svedoči o nečemu sasvim suprotnom: najvažnije promene u modernim društvima nisu se dogodile zato što su svi bespogovorno poštovali zakone, već zato što su se neki ljudi, često manjina, usudili da ih prekrše u ime viših moralnih i ustavnih vrednosti. Klasična definicija građanske neposlušnosti podrazumeva svesno, nenasilno kršenje zakona u cilju ukazivanja na duboku nepravdu u postojećem pravnom poretku. Takav čin nije motivisan ličnim interesom, već težnjom ka opštem dobru i dubokom verom da zakon nije svrha sam po sebi, već sredstvo zaštite ljudskih prava, sloboda i dostojanstva.
Razobličenje nepravdi
Ova praksa ima čitav niz slavnih primera. Sufražetkinje su početkom 20. veka kršile zakone Ujedinjenog Kraljevstva, ne da bi ga obezvredile, već da bi ga proširile – da bi žene, dotad isključene iz političkog života, stekle pravo glasa. Zbog svojih dela bile su zatvarane, nasilno hranjene u zatvorima, ismevane u javnosti. Danas se njihov otpor posmatra kao prelomni trenutak u borbi za rodnu ravnopravnost. U Indiji, Mahatma Gandi je predvodio pokret koji je izveo celu jednu naciju na put nenasilnog otpora protiv britanske kolonijalne uprave.
Građani u protestnoj šetnji na Novom Beogradu. Protest Gde smo ono stali Foto: Goran Srdanov/Nova.rs
Gandijev marš do mora, u znak protesta protiv poreza na so, bio je otvoreno kršenje zakona, ali i snažan simbol otpora nepravdi. Danas je Gandi uzor mnogima koji u protestu ne vide nasilje, već najviši oblik političke odgovornosti. U Sjedinjenim Američkim Državama, Martin Luter King je, pozivajući se na Gospodara moralnog zakona, predvodio Afroamerikance u borbi protiv rasne segregacije. Kršili su lokalne zakone, sedeli na „pogrešnim” mestima u autobusima, ulazili u restorane u kojima nisu smeli biti usluženi – i time razobličili licemerje poretka koji je na papiru garantovao jednakost, ali ju je u praksi, kroz niz lokalnih pravnih propisa država članica sistemski uskraćivao.
U svim ovim slučajevima, građani su zakon prekršili da bi pravni poredak spasili, da bi ga učinili pravednijim, inkluzivnijim i doslednijim svojim osnovama. Njihova neposlušnost nije bila bunt radi bunta, već protest zasnovan na dubokom razumevanju moralnih i ustavnih načela.
Borba za poredak
Ako se okrenemo savremenoj Srbiji, zatičemo intrigantan obrt: studenti i građani koji protestuju poslednjih osam meseci, svesno ulazeći u sukob sa određenim propisima – zauzimajući javne površine, organizujući blokade, ne prijavljujući skupove – ne traže promenu zakona, već njihovu doslednu primenu. Oni ne pozivaju na novo pravno uređenje, već na poštovanje postojećeg – onog koje je vlast dužna da štiti, a zapravo ga svakodnevno krši. U Srbiji, građanska neposlušnost sve više poprima oblik borbe za poredak, a ne protiv njega. To je ključna razlika u odnosu na klasične primere. Uloga se izokrenula: studenti traže poštovanje Ustava, dok režim taj isti Ustav sistematski zanemaruje. Od pravosuđa do izborne administracije, od javnih nabavki do medijskog prostora – pravna pravila postaju fleksibilna samo za one na vlasti, a kruta i represivna prema onima koji se usude da ih podsete na njihove granice. Ustav Republike Srbije u članu 1. određuje da je Srbija država zasnovana na vladavini prava i da vlast proističe od građana i pripada građanima. Član 4. jasno propisuje podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, uz međusobnu kontrolu i ravnotežu. U praksi, međutim, ova načela se sprovode selektivno ili se potpuno ignorišu. Narodna skupština je pretvorena u servis izvršne vlasti, sudstvo je pod političkom dominacijom, a institucije poput REM-a, RIK-a i Ustavnog suda deluju pasivno ili otvoreno pristrasno.
Zato je paradoks današnje Srbije u tome što oni koji su označeni kao neposlušni – studenti, aktivisti, građani – zapravo nastoje da sačuvaju poredak, dok režim svojom samovoljom urušava temelje pravne države. Ne traže oni ništa radikalno, upravo suprotno: traže da Ustav važi, da sudije sude nezavisno, da mediji izveštavaju slobodno, da policija štiti sve građane, a ne samo članove partije. I za to su spremni da plate cenu – da budu ignorisani, targetirani, prebijeni, pa i uhapšeni. U tom smislu, njihovo delanje ima jasnu etičku vertikalu. Oni ne traže privilegije – traže red. Pomenuta odredba Ustava građane, konačno, čini i vlasnim da, kao nosioci suvereniteta, uvedu red ukoliko režim uvodi – nered. Takođe, nije nevažno podsetiti da je i Evropski sud za ljudska prava u više presuda ukazivao na važnost prava na mirno okupljanje i izražavanje. Kršenje tih prava, koje se redovno dešava kroz neopravdana hapšenja demonstranata, zastrašivanje, pa i fizičko nasilje, dodatno potvrđuje da vlast ne poštuje osnovne demokratske standarde.
Pravna vs. partijska država
Postavlja se, zato, ključno pitanje: možemo li, u ovakvim okolnostima, još uvek govoriti o građanskoj neposlušnosti? Ili bi preciznije bilo govoriti o režimskoj neposlušnosti – o vlasti koja krši Ustav, obesmišljava zakone, obespravljuje institucije i ignoriše ograničenja svoje moći? Ako studenti traže ono što piše u Ustavu, a vlast to odbija da sprovodi – ko je zapravo neposlušan? Ova dilema nije samo retorička. Ona razobličava suštinu sukoba koji se danas vodi u Srbiji. To nije sukob između anarhije i reda, već između pravne države i partijske države. Između onih koji hoće sistem koji važi za sve i onih koji žele sistem koji važi samo za njih.
U tom kontekstu pojmovi se premeštaju: građanska neposlušnost postaje oblik ustavne vernosti, dok vlast sve više upražnjava režimsku neposlušnost, pišući, menjajući ili ignorišući pravila po sopstvenom nahođenju, mimo zakonskih procedura. Kada studenti organizuju blokade ili sede na asfaltu, ne gaze pravni poredak već nas podsećaju na to šta je on. Kada pevaju ustavne članke ispred policijskog kordona, oni ne ruše red već mu vraćaju smisao. Njihova neposlušnost je, po mom dubokom ubeđenju, ustavna lojalnost.
Zbog svega navedenog, ovo pitanje nije samo pravno, već i duboko političko i moralno: ko je danas istinski čuvar poretka u Srbiji – građanin ili režim? Mislim da se odgovor sam nameće.
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.871
Прочитај текст и не баљезгај.
Radašin778
Veoma poznat
- Poruka
- 14.624
Pa pročitao sam,zato i kažem.
I da,nemoj mi te salašarske izraze,ne idu uz tvoje godine.
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.871
Прочитао си, али ниси разумио. Јасно ко дан. Зато и бљезгаш.
Slične teme
