Ми Срби смо склони томе да нас брига за злочине над нашим народом, али их све већину знамо. Али 99% народа не зна за унијаћење Срба у Жумберку, које је трајало стотинама година. Многи не знају ни шта је унијаћење. Под великим притиском Монархије и хрватског утицаја на двору, Срби су масовно превјеравани у унијате, који би временом постали католици. Након што су умрла једина два српска свештеника на овом подручју, а остали калуђери одведени у ропство, почело је мучење, хапшење и пљачкање Срба како би промјенили вјеру. Такође, забрањивањем православних празника у календару се доприносило унији. Једини Србин светац ког су Срби могли славити био је св. Сава. Највећи сукоб је избио око православног манастира Марча, којег су унијати хтјели да отму. Срби су се дизали на устанке, да би на крају Срби и спалили манастир Марчу, само да не би пао у руке унијата. Ипак устанак је пропао, а много Срба је нестало. По податку из 1890, 70% унијата је било из Жумберка. Велики допринос у борби против уније дао је Арсеније III, Арсеније IV и остали митрополити (патријарси) српски. Међутим, изроди као што су браћа Љубибратић, Павле Зорчић, Теофил Пашић итд. су постали унијатски епископи и доприносили унијаћењу сопственог рода.
