srpskiliberal
Zainteresovan član
- Poruka
- 223
Uvek cu biti protiv ratnih zlocinaca i zlocina iz 90ih, sto se vidi i iz mojih postova gde sam kritikovao svu tu kvazisrpsku bagru od Milosevica, preko Arkana do Mladica. Smatram da se genocid u Srebrenici desio, da su Omarska i trogodisnje surovo granatiranje Sarajeva sramni zlocini koje sama Srbija treba da osudi. Medjutim, apsolutno je nedopustivo da se na osnovu toga poziva na ukidanje Republike Srpske.
Republika Srpska je realnost koja je morala da nastane jos mnogo ranije. Mozda ne pod tim imenom, mozda cak ne pod istim teritorijalnim okvirom, ali se jos krajem otomanske ere, AU okupacije i Kraljevine Jugoslavije primecivalo da jedna kriticna masa stanovnistva na ogromnom prostoru (koja je tada i bila vecinska) ima ukorenjen i koherentan stav po pitanju nacionalne integracije svog prostora. Na osnovu istorijskih izvora, uz male izuzetke, jasno se vidi da je 200 godina unazad jedna kriticna masa stanovnistva (BiH Srbi) videla svoj nacionalni put u neraskidivoj vezi sa Srbijom. Zeleli su da budu autonomni, svoji na svome, da oni upravljaju svojim oblastima bez Carigrada, Beca ili nekakve begovske Bosne. Sira Bosanska Krajina vekovima ima konstantnu i dominantnu srpsku, pravoslavnu vecinu. Ona je velika teritorija - veca od Kosova i apsolutno je bilo nedopustivo i slepo da se bar siroj oblasti Bosanske Krajine nije dao status autonomne pokrajine, pogotovo sto je to stanovnistvo centrilalo Banjaluci, pa cak vise i Zagrebu nego Sarajevu. Malo je falilo, cak ni Tito nije bio puno protiv, da se vec u Jajcu kreiraju AP Dalmacija i AP Krajina. Malo je falilo da to zazivi, da Hrvatska dobije dve AP kao i Srbija, ali se ipak odustalo jer se srpski i srbijanski predstavnici nisu toliko aktivno zalozili (osim Mosa Pijade). To je nesto sto je ostavljeno "za kasnije" da se resi, a nije se resilo nikad. Mogla se formirati pokrajina, ako ne republika, Krajina od Bosanske i Kninske Krajine. To bi bio prostor veci od Slovenije. Svi mi Srbi koji imamo pretke bosanske partizane znamo da su se oni, osim toga sto su se borili za komunizam i protiv okupacije, borili i za to da se ponovo ti krajevi integrisu sa Beogradom (Srbijom). Hocu reci da je Jugoslavija morala biti federalna da bi opstala (bar neko vreme). Federalne jedinice nisu pravljene striktno po istorijskom, etnickom, ekonomskom ili regionalnom principu - vec po kombinaciji svih tih principa i po principu gde sta koja kriticna masa zahteva. Jedino za Srbe u Bosni i Hrvatskoj to nije vazilo, ali su bosanski Srbi i Srbi u celosti bili "podmiceni" time sto je stvorena BiH kao republika. To je bilo ok resenje dok Srbi nisu izgubili vecinu i dok se nije zapocelo sa promenama ustavnih amandmana, gde se Jugoslavija sve vise konfederalizovala. Time su se Srbi u Bosni (velika kriticna masa stanovnistva) uplasili i shvatili da su izigrani.
Kao sto je bilo dobro sto su stvorene Makedonija i automonija za Kosovo (ipak je toliko bilo Albanaca dole, sa posebnim stilom zivota i civilizacijskim okvirom da je autonomija bio jedini nacin za bar privremeno smirivanje strasti i zadovoljenjem njihovih prava). Upravo greska sto se to nije desilo i sa Srbima, sto npr. eventualne AP Bosanska Krajina i Istocna Hercegovina nisu formirane dovelo je do rata, fakticni podele Bosne i njenog otcepljenja od Jugoslavije. Da je Bosna u startu (1944) bila reorganizovana u tri pokrajine (Bosna sa muslimanskom relativnom vecinom, prosirena Bos. Krajina sa srpskom apsolutnom vecinom i Hercegovina sa hrvatskom relativnom vecinom) u svaki separatizam u Bosni bi postao nemoguc, Srbi u AP BK bi blokirali separaciju BiH iz Jugoslavije, a AP Bosna bi blokirala eventualno spajanje BK sa Srbijom.
I sada dolazimo do moje poente. Republika Srpska je duh realnosti koji se materijalizovao na kratko Vrbaskom Banovinom. Duh koji je trebao da se materijalizuje autonomnom pokrajinom prosirenom Bosanskom Krajinom sa glavnim gradom u Banjaluci. Ta nepravda, istorijska nepravda da jedna kriticna masa stanovnistva (koji su, eto, Srbi u BiH) koja je vecina na ogromnim prostranstvima, koja ima svoje nacionalne zahteve, ispravljena je nastankom Republike Srpske. Glupa sarajevska bosnjacko-nacionalisticka politika je odbijanjem Kutiljerovog plana ucinila to da taj duh, ta drzavna tvorevina, nastane u neprekidnom teritorijalnom kontinuitetu od Krajine, preko Posavine i Podrinja do Hercegovine. Bosnjacki nacionalisti i unitaristi ne shvataju da je nastanak RS (mozda ne pod tim imenom ili teritorijalnim opsegom) istorijska realnost koja je MORALA da nastane PRE ILI KASNIJE!!! Nema ljutnje! Isto kao sto je i Hrvatska morala da nastane pre ili kasnije, bez obzira sto je Kraljevina SHS-YU pokusavala da banovinama i unitarizmom poravna sve etnicke, istorijske, ekonomske i nacionalne razlike. Mora se shvatiti da kada imate kriticnu masu koja je dominantna na nekoj samoodrzivoj teritoriji, a koja je nepomirljiva u svojim nacionalnim zahtevima, pre ili kasnije ce nastati drzavna tvorevina. Mi Srbi to nismo shvatili kada su u pitanju Albanci. Cim su postali kompaktniji i cim im je populacija presla 700.000, znalo se da je pitanje vremena kada ce se formirati drzavni entitet na tom prostoru. Zlocini su vazna stvar i moralni teret, ali kao sto je Hrvatska realnost, duh koji je stvorila istorijska realnost, bez obzira na Jasenovac i Licke jame, tako isto je i RS neizbezna realnost bez obzira na Srebrenicu i Omarsku. Jasenovac ce zauvek biti u Hrvatskoj, Podrinje ce zauvek biti u RS. To je tako.
Dakle, RS postoji i postojace. RS i Srbija imaju obavezu da pognu glavu pred bosnjackim zrtvama i da suzbijaju antibosnjacki sentiment gde god se pojavi, ali velikobosnjacka i bosnjacko-nacionalisticka teznja o ukidanju RS je zlocin protiv istorijske realnosti i nuznosti. Sto pre Bosnjaci shvate da je RS zacemntirana i neupitna, to ce pre da se pomire sa realnoscu, te mogu graditi bolje odnose sa RS unutar Bosne i cak participirati u toj RS. U suprotnom ce se udaviti u nacionalisticko-mitomanskom blatu u kojem su se udavili Srbi u Krajini i zamalo citava Srbija.
Dodao bih samo i kontraargument na tezu koja kaze:
Elem, od RS kao i od cele BiH treba napraviti slobodno i gradjansko drustvo. Da Bosnjaci prihvate Bosnu od 2 entiteta i da se pomire sa time. Belgija ima dva entiteta, pa je narod u njoj srecan. Niko ne pomislja da ih ukine, a Valonci u Flamaniji se ne osecaju kao stranci, ni obrnuto. Srbi moraju prihvatiti da je zadovoljena njihova istorijska teznja i da imaju svoju drzavnost, tj. da je istorijska pravda da su autonomni zadovoljena, ali nije moguca potpuna nezavisnost zbog dogadjaja iz 90ih.
Republika Srpska je realnost koja je morala da nastane jos mnogo ranije. Mozda ne pod tim imenom, mozda cak ne pod istim teritorijalnim okvirom, ali se jos krajem otomanske ere, AU okupacije i Kraljevine Jugoslavije primecivalo da jedna kriticna masa stanovnistva na ogromnom prostoru (koja je tada i bila vecinska) ima ukorenjen i koherentan stav po pitanju nacionalne integracije svog prostora. Na osnovu istorijskih izvora, uz male izuzetke, jasno se vidi da je 200 godina unazad jedna kriticna masa stanovnistva (BiH Srbi) videla svoj nacionalni put u neraskidivoj vezi sa Srbijom. Zeleli su da budu autonomni, svoji na svome, da oni upravljaju svojim oblastima bez Carigrada, Beca ili nekakve begovske Bosne. Sira Bosanska Krajina vekovima ima konstantnu i dominantnu srpsku, pravoslavnu vecinu. Ona je velika teritorija - veca od Kosova i apsolutno je bilo nedopustivo i slepo da se bar siroj oblasti Bosanske Krajine nije dao status autonomne pokrajine, pogotovo sto je to stanovnistvo centrilalo Banjaluci, pa cak vise i Zagrebu nego Sarajevu. Malo je falilo, cak ni Tito nije bio puno protiv, da se vec u Jajcu kreiraju AP Dalmacija i AP Krajina. Malo je falilo da to zazivi, da Hrvatska dobije dve AP kao i Srbija, ali se ipak odustalo jer se srpski i srbijanski predstavnici nisu toliko aktivno zalozili (osim Mosa Pijade). To je nesto sto je ostavljeno "za kasnije" da se resi, a nije se resilo nikad. Mogla se formirati pokrajina, ako ne republika, Krajina od Bosanske i Kninske Krajine. To bi bio prostor veci od Slovenije. Svi mi Srbi koji imamo pretke bosanske partizane znamo da su se oni, osim toga sto su se borili za komunizam i protiv okupacije, borili i za to da se ponovo ti krajevi integrisu sa Beogradom (Srbijom). Hocu reci da je Jugoslavija morala biti federalna da bi opstala (bar neko vreme). Federalne jedinice nisu pravljene striktno po istorijskom, etnickom, ekonomskom ili regionalnom principu - vec po kombinaciji svih tih principa i po principu gde sta koja kriticna masa zahteva. Jedino za Srbe u Bosni i Hrvatskoj to nije vazilo, ali su bosanski Srbi i Srbi u celosti bili "podmiceni" time sto je stvorena BiH kao republika. To je bilo ok resenje dok Srbi nisu izgubili vecinu i dok se nije zapocelo sa promenama ustavnih amandmana, gde se Jugoslavija sve vise konfederalizovala. Time su se Srbi u Bosni (velika kriticna masa stanovnistva) uplasili i shvatili da su izigrani.
Kao sto je bilo dobro sto su stvorene Makedonija i automonija za Kosovo (ipak je toliko bilo Albanaca dole, sa posebnim stilom zivota i civilizacijskim okvirom da je autonomija bio jedini nacin za bar privremeno smirivanje strasti i zadovoljenjem njihovih prava). Upravo greska sto se to nije desilo i sa Srbima, sto npr. eventualne AP Bosanska Krajina i Istocna Hercegovina nisu formirane dovelo je do rata, fakticni podele Bosne i njenog otcepljenja od Jugoslavije. Da je Bosna u startu (1944) bila reorganizovana u tri pokrajine (Bosna sa muslimanskom relativnom vecinom, prosirena Bos. Krajina sa srpskom apsolutnom vecinom i Hercegovina sa hrvatskom relativnom vecinom) u svaki separatizam u Bosni bi postao nemoguc, Srbi u AP BK bi blokirali separaciju BiH iz Jugoslavije, a AP Bosna bi blokirala eventualno spajanje BK sa Srbijom.
I sada dolazimo do moje poente. Republika Srpska je duh realnosti koji se materijalizovao na kratko Vrbaskom Banovinom. Duh koji je trebao da se materijalizuje autonomnom pokrajinom prosirenom Bosanskom Krajinom sa glavnim gradom u Banjaluci. Ta nepravda, istorijska nepravda da jedna kriticna masa stanovnistva (koji su, eto, Srbi u BiH) koja je vecina na ogromnim prostranstvima, koja ima svoje nacionalne zahteve, ispravljena je nastankom Republike Srpske. Glupa sarajevska bosnjacko-nacionalisticka politika je odbijanjem Kutiljerovog plana ucinila to da taj duh, ta drzavna tvorevina, nastane u neprekidnom teritorijalnom kontinuitetu od Krajine, preko Posavine i Podrinja do Hercegovine. Bosnjacki nacionalisti i unitaristi ne shvataju da je nastanak RS (mozda ne pod tim imenom ili teritorijalnim opsegom) istorijska realnost koja je MORALA da nastane PRE ILI KASNIJE!!! Nema ljutnje! Isto kao sto je i Hrvatska morala da nastane pre ili kasnije, bez obzira sto je Kraljevina SHS-YU pokusavala da banovinama i unitarizmom poravna sve etnicke, istorijske, ekonomske i nacionalne razlike. Mora se shvatiti da kada imate kriticnu masu koja je dominantna na nekoj samoodrzivoj teritoriji, a koja je nepomirljiva u svojim nacionalnim zahtevima, pre ili kasnije ce nastati drzavna tvorevina. Mi Srbi to nismo shvatili kada su u pitanju Albanci. Cim su postali kompaktniji i cim im je populacija presla 700.000, znalo se da je pitanje vremena kada ce se formirati drzavni entitet na tom prostoru. Zlocini su vazna stvar i moralni teret, ali kao sto je Hrvatska realnost, duh koji je stvorila istorijska realnost, bez obzira na Jasenovac i Licke jame, tako isto je i RS neizbezna realnost bez obzira na Srebrenicu i Omarsku. Jasenovac ce zauvek biti u Hrvatskoj, Podrinje ce zauvek biti u RS. To je tako.
Dakle, RS postoji i postojace. RS i Srbija imaju obavezu da pognu glavu pred bosnjackim zrtvama i da suzbijaju antibosnjacki sentiment gde god se pojavi, ali velikobosnjacka i bosnjacko-nacionalisticka teznja o ukidanju RS je zlocin protiv istorijske realnosti i nuznosti. Sto pre Bosnjaci shvate da je RS zacemntirana i neupitna, to ce pre da se pomire sa realnoscu, te mogu graditi bolje odnose sa RS unutar Bosne i cak participirati u toj RS. U suprotnom ce se udaviti u nacionalisticko-mitomanskom blatu u kojem su se udavili Srbi u Krajini i zamalo citava Srbija.
Dodao bih samo i kontraargument na tezu koja kaze:
Prvo, RS bi postojala na toj teritoriji i bez etnickog ciscenja najverovatnije. Drugo, nijedan buduci zlocin se ne moze opravdati prethodnim (vidi pod: Hrvatska). RS u tim delovima Podrinja se u neku ruku moze smatrati legalizacijom etnickog ciscenja, ali samo prividno, jer su Bosnjaci potpisom u Dejtonu odustali od tih teritorija, a kao sto rekoh - da nije bilo zlocina nad Bosnjacima tamo to bi svakako bilo u RS-u. Ako hoce ponovo da pokrenu pitanje Srebrenice, neka predloze razmenu Srebrenice za Bosansko Grahovo npr. Pretpostavljam da bi Banjaluka bila zainteresovana i taj problem bi se resio. Trece, upravo je to zvanicni razlog zasto se RS-u ne dozvoljava pravo na potpuno otcepljenje kao nezavisne drzave. Prema tome, ovaj argument je "zadovoljen".
Elem, od RS kao i od cele BiH treba napraviti slobodno i gradjansko drustvo. Da Bosnjaci prihvate Bosnu od 2 entiteta i da se pomire sa time. Belgija ima dva entiteta, pa je narod u njoj srecan. Niko ne pomislja da ih ukine, a Valonci u Flamaniji se ne osecaju kao stranci, ni obrnuto. Srbi moraju prihvatiti da je zadovoljena njihova istorijska teznja i da imaju svoju drzavnost, tj. da je istorijska pravda da su autonomni zadovoljena, ali nije moguca potpuna nezavisnost zbog dogadjaja iz 90ih.
