Zašto plačem kada sam ljuta?

[Lagerta]

Да ли сте се икада толико наљутили да почнете да плачете? Бес се накупља и накупља све док се не издува. Желите да то изгледа исправно и достојанствено, али ваше очи вас издају. Плакање се често посматра као слабо. Тешко је осетити контролу док плачете. Па, зашто плачемо кад се наљутимо? Ако тако очајнички желимо да не плачемо, зашто не можемо да му помогнемо? Наши нехотични одговори на наше емоције могу нам пуно рећи о томе како функционише људски ум. Плакање кад се љутиш може деловати контраинтуитивно, али има прилично смисла.

Najčešće plačem iz besa zbog neke nepravde, ili pokušaja nečijeg da neku laž poturi kao istinu a ja nemam više snage da se borim argumentima, e tad puknem, plačem i vičem. Psiholozi imaju objašnjenja za ove situacije, da li se i vama to dešava ?

 

[Maeeeestro]

Nepravda jako boli, pogotovo kad čovjek vidi kada neki drugi, koji baš nisu imali dobro ponašanje u životu, zarađuju puno novaca

.

 

[Baad_Boy]

Ko bih reko da si toliko osecajna? ❤

 

[Lagerta]

Ko bih reko da si toliko osecajna? ❤

Aj te demantujem , ispravi to BIH molim te

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Добро је што плачеш, то смекшава гнев... Бог те погледо

 

[Baad_Boy]

Aj te demantujem , ispravi to BIH molim te

Ja namerno pisem tako
To mi je stil
Sto pokusavas da me promenis, voli me ovakvog...

 

[Zelena milja]

Да ли сте се икада толико наљутили да почнете да плачете? Бес се накупља и накупља све док се не издува. Желите да то изгледа исправно и достојанствено, али ваше очи вас издају. Плакање се често посматра као слабо. Тешко је осетити контролу док плачете. Па, зашто плачемо кад се наљутимо? Ако тако очајнички желимо да не плачемо, зашто не можемо да му помогнемо? Наши нехотични одговори на наше емоције могу нам пуно рећи о томе како функционише људски ум. Плакање кад се љутиш може деловати контраинтуитивно, али има прилично смисла.

Pogledajte prilog 1394829
Najčešće plačem iz besa zbog neke nepravde, ili pokušaja nečijeg da neku laž poturi kao istinu a ja nemam više snage da se borim argumentima, e tad puknem, plačem i vičem. Psiholozi imaju objašnjenja za ove situacije, da li se i vama to dešava ?

Da

 

[Duki Lu]

Добро је што плачеш, то смекшава гнев... Бог те погледо

Upravo sam htela i ja slično da napišem.
Sve dok čovek može suzama da ' otpusti' gnev ili tugu , dobro je.
Suze su 'izduvni ventil'.

 

[Lagerta]

Plač nije vezan samo za tugu. Negde sam pročitala da su naučnici došli do saznanja da su suzni kanali nedavna evolucija za čoveka, bebe plaču ,ali se suze stvaraju tek oko 3. meseca života. To me navodi na zaključak da su naši suzni kanali ponekad zbunjen jačinom nekih emocija i reaguje suzama na razne jake emocije.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Upravo sam htela i ja slično da napišem.
Sve dok čovek može suzama da ' otpusti' gnev ili tugu , dobro je.
Suze su 'izduvni ventil'.

И ''удувни вентил'' такође, али само ако ум није поражен емоцијама да не може да се испружи као оптимистичкијим гледиштима на невоље у животу...

Тренутке плача треба искористити за уздизање ума ка нади, а не ка реализму тренутног горког стања

 

[Lagerta]

Nešto kao katarza kroz suze, pročistiš negativne stvari iz uma.

 

[Lorelajn]

Toliko baš da sam ljuta da plačem mogu biti samo na članove porodice (tu ubrajam i svoju ljubav).
Sve ostali i ostalo mi aktiviraju druge emocije...bes, mržnju, gnev, želju za razaranjem pa i nemoć i brigu.

 

[jolemisa]

Да ли сте се икада толико наљутили да почнете да плачете? Бес се накупља и накупља све док се не издува. Желите да то изгледа исправно и достојанствено, али ваше очи вас издају. Плакање се често посматра као слабо. Тешко је осетити контролу док плачете. Па, зашто плачемо кад се наљутимо? Ако тако очајнички желимо да не плачемо, зашто не можемо да му помогнемо? Наши нехотични одговори на наше емоције могу нам пуно рећи о томе како функционише људски ум. Плакање кад се љутиш може деловати контраинтуитивно, али има прилично смисла.

Pogledajte prilog 1394829
Najčešće plačem iz besa zbog neke nepravde, ili pokušaja nečijeg da neku laž poturi kao istinu a ja nemam više snage da se borim argumentima, e tad puknem, plačem i vičem. Psiholozi imaju objašnjenja za ove situacije, da li se i vama to dešava ?

Mislim da zene nemaju neki drugi izlaz nego da bes isteraju na suze.Jednom se desilo da sam zenu zezao,a bili smo sami kod kuce,a deca mala,toliko da je zaplakala.Bilo mi je zao,zagrlio sam je i izvinuo bar 10 put.Onda me je ona pitala"Jel smem da ti udarim samar",rekao sam joj "Udari".Kada me je roknula i sam sam se iznenadio,ali sam poceo da se smejem,a i ona samnom.To mi je ostalo urezano u secanju.I ne zalim sto sam joj dozvolio da me udari,jer se videlo da joj je mnogo lakse.Kada ponekad pricamo o tome smejemo se dugo,a zviznula mi je samarcinu,da se uopste nisam nadao da moze tako jako da udari.

 

[Sizif]

Kad sam mnogo besan, umem da opsujem.

Inače ne psujem uopšte u normalnim okolnostima.

 

[Duki Lu]

Toliko baš da sam ljuta da plačem mogu biti samo na članove porodice (tu ubrajam i svoju ljubav).
Sve ostali i ostalo mi aktiviraju druge emocije...bes, mržnju, gnev, želju za razaranjem pa i nemoć i brigu.

Upravo.
Najbliži, ljudi koje volim i u koje imam poverenje, mogu da me rastuže.
Ranije sam suzama mogla sebi da olakšam, sada ne mogu suzu da pustim i sve mi se spusti na dušu ( u grudni koš).
I tu nekako balansiram, mnoge događaje, postupke, situacije jednostavno 'otpustim' kada već ne mogu da utičem na njih, one druge što se ne daju ' otpustiti' odbolujem u tišini.
Sve drugo i svi drugi manje bitni ne ostavljaju trag u mojoj duši.
A nije uvek bilo tako.
Ljudi se menjaju...

 

[Lorelajn]

Upravo.
Najbliži, ljudi koje volim i u koje imam poverenje, mogu da me rastuže.
Ranije sam suzama mogla sebi da olakšam, sada ne mogu suzu da pustim i sve mi se spusti na dušu ( u grudni koš).
I tu nekako balansiram, mnoge događaje, postupke, situacije jednostavno 'otpustim' kada već ne mogu da utičem na njih, one druge što se ne daju ' otpustiti' odbolujem u tišini.
Sve drugo i svi drugi manje bitni ne ostavljaju trag u mojoj duši.
A nije uvek bilo tako.
Ljudi se menjaju...

Meni je to negde i normalno kako godine prolaze.
Dešavaju se razne tragedije, lomovi...Svaki ostavi deo kamena u nama. Na kraju tako nešto sa strane kada naleti razbije se u taj kameni zid.
Suze "cuvam" samo za ljude koji su ih vredni.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Toliko baš da sam ljuta da plačem mogu biti samo na članove porodice (tu ubrajam i svoju ljubav).
Sve ostali i ostalo mi aktiviraju druge emocije...bes, mržnju, gnev, želju za razaranjem pa i nemoć i brigu.

Па да, блиски људи увек покрену самосажаљење...

Али то није савршена љубав и чисто срце... тек онда кад смо тужни и плачевни због пропасти наших злотвора, назире се крај наше озлобљености ка људским бићима... недостижан је то ниво, али бар да се не љутимо као камиле целог живота на незналице чији је језик дужи од памети

 

[Lorelajn]

Па да, блиски људи увек покрену самосажаљење...

Али то није савршена љубав и чисто срце... тек онда кад смо тужни и плачевни због пропасти наших злотвора, назире се крај наше озлобљености ка људским бићима... недостижан је то ниво, али бар да се не љутимо као камиле целог живота на незналице чији је језик дужи од памети

Nisam ni govorila o savrsenoj ljubavi i cistom srcu, nisam negirala ni samosazaljenje.
Niti sam govorila sta jeste sta nije u redu ili kako bi trebalo.
Napisala sam samo kako je kod mene.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Nisam ni govorila o savrsenoj ljubavi i cistom srcu, nisam negirala ni samosazaljenje.
Niti sam govorila sta jeste sta nije u redu ili kako bi trebalo.
Napisala sam samo kako je kod mene.

Па да... нисам ни написао да те исправљам, него сам проширио твој пример на све могуће исходе сличног

 

[bmaxa]

Да ли сте се икада толико наљутили да почнете да плачете? Бес се накупља и накупља све док се не издува. Желите да то изгледа исправно и достојанствено, али ваше очи вас издају. Плакање се често посматра као слабо. Тешко је осетити контролу док плачете. Па, зашто плачемо кад се наљутимо? Ако тако очајнички желимо да не плачемо, зашто не можемо да му помогнемо? Наши нехотични одговори на наше емоције могу нам пуно рећи о томе како функционише људски ум. Плакање кад се љутиш може деловати контраинтуитивно, али има прилично смисла.

Pogledajte prilog 1394829
Najčešće plačem iz besa zbog neke nepravde, ili pokušaja nečijeg da neku laž poturi kao istinu a ja nemam više snage da se borim argumentima, e tad puknem, plačem i vičem. Psiholozi imaju objašnjenja za ove situacije, da li se i vama to dešava ?

Sigurno nisam pao u bes kolko je stara moja cerka, a to je 12 godina... radim na sebi

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Kad sam mnogo besan, umem da opsujem.

Inače ne psujem uopšte u normalnim okolnostima.

Баш је цака да не испушташ гнев кроз уста или млатарање рукама...

Гнев се побеђује кроз дугу праксу - неиспољавања, без обзира што си пао у ватру - испољавати хладнокрвност и неповређености...

Почетак безгневља је ћутање уста кад је срце узнемирено... Кроз ћутање, узнемирено и повређено срце добија контру, ко ербегову у судару, треба брзо да се препумпају и издувају после судара са невољом

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Sigurno nisam pao u bes kolko je stara moja cerka, a to je 12 godina... radim na sebi

Пре ће бити да си се удаљио од људи, јер људска близина и празнословље уживо јако брзо оживе гнев

 

[bmaxa]

Пре ће бити да си се удаљио од људи, јер људска близина и празнословље уживо јако брзо оживе гнев

Ma da, ne zivim u svojoj porodici, nego sam na Marsu. Pomislio si zlo i rekao ga, 1:0 za mene :>p

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Plač nije vezan samo za tugu. Negde sam pročitala da su naučnici došli do saznanja da su suzni kanali nedavna evolucija za čoveka, bebe plaču ,ali se suze stvaraju tek oko 3. meseca života. To me navodi na zaključak da su naši suzni kanali ponekad zbunjen jačinom nekih emocija i reaguje suzama na razne jake emocije.

Тачније, једно је плач, једно су сузе... Засузиш и од феферона, а за плач треба унутрашња горчина тј. повређеност, разочараности, НЕМОЋ ДА СЕ ГНЕВ ИСПОЉИ (''крокодилске сузе''), од претеране пожуде... мозда има још који окидач

 

[jolemisa]

Upravo.
Najbliži, ljudi koje volim i u koje imam poverenje, mogu da me rastuže.
Ranije sam suzama mogla sebi da olakšam, sada ne mogu suzu da pustim i sve mi se spusti na dušu ( u grudni koš).
I tu nekako balansiram, mnoge događaje, postupke, situacije jednostavno 'otpustim' kada već ne mogu da utičem na njih, one druge što se ne daju ' otpustiti' odbolujem u tišini.
Sve drugo i svi drugi manje bitni ne ostavljaju trag u mojoj duši.
A nije uvek bilo tako.
Ljudi se menjaju...

Od najblizih je i najteze.