Zašto pisac uopšte piše? (za pisce početnike)

[gost 341997]

Сваки писац има свој лични разлог да пише.За то не требају никакве упуте нити савјети.

Potpuno tačno

 

[j-a-m-i]

ZNAČI, TI BI DA BUDEŠ PISAC

Ako ne navire iz tebe
bez obzira na sve…
i ne pokušavaj.

Ako se ne pojavi iz čista mira
iz tvoga srca, tvog uma, tvojih usta
iz tvog stomaka…
i ne pokušavaj.
Ako moraš da sjediš satima
buljeći u monitor
ili pogrbljen nad
pisaćom mašinom,
tražeći riječi…
i ne pokušavaj.
Ako to radiš zbog novca
ili slave…
i ne pokušavaj.
Ako to radiš samo zato
da bi odveo žene u krevet…
i ne pokušavaj.
Ako moraš samo da sjediš
i pišeš sve to iznova i iznova…
i ne pokušavaj.
Ako ti je teško pri samoj pomisli da to moraš raditi…
i ne pokušavaj.
Ako pokušavaš da pišeš kao neko
drugi…
zaboravi.
Ako moraš čekati da izbije iz
tebe,
onda čekaj strpljivo.
A ako nikada ne izbije,
nađi nešto drugo da radiš.
Ako moraš prvo da to pročitaš svojoj ženi,
djevojci,
svojim roditeljima
ili bilo kome drugom…
nisi spreman.
Ne budi kao većina drugih pisaca,
ne budi kao hiljade drugih
koji sebe zovu piscima.
Nemoj biti tup i dosadan
i pretenciozan,
nemoj biti izlizan egoizmom.
Sve biblioteke ovog svijeta
zijevaju od dosade
nad takvima kao što si ti.
Ne dozvoli im to.
Budi svoj.
Ako ne izlijeće iz tvoje duše
kao raketa,
ili ako te tvoja tišina
ne dovodi do ludila,
samoubistva ili ubistva…
i ne pokušavaj.
Ako te to sunce unutar tebe
ne prži do bola…
i ne pokušavaj.

Ali zato kad dođe vrijeme
i kad dođe “tvoj red”,
TO će se desiti samo od sebe
i nastaviće tako da se dešava
sve dok ne umreš TI
ili dok ne umre TO u tebi.
Nema drugog puta
i nikad ga nije ni bilo.

*Č.Bukovski*

 

[Shade]

U svom delu Politics and the English Language (1946.), slavni britanski pisac i novinar George Orwell, između ostalog, daje 6 jednostavnih pravila koja svakome mogu pomoći da kvalitetno predstavi svoja razmišljanja i ideje.

1. Izbegavajte korišćenje metafora, poređenja i ostalih stilskih figura koje ste često viđali u štampi.
   
2. Nikada ne koristite dugu reč kada je moguće upotrebiti kratku.
   
3. Ukoliko je moguće izostaviti reč, izostavite je.
   
4. Nikada ne koristite pasiv umesto aktiva.
   
5. Ne koristite strane fraze, naučne izraze ili žargonske reči ukoliko u vašem jeziku postoji reč istog značenja.
   
6. Bolje je da prekršite sva navedena pravila nego da napišete nešto okrutno.
   

 

[Dragoljub69]

Ovo pod 6.je prava stvar!

 

[Tanhojzer]

Sioran je rekao da otkad smrt vecini izgleda kao apsolutan kraj, svi su poceli da pisu ... zudnja za slavom se zahuktala od kad je zauzela mesto verovanju u besmrtnost, a ipak podsvesno niko ne moze da se odrekne vecnosti i da zabrani sebi da je svuda trazi u bilo kom obliku ugleda, pocevsi od knjizevnog.
Mada je moje misljenje da pise prosto zato sto mu se pise ... kada ne bi pisao vrsio bi nasilje nad sobom... ovako samo vrsi svoju neku urodjenu prirodu, koja ga je nadarila spisateljskim talentom... i kako onda da ne pise.

 

[Shade]

Luiđi Pirandelo - Tajna umetničkog stvaranja

Iz predgovora komedije Šest lica traži pisca

Spojler

Ima već mnogo godina da je u službi moje umetnosti (ali kao da je od juče) hitra jedna sluškinjica, a ipak
je uvek nova u svome poslu.

Ime joj je Mašta.

Elem, ova moja sluškinjica Mašta imala je, ima tome više godina, rđavo nadahnuće ili zlosrećan ćef da mi
dovuče u kuću celu jednu porodicu, ne bih mogao da kažem otkud ju je izvukla, ali koja bi mi, po njenom
erovanju, mogla poslužiti za sadržaj veličanstvenog romana.

Koji će pisac ikada moći da kaže kako i zašto mu se neko lice rodilo u mašti? Tajna umetničkog stvaranja jeste
samo tajna prirodnog rađanja. Može neka žena, voleći, hteti da postane majka; ali sama želja nije dovoljna, ma
koliko bila jaka. Jednog lepog dana osetiće da je majka, ne znajući pouzdano kada se to desilo. Tako i umetnik,
živeći, prima u sebe mnoge životne klice, a nikada ne može da kaže kako i zašto mu se u određenom trenutku
jedna od klica zavukla u maštu da bi i ona postala živo stvorenje na životnom planu uzvišenijem od promenljivog
svakidašnjeg postojanja.

Mogu samo da kažem da se našlo preda mnom, a da ih uopšte nisam tražio, onih šest lica koja se sada vide na
sceni, opipljivo živa, toliko živa da sam im čak dah mogao osetiti. Iščekivala su, prisutna tu preda mnom, svako
sa svojom skrivenom patnjom a sva sjedinjena rođenjem i spletom uzajamnih sudbina, iščekivala su da ih uvedem
u svet umetnosti, načinivši od njihovih ličnosti, od njinih strasti i sudbina, roman, dramu ili bar komediju.

Rođena živa, htela su da žive.

 

[umbra*]

PISAC

(po Fokneru)

„Umetnik je biće koje podstiču demoni. Ne zna zašto su njega odabrali, pa mu je obično preveć stalo da odgonetne zašto. On je oličenje amoralnosti, jer je spreman da od bilo koga, od svakog pljačka, pozajmljuje, iskamči i ukrade samo da bi izašao na kraj sa svojim poslom. (…) Jedina odgovornost pisca je odgovornost prema poslu koji radi. Ako je dobar pisac, biće u svakom pogledu bezobrazan. On je u vlasti jednog sna. Taj san ga toliko kinji da ga se mora ratosiljati. Dotle nema mira. Svaki obzir pada u vodu: čast, ponos, pristojnost, bezbednost; sve otpada da bi se napisala knjiga."

(po Danilu Kišu)

„Kad čoveku ne preostaje ništa drugo počinje da piše. Pisanje je čin očajanja, beznađa. Staviti sebi omču oko vrata ili sesti za pisaću mašinu, to je jedina dilema. I pisac zapravo i ne čini ništa drugo do to: Svaki put se iznova iskušava."