Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Данас мало више знамо о питањима постављеним на овој теми одавно:
Arheolog dr Gordana Tomašević, po programu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda 1976. godine, rukovodila je iskopavanjem ruševina Narodne biblioteke i utvrdila je da su "sanduci radi transporta bili izneti iz podruma i složeni u holu Biblioteke prema Srebreničkoj ulici".
A u Narodnoj biblioteci bila je, pored ostalog, celokupna zvanična prepiska Srbije sa Turskom, Rusijom, Austrougarskom... Uništeni su dokumenti u kojima je naša država komunicirala sa Habzburškom monarhijom 1914, uoči Prvog svetskog rata.
- Mi sada nemamo tu prepisku, ali oni imaju. A to je prostor za velike manipulacije - kaže Bulić. - Nabrojaću samo nekoliko činjenica koje navode na različite zaključke, osim na onaj da je sve, jednostavno, izgorelo. Dva čoveka bila su zaposlena u ovoj nacionalnoj instituciji, Stevan Feninger i Mihailo Podoljski, oba su imala nemački koren i bili su folksdojčeri. Čim su Nemci ušli u grad obojica su se pojavila u esesovskim uniformama. Podsetiću vas da su Nemci imali posebnu jedinicu koja je imala zadatak da traga za blagom i nacionalnim dragocenostima na okupiranim područjima, pa je tako i kroz Srbiju špartao eskadron čiji komandant je bio doktor Robert Švanke. On je pre početka rata često dolazio u Beograd i obilazio je biblioteke i muzeje i beležio sve što Nemce interesuje, pa je imao pristup i u arhiv SANU.
Bulić navodi i da je zagrebački istoričar dr Bogdan Krizman posle rata upoznao dr Švankea kao bibliotekara u jednom institutu u Beču, koji je tamo sređivao dokumenta koja je lično doneo iz Beograda, a da kasnije zvanične jugoslovenske vlasti nisu mogle da dođu do informacija o tom čoveku, jer su Austrijanci vešto odgovorili kako je "to privatni podatak". Pored Švankea, u Beču je, u istoj ustanovi radio i Mihailo Podoljski.
Citati iz ratnih novina koje pominje Bulić upravo govore i o tome da su "svi sanduci spakovani sa bibliotečkim retkim dragocenostima preneti na najsigurnije mesto u podrum, koji je bio plitak, od cigala, jedva jedan metar ispod nivoa ulice. To su uradili u prisustvu upravnika Ilića služitelji Stevan Feninger, Boško Unčević, Milorad Petrović i Milija Radojević."
Inače, prema Bulićevim podacima, Stevan Feringer je živeo u biblioteci, a SS uniformu je čuvao u ormaru, u svojoj sobi.
- On je imao ključ od gvozdenih vrata okrenutih ka Srebreničkoj ulici, ispod koje su u podrumima bili sanduci sa retkim dragocenostima. Pred Komisijom za utvrđivanje uzroka propasti Narodne biblioteke, 23. oktobra 1941. godine, Feninger je izjavio da je posle prvog bombardovanja otišao u Pančevo. Komisija je nedvosmisleno utvrdila da biblioteka nije zapaljena bombardovanjem, jer nijedna bomba nije pogodila zgradu, a zapaljiva bomba je pala u dvorište... A to znači da "postoje razlozi da se veruje kako je biblioteka zapaljena iznutra". Tako je ostalo zabeleženo u zapisniku napravljenom u okupiranom Beogradu prve ratne godine na zahtev Gestapoa.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:577279-Beogradske-price-Vecni-plamen-biblioteke
.....тај др Роберт Шванке био је специјалиста за српске рукописе у Бечком архиву, стр 3 http://www.oesta.gv.at/DocView.axd?CobId=46693
Knapp zwei Wochen nach dem Anschluss Österreichs an Deutschland erging das Ansuchen für die Anstellung Robert Schwankes an die Statthalterei.Schwanke sollte in den folgenden Jahren der Spezialist für Serbien im Reichsarchiv Wien werden.
Много "одсека" има тамо:
Rückbringung von Archivalien Belgrad ( bzw. Cacak)
Bosnisch-herzegowinische Abteilung des K.u.K. Gemeinsamen Finanzministeriums - 1941 nach Wien
Archiv der bosnisch-herzegowinischen Landesregierung – Reservatakten sowie ausgewählte Teile 1943 nach Wien
Akten des jugoslawischen Außenministeriums
Akten aus serbischen und montenegrinischen Hofregistraturen - 1943 nach Wien
Akademie der Wissenschaften - 1200 türkische Urkunden aus Ragusa - 1943 nach Wien
стр 11 https://de.slideshare.net/Thomas_Just/das-reichsarchiv-wien-19381945
