- Poruka
- 389.402
Jedan broj ljudi smatra da je mokraća vrsta „tonika" za poboljšanje zdravlja. Drevne metode lečenja koristile su (i koriste) urin za tretiranje brojnih zdravstvenih problema, a komentar na primenu i rezultate, imaju i savremena medicinska praksa i farmaceutska struka.Bez obzira da li je urin vaš, tuđ ili čak dobijen od životinje, neki ljudi piju mokraću hiljadama godina smatrajući je lekovitom. Većina tvrdnji o terapiji urinom zasniva se na anegdotama ili drevnim tekstovima bez čvrstih naučnih dokaza koji podržavaju prednosti terapije urinom.
Dajpa Kamdar, koja je predavač farmaceutske prakse na Univerzitetu Kingston, kaže da se u indijskoj ajurvedskoj medicini, urin koristio za lečenje astme, alergija, probavnih smetnji, bora, pa čak i raka.
Rimski pesnik Katul verovao je da urin pomaže u izbeljivanju zuba, verovatno zbog sadržaja amonijaka.
Urin se koristi i kao test za dijabetes, nekada davno, lekari su isprobavali ukus urina da bi proverili koliko je sladak i davali dijagnozu. Danas, naravno, imamo trake za testiranje urina za proveru glukoze u urinu.
Britanski naturopata Džon V. Armstrong je 1945. objavio knjigu pod nazivom Voda života: Traktat o terapiji urinom. Tvrdio je da ispijanje sopstvenog urina i umasiravanje u kožu može izlečiti teške bolesti.
Prijavljeni su i slučajevi korišćenja urina za lečenje epilepsije kod dece u Nigeriji. Postoji i kinesko udruženje za terapiju urinom gde tvrde da pijenje i pranje urinom može izlečiti zatvor i rane na koži.
Urin ima ulogu da telo oslobodi nečistoća, uglavnom se sastoji od vode (oko 95%) i nekoliko drugih jedinjenja, uključujući ureu (2%), koju stvara jetra nakon razgradnje proteina u telu, kreatinin, koji ostaje od procesa oslobađanja energije u mišićima, i soli. Dakle, ako je urin samo „otpad“, kako bi njegovo pijenje moglo biti korisno.
Dajpa Kamdar, koja je predavač farmaceutske prakse na Univerzitetu Kingston, kaže da se u indijskoj ajurvedskoj medicini, urin koristio za lečenje astme, alergija, probavnih smetnji, bora, pa čak i raka.
Rimski pesnik Katul verovao je da urin pomaže u izbeljivanju zuba, verovatno zbog sadržaja amonijaka.
Urin se koristi i kao test za dijabetes, nekada davno, lekari su isprobavali ukus urina da bi proverili koliko je sladak i davali dijagnozu. Danas, naravno, imamo trake za testiranje urina za proveru glukoze u urinu.
Britanski naturopata Džon V. Armstrong je 1945. objavio knjigu pod nazivom Voda života: Traktat o terapiji urinom. Tvrdio je da ispijanje sopstvenog urina i umasiravanje u kožu može izlečiti teške bolesti.
Prijavljeni su i slučajevi korišćenja urina za lečenje epilepsije kod dece u Nigeriji. Postoji i kinesko udruženje za terapiju urinom gde tvrde da pijenje i pranje urinom može izlečiti zatvor i rane na koži.
Urin ima ulogu da telo oslobodi nečistoća, uglavnom se sastoji od vode (oko 95%) i nekoliko drugih jedinjenja, uključujući ureu (2%), koju stvara jetra nakon razgradnje proteina u telu, kreatinin, koji ostaje od procesa oslobađanja energije u mišićima, i soli. Dakle, ako je urin samo „otpad“, kako bi njegovo pijenje moglo biti korisno.
