Ako nije neka velika tragedija sa tugom možeš da živiš ceo život, Dostojevski mi prvi pade na pamet kao oličenje hodajuće tuge.
Ja sam od rodjenja prelezala boginje iluzije...Nema zime za tebe
Bio sam jako mlad i celo društvo je slušalo Balaševića. Sada ni mene ne dotiče ali se jednostavno sećam emocije.
Osim u fudbalu, više se pamti kad se pobedi. Ali ta sreća u životu, na nekom uzvišenom nivou, gde se samo redjaju srećni događaji, koji ti nikad ne dosade je nemoguća. Mada mogli bi neki naučno fantastični film o tome, pa da nas ponese inspiracija, pardon iluzija.Ja sam od rodjenja prelezala boginje iluzije...
No tema nije o ljubavi nuzno...
Jednostavno kao sto sam rekla...Cini mi se da sreca nekako krace traje, ljudi imaju generalno manju empatiju prema njoj, manje se pise, prica, snimaju filmovi o njoj...
A tuga je realna i desava se u svakom momentu? Zanimljiva je, ne dosadi?
Setimo se svadbi. Od tolike sreće popiju "Bromazepam".Ja sam od rodjenja prelezala boginje iluzije...
No tema nije o ljubavi nuzno...
Jednostavno kao sto sam rekla...Cini mi se da sreca nekako krace traje, ljudi imaju generalno manju empatiju prema njoj, manje se pise, prica, snimaju filmovi o njoj...
Ni ja ne mogu više za danas, samo sam večeras napisao post da se tema ne ugasi. Jer je mnogo duboka. Zato se valjda i "gasi", ovde treba uključiti mozak.No dobro nemam veceras neku koncentraciju da razmisljam sada o tome...Mozda se negde i slazem sa tobom ali ostavicu za sutra to...
Pa dobro kada malo razmislim shvatam da to moje nije univerzalno. Antihejter se recimo brzo umori od intenzivne sreće, meni nije problem umor nego nešto drugo. Eto imam puno sitnih srečnih događaja tokom dana koji se ponavljaju i o kojima nikome ne pričam možda zato što želim ljubomorno da ih sačuvam za sebe. Jutarnje kafe uz kroasane, odlazak na posao kolima (volim svoj auto) razmena sa kolegama (odlično se slažemo) , posao (koga isto volim) pa serije na amazonu, netfliksu, pa aktivnosti tokom vikenda, pa aktivnosti sa mojim sinom.A tuga je realna i desava se u svakom momentu? Zanimljiva je, ne dosadi?
I cemu onda velicanje iste i taj neki opojni magnet prema istoj...
No dobro nemam veceras neku koncentraciju da razmisljam sada o tome...Mozda se negde i slazem sa tobom ali ostavicu za sutra to...
Hemos (i bohemija)Čini mi se, ne mora da je tako, da većina ljudi intenzivnije doživljava stanje tuge od stanja sreće.
Ne mislim nužno na neka traumatična iskustva niti na jedinstveno srećna poput rođenja deteta.
Više saosećamo sa ljudima koji tuguju nego sa ljudima koji se raduju.
Takođe postoji taj "trend" veličanja emocije tuge, čežnje, nesrećnih odnosa čineći ih kao vrhuncom nekih emocija...Recimo u skoro svim pesmama o ljubavi. To je samo primer.
Neopevane dubine istih...Dok suprotno...mnogo su ređe srećne pesme.
Ljude koji su srećni (ili se čini da su) uglavnom doživljavamo plitkim, površnim bez sposobnosti da osete tragedije ljudskoga roda i prave ljubavi.
Ukoliko si ostao "normalan" posle xz trauma i još se nađeš razloga da se raduješ životu ipak te tragedije i nisu bile tolike tragedije ili nisi "dovoljno" emotivan.
Normalno sada generalizujem.
Ali..šta je to u nekolici ljudi, većini, manjini nebitno da veličaju jad, bed, čemer, čežnju, patnju i poistovećuju ih sa nekim dubinama emocija i ostalim realno glupostima. Zašto se ne piše u romanima o sreći? Zato što je jednostavna, dosadna, nema šta da se piše o nečemu, priča o nečemu ako ne uključuje neku dramu i tragediju?
Zašto je nekim ljudima tuga privlačnija od sreće?
Da dodam još jednom. Ne mislim na zaista realne velike tragedije više kao stanje pojedinca.
Зато што младост прате лакомислена очаравања и велики планови, а реалност и зрелост разочарења и састављање краја са крајем у различитим сферама живота.. У степену очаравања иде и разочарење... А заборавља се да овај свет обмањује, јер су људи створени за небо(рај) а не за земљу... Овај свет много обећава, али даје тек делић пошто му се предаш тотално... Ту лажљиву дарежљивост паметни осећају, а глупи му се чуде и радују због добијених мрвица
da to su neke dublje i vece tragedije...kada sam otvarala temu namerno sam naglasila da ne mislim na te velike zivotne tragedije kao ni na velike srece poput rodjenja, vencanja, itd...
