Manga Hilux
Stara legenda
- Poruka
- 86.977
Научници су можда ближи разумевању зашто време изгледа да пролази брже како старимо — а скенирање мозга људи који гледају стару серију Алфреда Хичкока помогло им је да одговоре на ово трајно питање.
У студији објављеној у часопису Communication Biology научници су извукли податке из Кембриџ центра за старење и неуронауку- дугорочног истраживачког пројекта старења мозга . Укупно 577 људи је претходно гледало одломак из старе телевизијске серије „Алфред Хичкок представља” – тачније, осам минута епизоде под називом „Банг! Мртав си”. Док су учесници студије гледали снимак, снимани су функционални МРИ (фМРИ) снимци- ови снимци би пружили меру како се мождана активност учесника мењала током времена. Овај посебан снимак је изабран јер су претходна истраживања показала да, у поређењу са другим видео снимцима, изазива најсинхроније обрасце мождане активности код широког спектра гледалаца. То га чини идеалним за проучавање како мозак дели и прати догађаје који се одвијају. У време када су скенирања мозга направљена, учесници су имали између 18 и 88 година. Истраживачи су добили приступ овим постојећим фМРИ снимцима и користили су такозвану Гриди Стејт Боундари Беар (ГСБС) да би их анализирали. Као што име сугерише, овај компјутерски алгоритам детектује прелазе између стабилних образаца мождане активности. То ради „похлепно” - то јест, идентификује ове промене из тренутка у тренутак, без узимања у обзир укупне структуре наратива на дужем временском нивоу. Током осмоминутног снимка, мозгови старијих учесника су ређе прелазили у нова стања активности, а та стања мозга су код њих трајала дуже него код млађих учесника. Овај образац је био доследан у целом старосном распону од 18 до 88 година.
„Ово сугерише да дужа и, стога, мање неуронских стања у истом периоду могу допринети томе да старији одрасли доживљавају време као да брже пролази”, написали су истраживачи у свом извештају. Ово се поклапа са идејом времена која датира још од Аристотела: Што се више значајних догађаја деси у датом временском периоду, то субјективно делује дуже. Нови резултати указују на могућност да ако мозак старијих особа бележи мање „догађаја” у датом временском оквиру, можда је то разлог зашто време изгледа као да лети.
Иако је ово за сада само хипотеза, „идеја да ово може утицати на перцепцију и памћење у свакодневном животу, укључујући осећај да субјективно време изгледа брже пролази са годинама, делује ми веома вероватно”, рекао је Ђорђо Валортигара, неуронаучник са Универзитета у Тренту у Италији.
Аутори су своја запажања да старије одрасле особе показују мање прелаза између неуронских стања приписали феномену познатом као неуронска дедиференцијација повезана са старењем, пише Live Science. У овом процесу, активност различитих области мозга постаје мање специфична са годинама. На пример, код младих људи, групе неурона у регионима који селективно реагују на лица селективније реагују на лица као категорију, али код старијих људи, ове групе неурона се чешће пале за објекте који нису лица. Ова генерализација – на нивоу ширих група неурона, а не појединачних неурона – може бити тачна за мозак у целини и може отежати препознавање где се један догађај завршава, а други почиње, предложили су аутори студије.
Међутим, неуронска дедиференцијација можда не објашњава у потпуности зашто време лети када сте старији.
Јоана Садура, лингвисткиња на Универзитету Марија Кири-Склодовска у Пољској, проучава како језик обликује нашу перцепцију времена. Она је за Live Science рекла да је хипотеза научника добро утемељена, али је додала да такође морамо узети у обзир да свако од нас има две временске скале. Друштво линеарно дели време на сате, дане и године, док наша унутрашња скала прати логаритамске законе. На пример, година је 20 одсто досадашњег живота петогодишњака, али само два одсто живота педесетогодишњака. Стога, перцепција времена зависи не само од броја неуронских „догађаја“ у мозгу, већ и од унутрашњег нелинеарног начина на који меримо време. Истраживачи су приметили да старије особе и даље могу учинити да се време субјективно осећа испуњенијим.
„Учење нових ствари, путовања и бављење новим активностима могу помоћи да се време осећа пространије када се гледа уназад“, рекла је коауторка студије Линда Герлигс наводећи и да су можда још важније друштвене интеракције и активности које доносе радост, што такође може допринети потпунијем осећају времена.
