Zasto moc kvari ljude?

[gost 327739]

Kontrolišite svoju investiciju od početka do kraja i zaradite novac!​

(((((((((((((

 

[Grof Vronski]

pa i nemoc nije bash da ih popravi generalno

Šta može nemoć ?
Samo da se prekrsti.
I pogleda u nebo.....
Eventualno, ako se seti, limeni poklopac na dupe

 

[skura58]

Ne bih rekao da kvari.
Samo se pokažu onakvi kakvi stvano jesu.

I stvarno važi:
Daj mu vlast pa ćeš videti kakav je,

Vlast ne mora biti politička.
Može Direktor, šef.

Sa dobrim rukovodiocem sve ide OK.
Najbolji su rukovodioci koji znaju više od svojih radnika,
Mada vrlo često neki sposoban i pametan ekonomista
može baš dobro da upravlja.

Najbolji su oni koji znaju i porodične
prilike zaposlenih.
Msm ako pomognu kada treba
to se dobro upamti.

Jedan period rada mogla su samo dva
čoveka u Srbiji da mi narede
Direktor i Predsednik (nikad lično upoznao)
al' se nisam ukvario.

 

[thunder11]

Obicno se kaze da ljudima moc udari u glavu, postanu bahati, ovakvi onakvi.
Bilo kakva vrsta (nad)moci, intelektualna, fizicka, novcana, politicka, obicno iskvari ljude, a moje pitanje je zasto?

Ako nas ta moc iskvari, zar nismo i sami onda unutra "truli" na neki nacin?
Sta se to u coveku izgubi, ili bolje je pitanje zasto se izgubi, pa ga moc iskvari?

Ne izgubi se ništa. Kad ukapiraš da si vođa čopora onda skapiraš da možeš i MORAŠ od drugih da uzimaš ono što hoćeš i kad hoćeš.

 

[Borac za prava zivotinja]

A nemoć ne kvari ljude?

 

[gost 304860]

A nemoć ne kvari ljude?

 

[Antigon@]

A nemoć ne kvari ljude?

Eto utehe za nas mediokritete.

 

[gost 304860]

Eto utehe za nas mediokritete.

mozda je mislila na polnu

 

[fabian]

OT

"Nista nije opasnije za covekovu moralnost nego navika komandovanja. Najbolji covek, najinteligentniji, najposteniji, najvelikodusniji, najcistiji, ce se neizbezno uvek iskvariti ovih zanatom. Dva osecanja urodjena u moci uvek izazovu ovu demoralizaciju, a to su- prezir prema podredjenima i precenjivanje sopstvenih zasluga."

Mihail Bakunjin.

 

[Mrčela]

Obicno se kaze da ljudima moc udari u glavu, postanu bahati, ovakvi onakvi.
Bilo kakva vrsta (nad)moci, intelektualna, fizicka, novcana, politicka, obicno iskvari ljude, a moje pitanje je zasto?

Ako nas ta moc iskvari, zar nismo i sami onda unutra "truli" na neki nacin?
Sta se to u coveku izgubi, ili bolje je pitanje zasto se izgubi, pa ga moc iskvari?

Đavolske su to stvari! Lepo postavljena pitanja.

 

[Mrčela]

Ne verujem da moc i novac moze da pokvari dobrog coveka. Problem je, cini mi se,sto do bogatstva i moci najcesce dolaze losi likovi.

Svaka ti je k'o u Njegoša,svaka čast.

 

[Borac za prava zivotinja]

Svi pljuju po moći? Pa neverovatno! Čovek bi pomislio da se moć svima gadi. A ipak, ako biste birali između moći i nemoći – šta biste izabrali? Jer, sredina ne postoji; ne postoji malo nemoćan-malo moćan čovek.
U praksi je moć veoma privlačna; moć je – štaviše – za mnoge ljude afrodizijak.
Da li je moć neminovno i isključivo ZLOUPOTREBA mogućnosti i pohlepa bez kraja? Ima li u moći ičeg dobrog? Zato što moć apriori svrstavate u kategoriju sociopatiskog oportunizma a nemoć u osobinu jadnog, skromnog i dobrog čoveka?
Dok to ne analiziramo, nešto malo više o pitanju koje sam postavila u prethodnom postu.
Zašto mislite da je nemoć benigna po čoveka? Nije vam poznata situacija kada ste nemoćni da menjate pojave/ljude koje utiču na vaše živote? I nemojte reći da se baš sve pojave mogu preokrenuti tako da vas učine srećnijim. Nije vam poznato da je osećaj nemoći okidač stresa? Jedan „mali“, nemoćni čovek, predugo izložen šibanjima loših okolnosti na koje, kao pojedinac, realno ne može uticati, i te kako može postati zavidan, pakostan, ogorčen, kivan, osvetoljubiv. Zamislite osobu kojoj se život okrenuo naglavačke jer
- Nema posao, i ne može da ga nađe (zbog globalne krize, zbog neadekvatnih kvalifikacija ... )
- Nema dom (jer nema finansijska sredstva da ga stekne, nema posao, nema nikakvu ekonomsku stabilnost)
- Bolestan je, ili star, ili nedovoljno svestan mogućnosti koje svakako negde postoje (jer postoje za svakog)
- Usamljen je, što ga čini još nezadovoljnijim jer nema s kim da podeli problem (čovek je socijalno biće i potreban mu je saputnik, čak i nezadovoljstvu)
- Diskriminisan je zbog boje svoje kože, nacionalnosti, seksualnog opredeljenja ... zbog nečeg što ga čini otuđenim u (neprijateljskoj) sredini
Mogla bih navesti mnoštvo uzroka osećanja nemoći koja od čoveka prave hroničnog nezadovoljnika.


Šta to ima nemoćan čovek a da nema moćan? Mir, spokojstvo, unutrašnji balans?
Pod uslovom da se nemoćna osoba pomirila sa svojom karmom (nemoći), kako bismo je kvalifikovali? I, uostalom, ko određuje granice nećije moći osim onih koji su je (ne)svesni? A šta je potrebno da bismo uočili tuđu moć? – Sopstvena nemoć da dosegnemo nivo na koji je neko drugi stigao pre nas. Da su po prirodi ljudi jednaki, svi bismo bili diktatori, makar u svom dvorištu, i opet bismo sebe ubeđivali da je nemamo dovoljno da promenimo svet jer, eto, svet čeka samo na malo naše moći. Tuđa moć je pogrešna, pokvarena; naša ima plemenite ciljeve.

Ovo je suština:

Moć ne kvari ljude, već podstiče ispoljavanje loših osobina koje su imali prije sticanja moći.

 

[gost 304860]

mozh da ima sve navedene osobine a da opet bude mocan jer je prirodno talentovan za dominaciju ali je sa druge strane baxuz da to primeni na sebi

 

[fabian]

Nemoc kvari ljude takodje, da, ali nemoc postoji samo zato sto postoje oni koji imaju moc nad drugima. Samo jednakost moci moze da donese slobodu i dobrostanje za sve.