Zasto ljudi pocinju da piju?

Бити изгубљена душица у поквареном свету је већ довољно оправдање. Пијење није никакво зло. Неправде, шиканирања, неуспеси и слично, алкохол дође као издувни вентил који ће опустити живце, средство уз које ће се заборавити на све то, које ће забавити.

Лекови за смирење су условљени рецептом, рецепт причом са доктором, прича са доктором је условљена здравственом књижицом, здравствена књижица запослењем или цимањем да бирократијом, значи недоступно је, само услови и услови, а и имаш ограничену количину тога која можда не делује, и то је условљено. Алкохол је легалан и може да се пије колико је неком довољно.

Да би људи имали љубав, путовали, купили нешто вредно, потребно је пуно пара и срећних околности. Све то се ради да би се неко осетио срећним. Алкохол пружа сличан осећај али уз много мање трошкова јер је далеко приступачнији. Алкохол те никад неће одбити на дејту, не пита те да ли си ружан или неспособан, неће те одбити као што те одбија могућност за путовања на егзотичне дестинације, алкохол ће увек имати своје дејство.

Антиалкохоличарски аргументи нису јаки и све се своди на иритантне површне констатације "то уништава породицу, односе са другима и слично", не узимајући у обзир да многи и немају породице и да некима алкохол заправо побољшава односе са другима јер су иначе хладни и укочени. Можда је, у односу на друге ствари, не пити, али које су те друге ствари, која је једнака или боља одговарајућа алтернатива, нема је баш нешто.
 

Back
Top