ScipioAfricanus
Stara legenda
- Poruka
- 93.720
Da li je to standard? Mentalitet? Nekultura? Vaspitanje?
Deponije u Srbiji: Ekološke tempirane bombe
Svaki stanovnik Srbije proizvede godišnje oko 318 kilograma smeća - a ono većinom završi na deponijama koje mogu biti opasne po zdravlje ljudi.
Prolazeći magistralom pored Prijepolja, u oči upada brdo smeća na "privremenoj" deponiji Stanjevine koja se prostire oko kilometar uz reku Lim.
Javno komunalno preduzeće iz tog mesta ovde svakodnevno baca oko 30 tona različitog otpada - iako je njeno zatvaranje davno najavljeno.
Ove "ekološka tempirana bomba", kako je vide meštani obližnjeg naselja Zalug, gori od ponedeljka 5. avgusta uveče a stanje je "nikad gore" - gotovo cela limska dolina je u dimu i smradu. Proglašena je vanredna situcija, a vatrogasci kažu da je saniranje požara otežano zbog debljine naslaga, kao i da nije izvesno kada će biti ugašen, prenosi lokalni portal PP Media.
"Svakog trenutka može da se desi eksplozija. Tu ima i mrtvih životinja i kojekakvog hemijskog otpada, industrijskog, sve i svašta se trpa i sada kada se to zapalilo, zaista je nesnošljivo", za BBC na srpskom kaže Esad Hodžić iz Zaluga.
Između divljih deponija kojih je na hiljade širom zemlje, i 164 opštinskih i zvanično registrovanih gde ide većina đubreta - nema suštinske razlike jer su efekti na životnu sredinu isti, ističu stručnjaci za BBC na srpskom.
Većina deponija na koje odlazi prikupljeni otpad u Srbiji ne zadovoljava sanitarne standarde, za BBC u dopisu navodi Agencija za zaštitu životne sredine - što znači da štetne i opasne materije završavaju u zemljištu, u biljkama i životinjama, u vazduhu koji udišemo, u vodi koju pijemo i hrani koju jedemo.
Veća ulaganja u infrastrukturu i sistem za skupljanje đubreta, reforma javnih komunalnih preduzeća kao i oštrije kazne za sve koji ne odlažu otpad po propisima su neka od rešenja koja predlažu stručnjaci - od zaštitnika životne sredine do Fiskalnog saveta Srbije.
Sva naša smetlišta
Naše đubre je u nama.
"Filtracijom kroz đubre, voda sa raznim štetnim materijama dospeva u zemljište, iz zemljišta stiže do biljaka, iz biljaka do životinja, a preko njih i do nas i naših tanjira", objašnjava za BBC Tanja Petrović, izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije.
Nedeljno u sebe unesemo oko pet grama plastike - proporcionalno jednoj kreditnoj kartici, a najveći izvor mikroplastike koju unosimo je voda, podaci su Svetske organizacije za prirodu.
Naše nesortirano đubre mahom ide na jednu od opštinskih deponija, a po podacima iz Strategije upravljanja otpadom svaki stanovnik Srbije proizvede godišnje oko 318 kilograma smeća.
Taj otpad uglavnom ne prolazi ni kroz kakav tretman pre odlaganja - ostaci hrane, organski otpad, plastika, karton, kućna hemija, i ko zna šta sve ne - samo se sruči u zemlju.
Zamislite sada kišu i sneg koji padaju na tone i tone otpada na smetlištima širom zemlje, a zatim sve što je u njemu se rastvara i praktično cedi kroz zemljište.
Javna komunalna preduzeća odlažu otpad na barem 123 ovakva smetlišta, od kojih značajan broj ne ispunjava "ni minimum tehničkih standarda" i predviđeno je njihovo zatvaranje, kažu iz Agencije za zaštitu životne sredine za BBC na srpskom.
Iako se ove deponije nalaze na zemljištu koje je u vlasništvu Republike Srbije, čak 70 odsto njih nije predviđeno prostorno-planskim dokumentima i nemaju urađenu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, niti potrebne dozvole, navode iz Agencije.
Kao jedan od verovatno najekstremnijih primera ovakvih smetlišta gde javna komunalna preduzeća bacaju otpad Petrović ističe baš prijepoljsku deponiju Stanjevine.
Meštani Zaluga već skoro 20 godina zbog ove nesanitarne deponije imaju probleme - umesto da se ukloni, planina đubreta raste, a otpad povremeno upada u reku ili na put. Kažu da se često čuju eksplozije od nataloženih zapaljivih gasova poput metana od kojih lako izbija požar.
Pored akutne opasnosti po zdravlje, nekontrolisano gomilanje đubreta na ovoj deponiji može dovesti i do "stvarne katastrofe širih razmera".
"Mi svakodnevno strahujemo da bi ona mogla da kompletno sklizne u Lim i da zatvori tok reke", kaže Esad Hodžić i ističe da lokalna vlast pokazuje nesposobnost i nedostatak želje i odgovornosti da nađe rešenje uprkos brojnim apelima i protestima meštana.
Opština Prijepolje je dobila tri miliona dinara za saniranje i zatvaranje deponije Stanjevine, a prema odluci Vlade Srbije otpad treba da se usmeri na regionalnu deponiju u Užicu, prenosi list Danas. A da bi se to desilo, potrebno je da se završe radovi na proširenju užičke deponije.
Ozbiljna opasnost po zdravlje i prirodu
Deponije su, i divlje i opštinske, veliki zagađivači, ali i velika opasnost - požari su česti, a moguće je i širenje zaraza.
"Ne postoji kontrolisano odvođenje deponijskog gasa koji nastaje razgradnjom otpada u deponiji, što može dovesti do požara ili eksplozije.
Procedne vode se ne sakupljaju niti prečišćavaju, što ugrožava podzemne i površinske vode i zemljište zbog visokog sadržaja organskih materija i teških metala", kažu iz Agencije za zaštitu životne sredine.
Na deponijama često završava i opasan otpad iz domaćinstava, a ponekad i iz industrije, što dodatno povećava opasnost.
"Samo jedan litar motornog ulja može da zagadi do milion litara pijaće vode", ističe za BBC na srpskom Igor Jezdimirović, predsednik udruženja Inženjeri zaštite životne sredine.
Doktor Danko Jović iz Zavoda za zaštitu prirode objašnjava da se na ovakvim mestima povećava broj glodara koji prenose razna oboljenja, a za njima i čitav niz predatorskih vrsta, od zmija do lisica i vukova.
Poseban problem predstavljaju i otrovi koji se bacaju na ovim mestima i time kroz lanac ishrane dovode do trovanja divljih životinja, dodaje on.
Takođe, baca se i otpad poput papira i kartona koji je moguće reciklirati, umesto da se seku nove šume, navodi Jezdimirović.
Kako i koliko Srbija "čisti dvorište"
Srbija je 2010. godine donela državnu Strategiju upravljanja otpadom koja ističe ove godine i prema Jezdimiroviću, nije dala očekivane rezultate.
Njome je predviđena izgradnja 29 regionalnih sanitarnih deponija, 44 transfer stanica, 17 reciklažnih centara, sedam centara za kompostiranje i četiri spalionica - do 2019. godine.
Prema podacima Agencije, od 2010. do 2017. je izgrađeno tek deset sanitarnih deponija. Nezvanično, privode se kraju radovi na još sedam - što je čak i skupa daleko od dovoljnog, smatra Petrović.
Pitanje izgradnje preostalih sanitarnih deponija nije prioritet onih koji donose odluke, i na državnom i na lokalnom nivou, jer traži ulaganja koja su duža od jednog mandata, ocenjuje Jezdimirović.
Pored toga, lokalne samouprave često nemaju sredstva, a imaju odgovornost i nadležnost.
"Neke od njih ne mogu da ispoštuju taj zakon jer ili nemaju sredstava ili nema političke volje", kaže Petrović.
https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=09&nav_id=1575698
Deponije u Srbiji: Ekološke tempirane bombe
Svaki stanovnik Srbije proizvede godišnje oko 318 kilograma smeća - a ono većinom završi na deponijama koje mogu biti opasne po zdravlje ljudi.
Prolazeći magistralom pored Prijepolja, u oči upada brdo smeća na "privremenoj" deponiji Stanjevine koja se prostire oko kilometar uz reku Lim.
Javno komunalno preduzeće iz tog mesta ovde svakodnevno baca oko 30 tona različitog otpada - iako je njeno zatvaranje davno najavljeno.
Ove "ekološka tempirana bomba", kako je vide meštani obližnjeg naselja Zalug, gori od ponedeljka 5. avgusta uveče a stanje je "nikad gore" - gotovo cela limska dolina je u dimu i smradu. Proglašena je vanredna situcija, a vatrogasci kažu da je saniranje požara otežano zbog debljine naslaga, kao i da nije izvesno kada će biti ugašen, prenosi lokalni portal PP Media.
"Svakog trenutka može da se desi eksplozija. Tu ima i mrtvih životinja i kojekakvog hemijskog otpada, industrijskog, sve i svašta se trpa i sada kada se to zapalilo, zaista je nesnošljivo", za BBC na srpskom kaže Esad Hodžić iz Zaluga.
Između divljih deponija kojih je na hiljade širom zemlje, i 164 opštinskih i zvanično registrovanih gde ide većina đubreta - nema suštinske razlike jer su efekti na životnu sredinu isti, ističu stručnjaci za BBC na srpskom.
Većina deponija na koje odlazi prikupljeni otpad u Srbiji ne zadovoljava sanitarne standarde, za BBC u dopisu navodi Agencija za zaštitu životne sredine - što znači da štetne i opasne materije završavaju u zemljištu, u biljkama i životinjama, u vazduhu koji udišemo, u vodi koju pijemo i hrani koju jedemo.
Veća ulaganja u infrastrukturu i sistem za skupljanje đubreta, reforma javnih komunalnih preduzeća kao i oštrije kazne za sve koji ne odlažu otpad po propisima su neka od rešenja koja predlažu stručnjaci - od zaštitnika životne sredine do Fiskalnog saveta Srbije.
Sva naša smetlišta
Naše đubre je u nama.
"Filtracijom kroz đubre, voda sa raznim štetnim materijama dospeva u zemljište, iz zemljišta stiže do biljaka, iz biljaka do životinja, a preko njih i do nas i naših tanjira", objašnjava za BBC Tanja Petrović, izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije.
Nedeljno u sebe unesemo oko pet grama plastike - proporcionalno jednoj kreditnoj kartici, a najveći izvor mikroplastike koju unosimo je voda, podaci su Svetske organizacije za prirodu.
Naše nesortirano đubre mahom ide na jednu od opštinskih deponija, a po podacima iz Strategije upravljanja otpadom svaki stanovnik Srbije proizvede godišnje oko 318 kilograma smeća.
Taj otpad uglavnom ne prolazi ni kroz kakav tretman pre odlaganja - ostaci hrane, organski otpad, plastika, karton, kućna hemija, i ko zna šta sve ne - samo se sruči u zemlju.
Zamislite sada kišu i sneg koji padaju na tone i tone otpada na smetlištima širom zemlje, a zatim sve što je u njemu se rastvara i praktično cedi kroz zemljište.
Javna komunalna preduzeća odlažu otpad na barem 123 ovakva smetlišta, od kojih značajan broj ne ispunjava "ni minimum tehničkih standarda" i predviđeno je njihovo zatvaranje, kažu iz Agencije za zaštitu životne sredine za BBC na srpskom.
Iako se ove deponije nalaze na zemljištu koje je u vlasništvu Republike Srbije, čak 70 odsto njih nije predviđeno prostorno-planskim dokumentima i nemaju urađenu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, niti potrebne dozvole, navode iz Agencije.
Kao jedan od verovatno najekstremnijih primera ovakvih smetlišta gde javna komunalna preduzeća bacaju otpad Petrović ističe baš prijepoljsku deponiju Stanjevine.
Meštani Zaluga već skoro 20 godina zbog ove nesanitarne deponije imaju probleme - umesto da se ukloni, planina đubreta raste, a otpad povremeno upada u reku ili na put. Kažu da se često čuju eksplozije od nataloženih zapaljivih gasova poput metana od kojih lako izbija požar.
Pored akutne opasnosti po zdravlje, nekontrolisano gomilanje đubreta na ovoj deponiji može dovesti i do "stvarne katastrofe širih razmera".
"Mi svakodnevno strahujemo da bi ona mogla da kompletno sklizne u Lim i da zatvori tok reke", kaže Esad Hodžić i ističe da lokalna vlast pokazuje nesposobnost i nedostatak želje i odgovornosti da nađe rešenje uprkos brojnim apelima i protestima meštana.
Opština Prijepolje je dobila tri miliona dinara za saniranje i zatvaranje deponije Stanjevine, a prema odluci Vlade Srbije otpad treba da se usmeri na regionalnu deponiju u Užicu, prenosi list Danas. A da bi se to desilo, potrebno je da se završe radovi na proširenju užičke deponije.
Ozbiljna opasnost po zdravlje i prirodu
Deponije su, i divlje i opštinske, veliki zagađivači, ali i velika opasnost - požari su česti, a moguće je i širenje zaraza.
"Ne postoji kontrolisano odvođenje deponijskog gasa koji nastaje razgradnjom otpada u deponiji, što može dovesti do požara ili eksplozije.
Procedne vode se ne sakupljaju niti prečišćavaju, što ugrožava podzemne i površinske vode i zemljište zbog visokog sadržaja organskih materija i teških metala", kažu iz Agencije za zaštitu životne sredine.
Na deponijama često završava i opasan otpad iz domaćinstava, a ponekad i iz industrije, što dodatno povećava opasnost.
"Samo jedan litar motornog ulja može da zagadi do milion litara pijaće vode", ističe za BBC na srpskom Igor Jezdimirović, predsednik udruženja Inženjeri zaštite životne sredine.
Doktor Danko Jović iz Zavoda za zaštitu prirode objašnjava da se na ovakvim mestima povećava broj glodara koji prenose razna oboljenja, a za njima i čitav niz predatorskih vrsta, od zmija do lisica i vukova.
Poseban problem predstavljaju i otrovi koji se bacaju na ovim mestima i time kroz lanac ishrane dovode do trovanja divljih životinja, dodaje on.
Takođe, baca se i otpad poput papira i kartona koji je moguće reciklirati, umesto da se seku nove šume, navodi Jezdimirović.
Kako i koliko Srbija "čisti dvorište"
Srbija je 2010. godine donela državnu Strategiju upravljanja otpadom koja ističe ove godine i prema Jezdimiroviću, nije dala očekivane rezultate.
Njome je predviđena izgradnja 29 regionalnih sanitarnih deponija, 44 transfer stanica, 17 reciklažnih centara, sedam centara za kompostiranje i četiri spalionica - do 2019. godine.
Prema podacima Agencije, od 2010. do 2017. je izgrađeno tek deset sanitarnih deponija. Nezvanično, privode se kraju radovi na još sedam - što je čak i skupa daleko od dovoljnog, smatra Petrović.
Pitanje izgradnje preostalih sanitarnih deponija nije prioritet onih koji donose odluke, i na državnom i na lokalnom nivou, jer traži ulaganja koja su duža od jednog mandata, ocenjuje Jezdimirović.
Pored toga, lokalne samouprave često nemaju sredstva, a imaju odgovornost i nadležnost.
"Neke od njih ne mogu da ispoštuju taj zakon jer ili nemaju sredstava ili nema političke volje", kaže Petrović.
https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=09&nav_id=1575698
