Zasto je tesko postovati tudje misljenje?

[Lollol]

Ima jedan engleski termin "agree to disagree" tj. na nasem bi bilo "slazemo se (oko toga) da se ne slazemo" koji se odnosi na dve osobe koje imaju razlicite stavove, oko kojih se ne slazu nikako, ali ipak uvazavaju i postuju misljenje one druge osobe.

Primera radi, jedan kaze nema boga, drugi kaze ima, jedan kaze abortus je ok, drugi kaze abortus nije ok, jedan kaze tuci decu u vaspitne mere je ok, drugi kaze nije, to je lose, itd, itd, itd. To su samo par primera i nemojte se vezivati za njih.

Moje pitanje je zasto ne mozemo da postujemo tudje misljenje vec moramo da dokazujemo kako smo u pravu (tj. koliko druga strana nije u pravu) ili pak da vredjamo i omalovazavamo onog drugog?

Zar je tako tesko reci "razumem sta hoces da kazes, ali ja se ne slazem sa time"? Neretko okrenemo u vredjanje i prepucavanje "ti si ovakav, onakav, glup i sl.", a zasto? Kome to dokazujemo da smo u pravu, sebi ili onom drugom? On ima svoje misljenje i sigurno ga nece promeniti (posebno ne) ako ga vredjamo i omalovazavamo, tako da sta je u pitanju? Zasto jednostavno ne mozemo da pustimo drugu stranu da ima svoje misljenje i kazemo samo "ok ne slazemo se i to je to" bez nekog omalovazavanja, podrugljivosti?

Sta nas to ugrozava kod tudjeg misljenje koje se razlikuje pa tako burno i defanzivno reagujemo? Strah od nepoznatog, od razlicitog ili nesto trece?

 

[електрика]

Туђе мишљење може бити плод промишљања, може бити аргументовано и поткрепљено сопственим искуством.

То је ок.

Међутим, туђе 'мишљење' може бити и продукт болесног ума.

Шта ћемо онда?

 

[yota]

Sukob mišljenja dovodi i do rata.

 

[TinkerBellx]

Egoizam.

 

[Lollol]

Sukob mišljenja dovodi i do rata.

To su vec ekstremni i politicki primeri, mene zanimaju vise ovi pojedinacni koje recimo imamo na forumu svakodnevno skoro.

 

[Џорџи]

taj koji uvazava tudje misljenje je vezana vreca koje ne bi da ispadne glupa pa kao aj da kontrira,kao moze da uvazi a zasto bi ako se ne slaze s tim misljenjem,to je satro postovanje ako proceni da je misljenje neke vip licnosti cijemm nivou bi da se priblizi

 

[egz:dia..vit]

Ima jedan engleski termin "agree to disagree" tj. na nasem bi bilo "slazemo se (oko toga) da se ne slazemo" koji se odnosi na dve osobe koje imaju razlicite stavove, oko kojih se ne slazu nikako, ali ipak uvazavaju i postuju misljenje one druge osobe.

Primera radi, jedan kaze nema boga, drugi kaze ima, jedan kaze abortus je ok, drugi kaze abortus nije ok, jedan kaze tuci decu u vaspitne mere je ok, drugi kaze nije, to je lose, itd, itd, itd. To su samo par primera i nemojte se vezivati za njih.

Moje pitanje je zasto ne mozemo da postujemo tudje misljenje vec moramo da dokazujemo kako smo u pravu (tj. koliko druga strana nije u pravu) ili pak da vredjamo i omalovazavamo onog drugog?

Zar je tako tesko reci "razumem sta hoces da kazes, ali ja se ne slazem sa time"? Neretko okrenemo u vredjanje i prepucavanje "ti si ovakav, onakav, glup i sl.", a zasto? Kome to dokazujemo da smo u pravu, sebi ili onom drugom? On ima svoje misljenje i sigurno ga nece promeniti (posebno ne) ako ga vredjamo i omalovazavamo, tako da sta je u pitanju? Zasto jednostavno ne mozemo da pustimo drugu stranu da ima svoje misljenje i kazemo samo "ok ne slazemo se i to je to" bez nekog omalovazavanja, podrugljivosti?

Sta nas to ugrozava kod tudjeg misljenje koje se razlikuje pa tako burno i defanzivno reagujemo? Strah od nepoznatog, od razlicitog ili nesto trece?

Zasto bih postovao tudje misljenje, ja mogu da postujem samo ljude, a ne misljenja. I sebe. I to i radim. I dobro je sto je tako, jer tako je najbolje da bi se bilo dobar covjek.
Misljenja ne mogu ni da postujem ni da ne postujem, mogu, ali pod uslovom da zelim da poludim pa da to postane moguce za mene, a to necu nikad zeljeti. I dobro je to sto je tako, jer tako je najbolje da bi se bilo dobar covjek.
A tudja misljenja koja su netacna necu postovati nikad, ni kad budem lud, ako budem, ako budem lud ikad, jer za ta je sigurno da im je porijeklo od dijela duse koji je zao. Jedino ona koja se zovu "misljenja" a ustvari su vjerovanja da bi se postupilo dobro iz namjere proistekla, kada odluka mora da se donese brze od toga za koje je vrijeme sposobna da donese ispravnu kolicina pameti donosioca, a pogresna su - njih postujem i kad su pogresna, mada kazem "postujem" a ne mislim, jer ja postujem ljude a ne misljenja.
Ja mogu da postujem totalno ludu osobu, ako znam da je dobra, koja halucinira, koja nista ne zna, koja se ponasa besmisleno totalno, totlano ludu. I postujem i radim sve da ne bude vise luda sto je u mojoj moci, cak i kad nije: jer tad smisljam kako da steknem tu moc.

 

[Nepostojeća]

Jel ovo tema zasnovana na principu "svako ima pravo na MOJE mišljenje".
Ne poštujemo tuđe mišljenje, jer smo u suštini većinom mali umni diktatori.

 

[snowtrooper]

Ima jedan engleski termin "agree to disagree" tj. na nasem bi bilo "slazemo se (oko toga) da se ne slazemo" koji se odnosi na dve osobe koje imaju razlicite stavove, oko kojih se ne slazu nikako, ali ipak uvazavaju i postuju misljenje one druge osobe.

Primera radi, jedan kaze nema boga, drugi kaze ima, jedan kaze abortus je ok, drugi kaze abortus nije ok, jedan kaze tuci decu u vaspitne mere je ok, drugi kaze nije, to je lose, itd, itd, itd. To su samo par primera i nemojte se vezivati za njih.

Moje pitanje je zasto ne mozemo da postujemo tudje misljenje vec moramo da dokazujemo kako smo u pravu (tj. koliko druga strana nije u pravu) ili pak da vredjamo i omalovazavamo onog drugog?

Zar je tako tesko reci "razumem sta hoces da kazes, ali ja se ne slazem sa time"? Neretko okrenemo u vredjanje i prepucavanje "ti si ovakav, onakav, glup i sl.", a zasto? Kome to dokazujemo da smo u pravu, sebi ili onom drugom? On ima svoje misljenje i sigurno ga nece promeniti (posebno ne) ako ga vredjamo i omalovazavamo, tako da sta je u pitanju? Zasto jednostavno ne mozemo da pustimo drugu stranu da ima svoje misljenje i kazemo samo "ok ne slazemo se i to je to" bez nekog omalovazavanja, podrugljivosti?

Sta nas to ugrozava kod tudjeg misljenje koje se razlikuje pa tako burno i defanzivno reagujemo? Strah od nepoznatog, od razlicitog ili nesto trece?

Neki nemaju taj problem.
Sa najboljim drugom imam neke zajednicke stavove a oko nekih ne mozemo da odemo u vecu suprotnost. Obijica znamo da je to tako i prihvatili smo to, kako smo stariji neke stavove ublazavamo ali smo oko nekih i dalje i na istom rastojanju.

Razlicitost je dobra, ne valja kada su svi ljudi isti.
Treba to prihvatiti i iskoristiti najbolje iz toga.
Ne treba vredjati vec saslusati drugu stranu, mozda je u pravu i mi smo ti koji grese a mozda i ta druga osoba moze da nauci nesto od nas.

 

[Lollol]

Jel ovo tema zasnovana na principu "svako ima pravo na MOJE mišljenje".
Ne poštujemo tuđe mišljenje, jer smo u suštini većinom mali umni diktatori.

Vise je tema inspirisana onim "ja mislim ovako a ti si _____________ (dodajte uvredu po zelji) jer ne mislis tako".
Umesto da ljudi prihvate i postuju tudje misljenje, bar iz neke kurtoazije, ili da jednostavno kazu sebi "misli sta hoces, sta me briga" oni krecu sa ubedjivanjem i teskim recima.

- - - - - - - - - -

Neki nemaju taj problem.
Sa najboljim drugom imam neke zajednicke stavove a oko nekih ne mozemo da odemo u vecu suprotnost. Obijica znamo da je to tako i prihvatili smo to, kako smo stariji neke stavove ublazavamo ali smo oko nekih i dalje i na istom rastojanju.

Razlicitost je dobra, ne valja kada su svi ljudi isti.
Treba to prihvatiti i iskoristiti najbolje iz toga.
Ne treba vredjati vec saslusati drugu stranu, mozda je u pravu i mi smo ti koji grese a mozda i ta druga osoba moze da nauci nesto od nas.

Sa prijateljima je drugacije, imamo veci prag tolerancije na ljude sa kojima smo bliski. Mislio sam vise ovako na forumu, primera radi dvoje ljudi se ne slazu oko neke teme, jos ako je kontraverzna pa bude drame samo tako . I umesto da neko kaze, "ok ne slazemo se i to je to" ili "ma ko ga sisa, neka misli sta hoce, njegov zivot" obicno ljudi krenu da ubedjuju jednog drugog kako je ovaj u pravu, a tu cesto krene i vredjanje. Cemu to dokazivanje, "ja sam u pravu, a ti si glup jer ne mislis tako"?

 

[Кверкус]

Ima jedan engle

Zar je tako tesko reci "razumem sta hoces da kazes, ali ja se ne slazem sa time"? Neretko okrenemo u vredjanje i prepucavanje "ti si ovakav, onakav, glup i sl.", a zasto? Kome to dokazujemo da smo u pravu, sebi ili onom drugom? On ima svoje misljenje i sigurno ga nece promeniti (posebno ne) ako ga vredjamo i omalovazavamo, tako da sta je u pitanju? Zasto jednostavno ne mozemo da pustimo drugu stranu da ima svoje misljenje i kazemo samo "ok ne slazemo se i to je to" bez nekog omalovazavanja, podrugljivosti?

Sta nas to ugrozava kod tudjeg misljenje koje se razlikuje pa tako burno i defanzivno reagujemo? Strah od nepoznatog, od razlicitog ili nesto trece?

Допада ми се тема. Да покушам.
Зависи од тога како је мишљење пласирано, тј од начина. Ово даље значи: зависи од тога шта је била намера некога ко је изнео своје мишљење о нечему. Мишљење само по себи не може да нервира никога уколико није уперено на нечију личност.

Е, сад и мишљење које не напада никога, али ако је намера уперена на нечију личност, онда смо ту различито толерантни. Неко мање неко мало мање али углавном нико не толерише напад на своју персону. И ово је нормално. По природи бића, човек мора да се брани увек када је нападнут, или када мисли да је нападнут. Рецимо, ја тврдим да су Срби далеко толерантнији на супротна мишљења него било који други западњак! Западњак се неће упштати у свађу нити аргумент. нипошто. Ако се не слаже са твојим мишљењем он ће заћутати, и ти од њега нећеш ископати било коју реч. Нема шансе.

Док, код Срба нема проблема да се дискутује и чак галами (без вређања, наравно) ако се туђе мишљење разликује од његовог...и после сат времена добре дискусије разићи ће се као пријатељи, и када се поново виде ниједан се неће сећати да је било ишта лоше између њих. Код Западњака влада убеђење да ако се твоје мишљее разликује од туђег да је то одмах напад на његову личност уколико даље објашњаваш или доказујеш зашто је твоје мишљење исправно??! Дакле, они имају мање од грама толеранције на супротна мишљења и зато одмах ућуте.

Е сад...Срби су јаче личности од Запдњака и могу да поднесу друкчија мишљења од свог и спремни су за борбу мишљења у свако време. Запдњак НЕ ЗНА шта је то БОРБА МИШЉЕЊА. Западњак борбу мишљења доживава као атак на личност!! Ту је разлика. е, сад, друга је ствар што кроз борбу мишљења Србин не бира много средства, већ је спреман и да убаци личне нападе, омаловажавања, иронију, сарказам...не би ли приморао противника на предају. При том је иста особа све време свесна ш та ради (ја бар јесам кад користим такве мотоде убеђивањ), тако да не пада ми на памет да се лично конфронтирам због тога. јер знам колико сам се удаљио од центра ствари.

Овде има доста и игре. да видимо колико ко може да издржи а да се први не наљути! Ствар је доста комплексна, и није само у питању толеранција, већ читава игра, ко је вештији, бржи, спремнији, еластичнији, и сл. ово долази од менталитета али и начина живота. СПАРТАНСКИ начин живота. Србин да би опстао он мора да се бори! Да се бори од момента када се пробуди па све док не склопи очи. Колико смо само ратова имали...и сви су нам били код куће!! Ееејјј! Није то лако да ратујеш а породица т је на несигурном и знаш ако изгубиш рат или битку да су ти нејач наје6али гадно!!

Онда је овакав Спартански начин живота произвео и СПАРТАНСКУ ЛИЧНОСТ. А то су ти СРБИ, бурагеру! Србин је увек спреман на надметање, рвање, борбу...било физички, било ментално, вербално или како већ. То му је менталитет. То му је у крви јер једино тако може опстати. Зато није никаква тајна да су Срби најбољи ратници на свету или бар међу најбољима. Со, у Фукаре очи од сплачине, Србска је народна изрека.

А што се саме теме тиче, ја не знам кад сам се побио са неким због тога што је имаодругачије мишљење од мога. Тако да без вређања, наравно, ХАЈДМО У БОРБУ МИШЉЕЊА.

 

[coco bill]

Допада ми се тема. Да покушам.
Зависи од тога како је мишљење пласирано, тј од начина. Ово даље значи: зависи од тога шта је била намера некога ко је изнео своје мишљење о нечему. Мишљење само по себи не може да нервира никога уколико није уперено на нечију личност.

Е, сад и мишљење које не напада никога, али ако је намера уперена на нечију личност, онда смо ту различито толерантни. Неко мање неко мало мање али углавном нико не толерише напад на своју персону. И ово је нормално. По природи бића, човек мора да се брани увек када је нападнут, или када мисли да је нападнут. Рецимо, ја тврдим да су Срби далеко толерантнији на супротна мишљења него било који други западњак! Западњак се неће упштати у свађу нити аргумент. нипошто. Ако се не слаже са твојим мишљењем он ће заћутати, и ти од њега нећеш ископати било коју реч. Нема шансе.

Док, код Срба нема проблема да се дискутује и чак галами (без вређања, наравно) ако се туђе мишљење разликује од његовог...и после сат времена добре дискусије разићи ће се као пријатељи, и када се поново виде ниједан се неће сећати да је било ишта лоше између њих. Код Западњака влада убеђење да ако се твоје мишљее разликује од туђег да је то одмах напад на његову личност уколико даље објашњаваш или доказујеш зашто је твоје мишљење исправно??! Дакле, они имају мање од грама толеранције на супротна мишљења и зато одмах ућуте.

Е сад...Срби су јаче личности од Запдњака и могу да поднесу друкчија мишљења од свог и спремни су за борбу мишљења у свако време. Запдњак НЕ ЗНА шта је то БОРБА МИШЉЕЊА. Западњак борбу мишљења доживава као атак на личност!! Ту је разлика. е, сад, друга је ствар што кроз борбу мишљења Србин не бира много средства, већ је спреман и да убаци личне нападе, омаловажавања, иронију, сарказам...не би ли приморао противника на предају. При том је иста особа све време свесна ш та ради (ја бар јесам кад користим такве мотоде убеђивањ), тако да не пада ми на памет да се лично конфронтирам због тога. јер знам колико сам се удаљио од центра ствари.

Овде има доста и игре. да видимо колико ко може да издржи а да се први не наљути! Ствар је доста комплексна, и није само у питању толеранција, већ читава игра, ко је вештији, бржи, спремнији, еластичнији, и сл. ово долази од менталитета али и начина живота. СПАРТАНСКИ начин живота. Србин да би опстао он мора да се бори! Да се бори од момента када се пробуди па све док не склопи очи. Колико смо само ратова имали...и сви су нам били код куће!! Ееејјј! Није то лако да ратујеш а породица т је на несигурном и знаш ако изгубиш рат или битку да су ти нејач наје6али гадно!!

Онда је овакав Спартански начин живота произвео и СПАРТАНСКУ ЛИЧНОСТ. А то су ти СРБИ, бурагеру! Србин је увек спреман на надметање, рвање, борбу...било физички, било ментално, вербално или како већ. То му је менталитет. То му је у крви јер једино тако може опстати. Зато није никаква тајна да су Срби најбољи ратници на свету или бар међу најбољима. Со, у Фукаре очи од сплачине, Србска је народна изрека.

А што се саме теме тиче, ја не знам кад сам се побио са неким због тога што је имаодругачије мишљење од мога. Тако да без вређања, наравно, ХАЈДМО У БОРБУ МИШЉЕЊА.

al' si se ti nalupetao u ovom komentaru.
lupetanje je posledica generalisanja, jer čim si u komentar ubacio srbe i zapadni svet i njihovo ponašanje sveo na lični nivo, počeo si da lupetaš.

 

[snowtrooper]

Sa prijateljima je drugacije, imamo veci prag tolerancije na ljude sa kojima smo bliski. Mislio sam vise ovako na forumu, primera radi dvoje ljudi se ne slazu oko neke teme, jos ako je kontraverzna pa bude drame samo tako . I umesto da neko kaze, "ok ne slazemo se i to je to" ili "ma ko ga sisa, neka misli sta hoce, njegov zivot" obicno ljudi krenu da ubedjuju jednog drugog kako je ovaj u pravu, a tu cesto krene i vredjanje. Cemu to dokazivanje, "ja sam u pravu, a ti si glup jer ne mislis tako"?

Znam na sta mislis.

To zavisi u dobroj meri i od sagovornika.
Par puta mi je druga strana iznela svoje misljenje bez uvreda i saslusla moje, na kraju smo oboje prestali sa raspravom i nastavili da razgovaramo na tu temu.
Ipak ima i onih koji prvo pocnu sa vredjanjem pa tek onda kazu sta imaju. Verovatno imaju neke RL probleme koje resavaju ovde na pogresan nacin.

 

[yota]

To su vec ekstremni i politicki primeri, mene zanimaju vise ovi pojedinacni koje recimo imamo na forumu svakodnevno skoro.

Pa dobro,sto manje vredjanja,....a nismo svi isti,niti imamo ista misljenja.Ja mogu postovati tvoje misljenje,ali sam privrzeniji mom misljenju,tako bi trebalo,a sad sto dodje do verbalnog konflikta,to je zbog nepostovanja misljenja,zbog nekih tema,sto znaci da zavisi i od teme

 

[YHYK]

al' si se ti nalupetao u ovom komentaru.
lupetanje je posledica generalisanja, jer čim si u komentar ubacio srbe i zapadni svet i njihovo ponašanje sveo na lični nivo, počeo si da lupetaš.

е, ти мора да си тешки Србин! Спреман за борбу мишљења чим се пробуди! Супер, прихватам борбу мишљења јер то сматрам веома здравим.

 

[nekst88]

tolerancija je nerealan koncept
ako je čoveku nešto neprihvatljivo on to ne može da svari
može da bira da ne čini ništa dok ga to onako baš ne pecne, a uvek pecne
ili da bude pasivno agresivan, da se pravi da je okej a da unutra ključa
kad bi svi prihvatali sve onda bismo živeli u diznilendu a ne u džungli

 

[jelen.co]

Jer nije tvoje
(a svako misli da je bas on najpametniji)

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ima jedan engleski termin "agree to disagree" tj. na nasem bi bilo "slazemo se (oko toga) da se ne slazemo" koji se odnosi na dve osobe koje imaju razlicite stavove, oko kojih se ne slazu nikako, ali ipak uvazavaju i postuju misljenje one druge osobe.

Primera radi, jedan kaze nema boga, drugi kaze ima, jedan kaze abortus je ok, drugi kaze abortus nije ok, jedan kaze tuci decu u vaspitne mere je ok, drugi kaze nije, to je lose, itd, itd, itd. To su samo par primera i nemojte se vezivati za njih.

Moje pitanje je zasto ne mozemo da postujemo tudje misljenje vec moramo da dokazujemo kako smo u pravu (tj. koliko druga strana nije u pravu) ili pak da vredjamo i omalovazavamo onog drugog?

Zar je tako tesko reci "razumem sta hoces da kazes, ali ja se ne slazem sa time"? Neretko okrenemo u vredjanje i prepucavanje "ti si ovakav, onakav, glup i sl.", a zasto? Kome to dokazujemo da smo u pravu, sebi ili onom drugom? On ima svoje misljenje i sigurno ga nece promeniti (posebno ne) ako ga vredjamo i omalovazavamo, tako da sta je u pitanju? Zasto jednostavno ne mozemo da pustimo drugu stranu da ima svoje misljenje i kazemo samo "ok ne slazemo se i to je to" bez nekog omalovazavanja, podrugljivosti?

Sta nas to ugrozava kod tudjeg misljenje koje se razlikuje pa tako burno i defanzivno reagujemo? Strah od nepoznatog, od razlicitog ili nesto trece?

Ne mozes da postujes coveka s kojim se ne lazes jer bi to onda bilo licemerje. Druga je to stvar, recimo, ako ti za odredjene svrhe deo tudje licnosti koji smatras nekvalitetnim, da se tako kulturno izrazim lol, nije bitan pa mozes da ga zanemaris. Recimo, za tenis mi nije potrebno ama bas nista nego stvorenje koje ume da igra tenis. Moze to stvorenje da bude ogavno koliko god je to moguce, ali to mi nece smetati. Medjutim, u realnom zivotu, ljudi teze ka tome da grade kompletne odnose. Kakav je to "kompletan" odnos? To je prosto homogeni odnos, odnos u kojem dve osobe dele izuzetno veliki broj slicnosti. To je prosto strategija koju mi koristimo da bi maksimizirali produzetak nase vrste.

 

[Kamael]

Zbog sukoba interesa.

 

[Dragoljub69]

Jer je svako mišljenje u osnovi subjektivno i najčešće s ugrađenim reakcijama ida.
Svakako treba prilagoditi tuđe mišljenje sebi-prilagođavanje tuđem mišljenju ne
mora,ali je često frustirajuće...Frustaciju čini neprilagođenost matrica."Tuđe odelo".

 

[Kamael]

Jer je svako mišljenje u osnovi subjektivno i najčešće s ugrađenim reakcijama ida.
Svakako treba prilagoditi tuđe mišljenje sebi-prilagođavanje tuđem mišljenju ne
mora,ali je često frustirajuće...Frustaciju čini neprilagođenost matrica."Tuđe odelo".

Koliko ljudi je ovo u stanju odraditi, istrajati u tome u vremenski relativno duzem periodu? Manje od 5%.

 

[Сале]

Ima jedan engleski termin "agree to disagree" tj. na nasem bi bilo "slazemo se (oko toga) da se ne slazemo" koji se odnosi na dve osobe koje imaju razlicite stavove, oko kojih se ne slazu nikako, ali ipak uvazavaju i postuju misljenje one druge osobe.

Primera radi, jedan kaze nema boga, drugi kaze ima, jedan kaze abortus je ok, drugi kaze abortus nije ok, jedan kaze tuci decu u vaspitne mere je ok, drugi kaze nije, to je lose, itd, itd, itd. To su samo par primera i nemojte se vezivati za njih.

Moje pitanje je zasto ne mozemo da postujemo tudje misljenje vec moramo da dokazujemo kako smo u pravu (tj. koliko druga strana nije u pravu) ili pak da vredjamo i omalovazavamo onog drugog?

Zar je tako tesko reci "razumem sta hoces da kazes, ali ja se ne slazem sa time"? Neretko okrenemo u vredjanje i prepucavanje "ti si ovakav, onakav, glup i sl.", a zasto? Kome to dokazujemo da smo u pravu, sebi ili onom drugom? On ima svoje misljenje i sigurno ga nece promeniti (posebno ne) ako ga vredjamo i omalovazavamo, tako da sta je u pitanju? Zasto jednostavno ne mozemo da pustimo drugu stranu da ima svoje misljenje i kazemo samo "ok ne slazemo se i to je to" bez nekog omalovazavanja, podrugljivosti?

Sta nas to ugrozava kod tudjeg misljenje koje se razlikuje pa tako burno i defanzivno reagujemo? Strah od nepoznatog, od razlicitog ili nesto trece?

а која је поента онда расправе или разговора ако кажемо једно другом "слажемо се да се не слажемо"
баш кроз ту расправу можда и видиш где грешиш у схватању
ово се подразумева ако си нормална особа

 

[Lollol]

а која је поента онда расправе или разговора ако кажемо једно другом "слажемо се да се не слажемо"
баш кроз ту расправу можда и видиш где грешиш у схватању
ово се подразумева ако си нормална особа

Apsolutno je tako, i to je normalna i zdrava rasprava.
Ali ako krenemo recimo sa primera radi, "bog ne postoji", "ne slazem se, bog postoji" i tako se nadvikujemo i onda padnu tu neke prozivke na racun inteligencije i krene omalovazavanje onda to i nije normalna rasprava vise.

Zato kada se zahukta rasprava i krecu da padaju prozivke treba reci sebi "ok, slazemo se da se ne slazemo, ti imas svoje misljenje a ja moje i to je to" ili po nasem"ebes budalu, necu da se raspravljam sa njim, sta ja imam tu nekog da ubedjujem i trosim vreme i zivce".

 

[Сале]

Apsolutno je tako, i to je normalna i zdrava rasprava.
Ali ako krenemo recimo sa primera radi, "bog ne postoji", "ne slazem se, bog postoji" i tako se nadvikujemo i onda padnu tu neke prozivke na racun inteligencije i krene omalovazavanje onda to i nije normalna rasprava vise.

Zato kada se zahukta rasprava i krecu da padaju prozivke treba reci sebi "ok, slazemo se da se ne slazemo, ti imas svoje misljenje a ja moje i to je to" ili po nasem"ebes budalu, necu da se raspravljam sa njim, sta ja imam tu nekog da ubedjujem i trosim vreme i zivce".

рецимо да ја никог не убеђујем у постојање бога, то је сасвим субјективна ствар, свако бога доживљава на свој начин или онај који не верује има некакав став или већ декларисану алтернативу. поента је у расправи баш око тих личних осећања када је у питању не/вера. треба водити дискусију зашто веровати тј неверовати, ко које аргументе има и зашто. за нормалне саговорнике је то сасвим нормално, уважиће се међусобно, међутим проблем је када налете два буздована, па о било чему да се прича је проблем.
и када такав неки наиђе донекле ми симпатично колико је уверен у своју истину, али када намеће ту своју истину као репер онда већ постаје проблем, мењам тактику и прелазим на спрдњу и деградирање његове истине, наравно све толико дуго докле ми је интересантно. оног тренутка када престане да буде интересантно прибегавам методи игноре па нека нађе неког себи сличног.
не кажем да сам у праву већ само пишем који метод користим.

 

[Lollol]

рецимо да ја никог не убеђујем у постојање бога, то је сасвим субјективна ствар, свако бога доживљава на свој начин или онај који не верује има некакав став или већ декларисану алтернативу. поента је у расправи баш око тих личних осећања када је у питању не/вера. треба водити дискусију зашто веровати тј неверовати, ко које аргументе има и зашто. за нормалне саговорнике је то сасвим нормално, уважиће се међусобно, међутим проблем је када налете два буздована, па о било чему да се прича је проблем.
и када такав неки наиђе донекле ми симпатично колико је уверен у своју истину, али када намеће ту своју истину као репер онда већ постаје проблем, мењам тактику и прелазим на спрдњу и деградирање његове истине, наравно све толико дуго докле ми је интересантно. оног тренутка када престане да буде интересантно прибегавам методи игноре па нека нађе неког себи сличног.
не кажем да сам у праву већ само пишем који метод користим.

Uzeo sam religiju kao jedan kontraverzan primer, ali cisto vidimo neke kontraverzne teme tipa vegetarijanstvo, abortus, fizicko kaznjavanje dece gde se rasprava zahukta i cesto padnu podrugljivi komentari, tipa "ti si to i to, takav i takav, jer ne mislis tako (kao ja)".
Upravo ovo je i problem, jer svako ima svoju neku istnu i stavove, ali problem je sto se i ljudi osete uvredjenim. Tipa ja da kazem "fizicko kaznjavanje dece je primitivno, zaostalo", neki roditelj ce se sigurno uvrediti, jer praktikuje to, samim tim izvlaci zakljucak da je i on primitivan, zaostao, a onda krece prepirka.

Sve zavisi i na nacin na koji iskazes nesto. I ja se osetim uvredjen nekada necijim komentarom, pa progutam knedlu, kazem sebi "pusti budalu, neka misli sta hoce".