Platane,
tvoje reči su zgodne za nadovezivanje diskusije i produbljivanje iste.
Društvo u celini će uvek oscilovati izmedju izgradjenog i srušenog morala i dobro bi bilo da društvo u celini bude svesno toga te da svojim svesnim delovanjem spreči takve oscilacije. Medjutim, to podrazumeva duhovno dobro izgradjeno i u priličnoj meri stabilno društvo.
Suština je da mi nikada ne možemo uslovljavati svoja dela i svoj odnos, stavom i moralom društva u celini. Nezavisno od tendencije društva mi smo kao jedinka uvek u obavezi da istrajavamo u onim i onakvim delima koja će biti slika naše visoke unutarnje etičnosti. Hoću reći da, svi ljudi mogu juriti i iz razbijenog trezora odnositi novac ali ja na to nemam pravo, Nemam jer se od mene očekuje, zato smo se i rodili, da shvatim da je činjenje dela iz najviše pozicije etičnosti primarna stvar.
Onda, ako to shvatimo i ugradjujemo u društvo vrlo je verovatno da će broj ljudi sa takvim odnosom rasti sve dok jednoga dana to ne zaživi kao opšte pravilo. Tu ne treba biti fanatik već treba oslušnuti svoja najdublja osećanja šta će nam reći.
Tačno je da čovek svakog podneblja pa i ovog mora postati svestan da se što više distancira od dnevno-populističkih vesti ako želi živeti ispunjenije, smirenije i srećnije. Takodje, neophodno je da tu svest ugradi u politiku javnih medija kada je u pitanju način sastavljanja vesti i programa.
Njihova jagma za golim novcem čini da zanemaruju činjenicu da time ruiniraju samo društvo. Kao u prvom slučaju i ovde ne možemo očekivati da drugi to shvate ali smo mi lično u obavezi da to sagledamo i da nadjemo lični način zaštite i relaksiranijeg življenja.
Sreća je ipak da život uvek ima leka za sve samo ako smo voljni potražiti ga i prihvatiti.
Nekako sam ipak stekao utisak da opsti moral (i kultura, vera) moze mnogo da utice na pojedinca. Nemci su posle Drugog svetskog bili bukvalno sruseni. Velika vecina nas je videla samo jedno bombardovanje, pre 12 godina - ali to nije bilo nista u poredjenju sa onim sto su Nemci pretrpeli. Ali oni nisu pali u ocajanje, oni su znali tada kao i dan danas da sama vrednoca moze da ih spasi. I ne da ih je spasila nego su opet sila na maksimumu.
Kod nas se taj deo nekako izgubio. Mi nismo bili poznati bas kao najvredniji, ali daleko od toga da smo bili poznati kao lencuge.
Ne shvatam zasto neki od nas imaju stalnu potrebu da nesto muvaju, muljaju... Ako pitas nekoga da ti pomogne, pa taj kaze, pa sutra, pa iduce nedelje pa ovako pa onako... Pa reci kao covek da ne mozes, ne znas (pa cak i da neces) - i daj sansu da se pomoc potrazi na nekom drugom mestu. Sto bih se ja naljutio ako neko ne moze da mi pomogne? Pa mogu da budem u zabludi da neko moze, sta ima veze? Pitam dalje i resena stvar.
Drugi aspekt je da se stalno izbegava placanje poreza - a onda ti isti grakcu da hoce besplatan prevoz, pa lecenje, pa skolovanje, pa 'oce debele penzije... E pa ne moze - prvo "sejes" pa posle "zanjes".
Sve sto sada imas i mislis je rezultat necega od pre.
Logicna pretpostavka tolike zelje za muvanjem je licna nesigurnost. Misljenje da ako se cela okolina "spusti" da ce taj neko da se izdigne - ali nece. Istina je da se nece pomaci ni milimetar a da ce da bude okruzen vrlo ljutom okolinom i da ce vrlo brzo da bude doveden tacno na prosek.
U igri gadjanja blatom nema onih koji ce da zavrse igru neukaljani.
sem bolesnika koji nisu svesni ni sebe,a ni okoline
