Зашто је Хришћанство једина потпуна религија?

Zašto? Zašto je hrišćanstvo jedina potpuna religija?

Jedno je reći: "Ja verujem da je hrišćanstvo jedina prava religija", a sasvim drugo TVRDITI: "U globalu jedino je Hriscanstvo potpuno kao religija. "

У Христовом учењу ми смо позвани да наследимо Царство Божје, царство својих мисли. Да би смо наследили Царство, ми треба да научимо да владамо својим мислима, својим телом и својим духом. Да би то постигли ми морамо да изменимо лоше навике и лоше мисли а да њихово место поставимо нове добре. То је процес у коме ми изграђујемо своју личност и карактер кроз уздизање у врлинама. Господ је рекао да ко буде чинио оно што је он говорио да треба чинити, разумеће је ли ова наука од Бога.
Дакле разумевање долази са чињењем добрих дела, са љубављу према ближњима. Ту имамо и одговор зашто интелектуалци не разумеју хришћанство, они не чине већ покушавају интелектуално да схвате, да прочитају из књига из Библије, а то тако не може. Од људи се та информација није могла добити, то је само онај ко је створио човека и његов ум могао да изнесе. Творац зна да кроз чињење долази до промене ума и у њему почињу да се рађају другачије идеје. Зашто је то тако? Наш ум увек брани оно шта радимо, ако чинимо зло, наша савест ће нас опомињати да грешимо и ми ћемо у свом уму банити и оправдавати своја зла дела, А ако чинимо добро прогањаће нас наш интелект говорећи нам да ћемо пропасти чинећи добро. Причаће нам како нас други искориштавају због наше доброте и сличне ствари. И ако смо доследни да чинимо добро ми ћемо у својим мислима морати да бранимо своја дела пред нападима нашег интелекта нашег ђавола. Бранећи се од напада интелекта у нашем уму ће се рађати нове идеје и мисли и полако заузимати место старих лоших мисли којима нас је интелект нападао. Са новим мислима пуним љубави ми ћемо имати лепа осећања која ће заменити лоша осећања кој су долазила са мислима које су долазиле од нашег интелекта. У Исламу и Јудаизму постоје десет заповести у облику закона који се мора чинити, док у хришћанству ми не морамо то чинити него смо позвани да од своје воље ради љубави чинимо то. А човек постаје оно шта од своје воље чини јер само у том случају долази до промене ума. У случају као што је у Јудаизму и Исламу где се закон мора вршити, људи то чине по заповести а не од своје воље и не долази до промене ума. Будизам чак и не познаје морални закон тако да до промене ума покушава се доћи кроз медитације,али због недостатка дела љубави која би дошла од слободне воље онога ко чини нема правог разумевања духовног света.

 

[sanja*]

Uf.
Najpre ovo da je carstvo Božije carstvo naših misli.
Ljudske misli mogu biti pogrešne, podle, iskvarene, pohotne, zle... - zar je takvo carstvo Božije?
Dalje, ljudske misli nisu nešto što je večno - one nisu postojale pre postanka čoveka. One nestaju kad je čovek u nesvesti. One (pretpostavimo) nestaju kad čovek umre.
Zar je carstvo božije nešto nestalno i ne-večno kao ljudske misli?

Dakle, već u prvoj rečenici imaš žestok promašaj - cartvo Božije nisu naše misli.

Dalje, imaš insinuaciju da među hrišćanima nema intelektualaca (jer si napisao da intelektualci ne razumeju hrišćanstvo).
Intelektualac nije nužno osoba koja se odriče vlastite intuitivnosti i vlastitog iracionalnog.

Dalje, pretpostavka da um i intelekt zagovaraju zlo i sprečavaju činjenje dobra je takođe neosnovana - imaš ljude zakržljalog intelekta koji čine loše, jednako kao što imaš intelektualce koji čine loše: zar tebi, recimo, deluje da je Kristijanu Goluboviću intelekt govorio da se bavi kriminalom, ili su mu to govorile njegove niske, životinjske strasti i animalni, čoporativni porivi koje upravo nije umeo intelektom da iskontroliše?

Dakle, kad si već pomenuo zavedenost u odgovoru lončaru - čini se da si zaveden neznanjem.

 

[Гром]

Uf.
Najpre ovo da je carstvo Božije carstvo naših misli.
Ljudske misli mogu biti pogrešne, podle, iskvarene, pohotne, zle... - zar je takvo carstvo Božije?
Dalje, ljudske misli nisu nešto što je večno - one nisu postojale pre postanka čoveka. One nestaju kad je čovek u nesvesti. One (pretpostavimo) nestaju kad čovek umre.
Zar je carstvo božije nešto nestalno i ne-večno kao ljudske misli?

Dakle, već u prvoj rečenici imaš žestok promašaj - cartvo Božije nisu naše misli.

Dalje, imaš insinuaciju da među hrišćanima nema intelektualaca (jer si napisao da intelektualci ne razumeju hrišćanstvo).
Intelektualac nije nužno osoba koja se odriče vlastite intuitivnosti i vlastitog iracionalnog.

Dalje, pretpostavka da um i intelekt zagovaraju zlo i sprečavaju činjenje dobra je takođe neosnovana - imaš ljude zakržljalog intelekta koji čine loše, jednako kao što imaš intelektualce koji čine loše: zar tebi, recimo, deluje da je Kristijanu Goluboviću intelekt govorio da se bavi kriminalom, ili su mu to govorile njegove niske, životinjske strasti i animalni, čoporativni porivi koje upravo nije umeo intelektom da iskontroliše?

Dakle, kad si već pomenuo zavedenost u odgovoru lončaru - čini se da si zaveden neznanjem.

Ми у себи имамо и небо и земљу као начин мишљења. Пакао се налази у центру земље, што ће рећи у центру нашег земаљског начина мишљења које се манифестује кроз интелект. Наше лепе мисли представљају наш небески начин мишљења и ми имамо моћ да бирамо којим мислима ћемо посветити пажњу. Када посвећујемо пажњу лепим мислима ми тада боравимо на небу у царству које треба да наследимо. а када пажњу посвећујемо лошим мислима ми се тада налазимо у паклу и уместо да владамо ми служимо својим злим мислима, бивамо роб. Ти на основу свог незнања оптужујеш мене за незнање,

Dalje, pretpostavka da um i intelekt zagovaraju zlo i sprečavaju činjenje dobra je takođe neosnovana - imaš ljude zakržljalog intelekta koji čine loše, jednako kao što imaš intelektualce koji čine loše:

То није претпоставка већ искуство да кад год решавам да учиним нешто добро у мени се рађају мисли које ме наговарају да то не учиним, То је тако код свих људи: пропашћеш чинећи добро, људи те само искориштавају, И сличне ствари долазе од нашег интелекта који се противи сваком добру. и зато као треба учинити прељубу или нешто слагати ту је први да да савет како је то добро и нужно у тој ситуацији. Животињске страсти и чопоративни пориви долазе од интелекта и могу се само разумом контролисати, и будући да ови што не користе разум не могу да се супротставе свом интелекту они и чине тако. Постоји још једна ствар која обуздава интелект а то је страх од казне, страх шта ће рећи људи, Међутим Кристијан и слични су победили те страхове и за њихов интелект сада више нема препреке у чињењу анималних , чопоративних порива. Интелектуалац је сваки човек који се у својој мисли ослања на интелект, био он прост или високообразован. Неки интелектуалци у својој мисли себе држе да је за њих ниско да чине ствари као што су анимални и чопоративни пориви, али је њихова мисао и даље зла, само што је они не испољавају или то чине да их се не види, па изгледају културно. Само се разумом може контролисати интелект и то је борба Арханђела Михаила са Луцифером. Небески начин мишљења против земаљскод. Духовни човек против природног.

 

[Гром]

У овом предавању Zac Poonen говори о Царству Небеском објашњавајући да треба да стекнемо ум Христов, чист ум слободан од сваког греха, и да ћемо тако наследити Царство Небеско. Предивно предавање.
А шта то значи да треба да стекнемо ум Христов да би смо били испуњени радошћу? Наше мисли треба да буду такве да нас испуњавају радошћу. Јер шта је ум, нису ли то наше мисли. ако је наш ум препун мисли које осуђују ближње терајући нас да се гневимо, можемо ли бити радосни? Али ако мисли у нашем уму буду пуне разумевања за грешне људе које је ђаво преварио онда ће самилост испуњавати наше биће љубављу према грешнима иако нам они чине лоше ствари. Наследити царство небеско значи имати ум препун мислима које зраче љубав а да бисмо то постигли, ми морамо чинећи љубав да очистимо наш ум од мисли које доносе лоша осећања, од грешних мисли.
Изволте уживајте.