Zasto je Broz formirao prvu partizansku jedinicu 22. juna 1941?

  • Začetnik teme Začetnik teme BG5
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
BG5:
Jugoslavija je napadnuta 6. aprila a Broz je formirao prvu partizansku jedinicu 22. juna.

Da li je istina da je razlog tome pakt izmedju Staljina i Hitlera koji je bio na snazi do napada Nemacke na SSSR?
Kliknite za proširenje...
Moze biti, mada ne treba zaboraviti da je recimo Draza imao formirane jedinice, oficirski kadar i ostalo, dok je Tito kretao od nule.
 
BG5:
Jugoslavija je napadnuta 6. aprila a Broz je formirao prvu partizansku jedinicu 22. juna.

Da li je istina da je razlog tome pakt izmedju Staljina i Hitlera koji je bio na snazi do napada Nemacke na SSSR?
Kliknite za proširenje...

Naravno da je istina.

I na srpsku bruku, slavilo se sve u 16, kada je srbin ubio srbina, kao dan ustanka protiv okupatora. I to je decenijama "prolazilo". To samo govori kakav smo mi narod.
 
BG5:
Jugoslavija je napadnuta 6. aprila a Broz je formirao prvu partizansku jedinicu 22. juna.

Da li je istina da je razlog tome pakt izmedju Staljina i Hitlera koji je bio na snazi do napada Nemacke na SSSR?
Kliknite za proširenje...

Ne vidim razumnu vezu između "Barbarose" i osnivanja partizanskih jedinica u Jugoslaviji !
Desilo bi se to i bez obzira na sovjetsko - nemačko pakt !
Proglas za odbranu zemlje KPJ je donela odmah po kapitulaciji !
 
Grof Vronski:
Ne vidim razumnu vezu između "Barbarose" i osnivanja partizanskih jedinica u Jugoslaviji !
Desilo bi se to i bez obzira na sovjetsko - nemačko pakt !
Proglas za odbranu zemlje KPJ je donela odmah po kapitulaciji !
Kliknite za proširenje...

Након пуцања легалној војсци у леђа у Априлском рату...
 
dlugomir:
Moze biti, mada ne treba zaboraviti da je recimo Draza imao formirane jedinice, oficirski kadar i ostalo, dok je Tito kretao od nule.
Kliknite za proširenje...

Дража је кренуо од нуле ко и Тито. Какве формиране јединице, официрски кадар и остало. Дошао је на Равну Гору са шачицом остатака бивше југо војске и то се убрзо разишло куда који. Организовање и прикупљање људи је онда почело од нуле.
Која југо јединица је била под Дражином командом? Ниједна, јер БУКВАЛНО ниједне није ни било, све се распало до задњег атома такорећи.
 
BG5:
Jugoslavija je napadnuta 6. aprila a Broz je formirao prvu partizansku jedinicu 22. juna.

Da li je istina da je razlog tome pakt izmedju Staljina i Hitlera koji je bio na snazi do napada Nemacke na SSSR?
Kliknite za proširenje...
Броз је формирао прве јединице после 4. јула када је позвао народ на устанак.Предходно је Коминтерна 1. јула позвала КПЈ на отпор Немцима.

Разлог је наравно управо тај пакт.
 
Лекизан:
Броз је формирао прве јединице после 4. јула када је позвао народ на устанак.Предходно је Коминтерна 1. јула позвала КПЈ на отпор Немцима.

Разлог је наравно управо тај пакт.
Kliknite za proširenje...

Прво их је позвала 28.6. да не заборавимо, дакле позив од 1.7. је други позив.
Можда баш није тема, али ово морам да поставим, херцеговачки устанак јуна 1941. који је КПЈ прећуткивала, док га није описао Саво Скоко, устаник у том устанку, касније партизан Јужнохерцеговачког одреда, после рата пуковник ЈНА и једини партизански историчар који пише поштено.

PRVI ORUŽANI OTPORI USTAŠKOM GENOCIDUPrvi dani ustaške vladavine u Hercegovini obeleženi su ne samo potocimakrvi nedužnih ljudi nego i prvim oružanim otporom Pavelićevim koljačima.Masovan pokolj potomaka »Nevesinjske puške« u selu Udrežnju, bleskom munjeje osvetlio duboku provaliju pred kojom se našla »kolijevka lava«, kako je Nevesinje,ne bez razloga, nazvao Aleksa Šantić. Vest o ovom svirepom zločinu munjevitose pronela kroz sva srpska nevesinjska sela. Jedan deo stanovništva iz Biograda,Rasta, Šumića, Odžaka i drugih sela u blizini ustaškog garnizona u Nevesinju,počeo je već 2. juna uveče da napušta svoje domove i da se sklanja u obližnješume i vrtače. Neki su se odmah uputili prema planini Sniježnici ili preko rekeZalomke ka Glogu i Ostrvici, a neki prema crnogorskoj granici. Niko više nijemirno sedeo kod svojih kuća.Ni ustaše nisu mirovale. Po povratku iz Udrežnja, natporučnik Sudar jeužurbano pripremao »zaštitne lovce« za novi zločin. Na redu je bio DonjiDrežanj, selo koje leži na jugoistočnom rubu Nevesinjskog polja, u kome je živeiaugledna porodica Ivković i nekoliko domaćinstava Piljevića i Vujovića. Ivkovićisu bili vrlo homogena porodica u kojoj je vladalo nepisano pravilo: »jedan za sve,svi za jednoga«. Neposredno posle kapitulacije Jugoslavije, znatan broj Drežnjana,koji su bili rasuti širom zemlje, vratio se u svoj zavičaj. Stradanja i patnje kojimaje bio izložen srpski narod od samog početka rata još više su zbili redoveDrežnjana i snažno pojačali njihovu odlučnost da se oružjem brane. Čim su saznalida će ustaše 3. juna doći u Donji Drežanj, odlučili su da ih ne puste u selo.Još u toku noći žene i deca su evakuisani u zbeg, a svi naoružani ljudi poselipoložaje za odbranu. Negde oko 10 časova primećen je autobus sa ustašama, kojise preko Odžaka kretao ka Gvozdenom mostu, na reci Zalomki. Kada su prešlimost, »zaštitni lovci« su se iskrcali iz autobusa, razvili u strelce i krenuli premaDrežnju. Ubrzo su, međutim, obasuti puščanom vatrom i naterani u bekstvo.Njihov zapovednik Mihovil Zimšek je komandovao: »Trkom u autobus!« Madaih Drežnjani nisu gonili, »lovci« su panično uskakali u autobus, koji je punombrzinom odjurio prema Nevesinju.Obavešteni o prvom oružanom otporu na koji su naišli njihovi »zaštitnilovci«, natporučnici Franjo Sudar i Rudolf Kučera prikupili su preko 300 ustaša,domobrana i žandarma, ukrcali ih u devet kamiona i uputili se ka DonjemDrežnju; kamione je na motociklu pratio ustaški logornik u Nevesinju ĐorđoPreka. Kolona je nesmetano stigla do Gvozdenog mosta, odnosno sela Vranikuća,gde se razvila za borbu i koncentrično nastupala prema Donjem Drežnju.Pod pritiskom višestruko nadmoćnijih neprijateljevih snaga, Drežnjani su bili prinuđenina povlačenje. Oko 15 časova neprijatelj je ušao u selo, zapalio ga i zverskiubio dve žene ijedne dete - Todoru i Cvijetu Ivković i Cvijetinu jednogodišnjukćerku Aniku (one nisu bile evakuisane u zbeg). Posle dvočasovnog haranja ponapuštenom selu, Sudarova i Kučerina »kaznena ekspedicija« vratila se u Nevesinje.Istog dana, natporučnik Kučera je napisao izveštaj o ovom događaju, kojiglasi:
»Trećeg lipnja 1941. godine u sedam sati patrola od 20 'zaštitnih lovaca' sajednim oružnikom postaje Nevesinje, koju je predvodio poručnik MihovilZimšek, sa zadatkom da u selu Donjem Drežnju kotara nevesinjskog prikupi vatrenooružje i Ostali materijal, kada je stigla do sela Drežnja, oko 11 sati, bila je napadnutasa dvije strane od naoružanih mještana Drežnja i okolice. Borba je trajalaoko jedan sat. Ispaljeno je sa jedne i druge strane veći broj metaka; nije bilomrtvih ni povrijeđenih. U ovoj borbi zarobljen je Branko Stajić, težak iz Grabovice;napadače je predvodio Vlatko Petković iz Grabovice, a kao razlog za stupanjeu ovu borbu navodi Stajić (bio je taj) što su ustaše 1/2. lipnja 1941. godine u seluDrežnju (Udrežnju, prim. S. S.) poubijali stanovništvo i popalili domove, što ustvari odgovara istini, jer su ustaše ubile veći broj lica.Danas se je saznalo za napadaj na zaštitne lovce, (pa) je odmah na mjestosukoba izašla jedna ojačana oružnička patrola, pod mojim vodstvom, kao ijedanvod vojske, koja nije mogla pronaći napadače; oni su se razbježali u raznim pravcimai selo ostavili prazno. Prispjele su i ustaše, pod vodstvom natporučnika Sudara,koje su odmah selo oko koga se vodila borba zapalile (izgoijelo je oko 20kuća) i jednu ženu ustrijelili. Uslijed ovog zavladala je panika i strah kod narodakoji bježi u šume.«62Prvi oružani otpor ustaškim koljačima u buntovnom Nevesinju pretvoriće"se u varnicu iz koje će se razbuktati junski ustanak srpskog naroda u gornjoj Hercegovini,prvi masovni oružani ustanak u porobljenoj Evropi. Tri dana posleoružanog okršaja u Donjem Drežnju, došlo je do oštrih borbi u istočnim delovimagatačkog sreza i zauzimanja žandarmerijskih stanica u Kazancima, Step&nu iJaseniku. Tokom 6. juna munjevito se širila vest o tragediji sela Korita kroz gatač-ka i bilećka sela, kao i u pograničnim delovima Crne Gore, jer su prethodne noćiiz jame »Golubnjače« uspela da izađu dva živa sv^doka - Dušan Jakšić i RadovanŠakota. Sada više nije bilo nikakve sumnje u ono što se do tada šapatom govorilo(da ustaše ubijaju sve pohapšene Srbe). Strah je odjednom prerastao u revolt ispremnost za borbu na život i smrt. Slušajući lelek »što goru prolama«, ljudi suizvadili skriveno oružje, zgrabili motke i sekire i neustrašivo krenuli na ustaškežandarmerijske stanice, koje su se nalazile istočno od puta Korita-Avtovac. Pridružilesu im se i naoružane grupe Pivljana, Golijana i Banjana, kao što su to činilii njihovi dedovi u prošlosti.Noću 6/7. juna poveća grupa naoružanih ljudi iz Kazanaca i Golije, podkomandom popa Radojice Perišića, napala je ustašku žandarmerijsku stanicu uselu Kazancima i zauzela je bez ikakvog otpora. Upozoreni na opasnost odjednog meštanina, žandarmi su se neposredno pred početak napada neopaženoizvukli iz kasarne, sakrili u obližnje žito i pritajili. Kad su se ustanici uputili premaStepenu i Zbornoj Gomili, žandarmi su uspeli da se naopaženo provuku ipobegnu u Avtovac; samo je kaplar Franjo Franković zalutao i pao u ruke ustanika.Oni su ga razoružali i, posle dužeg ispitivanja, pustili na slobodu, jer jeutvrđeno da se on, za vreme masakra u selu Koritima, nalazio u Kazancima.
Iste noći, grupa od oko 300 naoružanih ustanika iz Stepena, Pržina, Pustog Polja, Danića, Dulića, Dobrelja, Vratkovića i Kazanaca, krenula je u dve kolone prema Stepenu i Zbornoj Gomili. Kolona koja se kretala prema Stepenu napala je u osvit 7. juna tamošnju žandarmerijsku stanicu i zauzela je u prvom naletu. Žandarmi su uspeli da se izvuku i pobegnu u Fazlagića Kulu, svi izuzev komandira stanice - narednika Muja Obada, koji je zarobljen upravo u trenutku dok je telefonom tražio pomoć iz Bileće. Žandarmerijska stanica je potpuno demolirana, kao i ona i Kazancima, a Mujo Obad odveden u Zaselje kod sela Dulića i tu izveden pred narodni sud. Ali, budući da ga meštani iz sela Stepena nisu optuživali za zločine koji su počinjeni u tome selu, Mujo Obad je pušten na slobodu; omogućeno mu je da sa ženom i decom ode u Avtovac. Netačna je tvrdnja u izveštaju potpukovnika Aganovića prema kojoj je Mujo Obad odveden sa ženom i decom u blizinu crnogorske granice, gde je čuvan u jednoj uvali, odakle je uspeo da pobegne u vreme kada je (oko 16 časova) domobranska vojska pristigla iz Bileće i otpočela borbu sa ustanicima na Stepenu. 63 Druga grupa ustanika je zauzela Zbornu Gomilu, presekla put AvtovacKorita i odbila koncentričan napad ustaških snaga iz Fazlagića Kule i Avtovca. Međutim, oko 16 časova usledilaje intervencija jakih ustaško-domobranskih snaga iz Bileće. Naime, čim su dobili izveštaj o zauzimanju žandarmerijskih stanica u Kazancima i Stepenu, potpukovnik Aganović i major Jagić uputili su prema Gacku oko 400 domobrana i ustaša. Te snage su bez smetnje došle kamionima do Razbijenog korita, gde su se razvile za borbu i preko Ljuti napale ustaničke snage s boka i prisilile ih na povlačenje. Mada izvršeno u neredu, povlačenje nije imalo težih posledica, jer se neprijatelj nije usudio da se odlepi od komunikacije. »Osvojivši Stepen domobrani nisu preduzimali dalju akciju protiv pobunjenika jer navodno za to nijesu imali nikakvo naređenje, nego su 8. lipnja otišli u Avtovac« - kaže se u izveštaju Krilnog zapovjedništva Bileća.64 Ustanici su u ovoj borbi imali tri mrtva (Dušana Mandića, Dušana Boljanovića i Savu Vasiljevića) i četvoricu ranjenih. Iz ustaško-domobranskih izveštaja vidi se da su poginula dva žandarma, dva su zarobljena, dok su četvorica ustaša teško ranjena; o gubicima divljih ustaških odreda nema podataka. Tokom 7. juna oštre borbe vodene su i oko sela Lipnika i Jasenika. Obavešteni da ustaše iz Avtovca pripremaju napad na selo Lipnik, kao i o pretnjama Džema Tanovića da će osvetiti oca, Lipničani su evakuisali žene i decu u predele oko crnogorske granice, izvršili najnužnije pripreme za odbranu sela i zatražili pomoć iz susednih sela i Pive, koja je stigla neposredno pred početak neprijateljskog napada; bila je to grupa naoružanih ljudi iz sela Kazanaca. Ubrzo posle toga primećen je streljački stroj ustaša, koji se od Avtovca kretao prema Lipniku. U isto vreme, žandarmi sa postaje u Jaseniku, ojačani prethodnog dana sa dvadesetak divljih ustaša, preduzeli su nastupanje u pravcu Kovilca, položaja koji moćno dominira celim Lipnikom. Obe kolone dočekane su puščanom vatrom i zaustavljene.
 
GATAČKE SODOME I GOMORE
Sutradan, 23. juna, otpočeli su masovni pokolji srpskog stanovništva uGacku i okolini, koji su trajali četiri dana i koji su pogodili ne samo odrasle ljudenego i žene i decu. O tim zločinima, naročito o bestijalnom načinu na koji suizvršeni, malo se zna, jer arhiva islednih organa Uprave državne bezbednostiFNRJ još nije dostupna istoričarima. Ipak se, tu i tamo, nade poneki dokumentkoji verno odslikava fragmente strave i užasa koje je preživljavalo srpskostanovništvo Gacka i neposredne okoline. Iz tih dokumenata saznajemo da je 22.juna poglavni pobočnik Mijo Babić, izdao naređenje natporučniku Sudaru da, uzpomoć divljih ustaških odreda iz Gacka i Fazlagića Kule, očisti »nemirnugranicu« prema Crnoj Gori i time stvori povoljne uslove za realizacijuprojektovane »vidovdanske akcije«.3U duhu tog naređenja, Sudar je, 23. juna, stigao u Avtovac, sa 200 ustašaiz zapadne Hercegovine. Tu ga je čekala velika grupa ustaša iz Gacka i FazlagićaKule, tako da ih je (prema izjavi Marka Šakića, kotarskog predstojnika u Bileći)ukupno bilo oko 600. Uverene da se pred njima nalazi goloruko stanovništvo,udružene snage zapadnohercegovačkih i gatačkih ustaša ustremile su se na srpskasela istočno od puta Avtovac-Korita, paleći i pustošeći Zbornu Gomilu, PustoPolje i Stepen. Međutim, čim su se odlepile od komunikacije i zašle dublje ugranični pojas, dočekane su dobro organizovanom vatrom ustanika sa položajaispred sela Pržina i, posle oštre dvočasovne borbe, naterane u bekstvo. Nabojnom polju su ostavile četvoricu mrtvih, među kojima i poznatog ustaškogteroristu - emigranta Zvonka Pospišila, jednog od atentatora na kralja AleksandraKarađorđevića i Luja Bartua u Marselju 1934. godine, dok su četvoricu ranjenihodvukli sa sobom. Na strani ustanika poginula su dva neustrašiva borca - Milan iSpasoje Tepavčević; ovaj poslednji se našao licem u lice sa Zvonkom Pospišilom (Spasoje u prvom borbenom redu ustanika, a Pospišil ustaša) i nepogrešivo pucaou njega iz svog karabina, ali je i Pospišil u istom trenutku povukao obarač svojemašinke i izrešetao Spasoja. Posle kukavičkog bekstva ispred šačice .naoružanih ljudi, Sudarevi »junaci« su neustrašivo jurišali na goloruko stanovništvo Stepena,Zborne Gomile, Avtovca, Gacka, Međulića i Kule, satirući ga nemilosrdno...

DRUGA NEVESINJSKA PUŠKA
Krvavi vidovdanski pokolji hercegovačkih Srba, sjedne, i napad nacističkeNemačke na Sovjetski Savez, s druge strane, doveli su do prerastanja prvih oružanihborbi u opšti ustanak srpskog naroda u gornjoj Hercegovini. Nezapamćenoslobodarsko nadahnuće koje je izazvala vlast o ulasku SSSR-a u rat, neodoljivo jepokrenulo već formirane čete narodne vojske iz odbrane u napad na ustaške žandarmerijskepostaje. Noću 23/24. juna oko 70 naoružanih ustanika iz sela Lukavcai Zovog Dola blokiralo je žandarmerijsku stanicu u Lukavcu i uputilo pozivžandarmima da se predaju. Pošto su oni odbili taj poziv, stanica je obasutapuščanom vatrom sa svih strana, pod čijom zaštitom se grupa bombaša primakla, tako reći, do samog kasarnskog zida. Našavši se u bezizlaznoj situaciji, žandarmisu se predali; bilo ih je četrnaest. Ustanici su ih razoružali. Odmah je obrazovannarodni sud od najuglednijih ljudi, koji je saslušao zarobljene žandarme i, naosnovu njihovih iskaza i zaplenjenih dokumenata, utvrdio da su učestvovali uzločinima i pripremali masovno hapšenje Srba u Zovom Dolu i Lukavcu. Zbogtoga su njih trinaestorica osuđeni na smrt i streljani. U žandarmerijskoj stanici jezaplenjen izvestan broj pušaka i znatne količine municije.102Iste noći, ustaničke čete iz sela Koleška i Zaloma, napale su žandarmerijskustanicu u selu Riljima, na putu Nevesinje-Gacko. U stanici se nalazilo samošest žandarma (12 se nalazilo na raskrsnici puteva kod sela Plužine). Pod zaš-titom vrlo precizne vatre iz dva puškomitraljeza, grupa boraca se približila kasarnii kroz prozore ubacila bombe. Videći da je dalji otpor uzaludan, žandarmi su sepredali; njih je, zbog učešća u zločinima nad nedužnim ljudima, narodni sudosudio na smrt streljanjem. Posle zauzimanja žandarmerijske stanice, ustanici suse uputili prema selu Plužinama. Žandarmi koji su se tamo nalazili i nekolikoustaša nisu pružili nikakav otpor već su pobegli prema Ulogu. Ustanici su ušli uselo, oduzeli oružje od Muslimana (Đulimana i Šikala) koje im je dodelila ustaš-ka vlast, ali nikoga nisu dirali. Ta činjenica ubedljivo demantuje tvrdnju nekihistoričara da je neorganizovana ustanička masa tražila »oko za oko, zub zazub«.Bez borbe je zauzeta i letna žandarmerijska stanica na Morinama, poštosu žandarmi pobegli u Ulog, ne ispalivši ni jedan metak. Ustanici su demoliraližandarmerijsku postaju, razoružali »divlje ustaše« iz mahale Bjelojevića, ali susamo dvojicu osudili na smrt, dok su ostale pustili na slobodu. Toga dana je likvidirana,u selu Šipačnu, grupa od sedam ustaša i žandarma, sa Džemilom Sarićemi Ibricom Hebibom na čelu, koja je došla u to selo sa dugačkim spiskom ljudi,koje je nameravala da pohapsi i pobije. Ustanička četa iz sela Bratača, kojom jekomandovao Petar Samardžić, oslobodila je Kifino selo, gde se sukobila sajednom žandarmerijskom patrolom. U tom sukobu, ubijena su tri žandarma, doksu ostali pobegli u Nevesinje. Na strani ustanika poginuli su Drago Samardžić,rođeni brat komandira bratačke čete Petra Samardžića, i Filip Marić. Ustanici izsela Biograda i Odžaka, oslobodili su selo Odžak; na minaretu džamije u ovomselu zavijorila se crvena zastava. Ustaše je uhvatila panika. U izveštaju komandantagarnizona u Kalino viku kaže se da su ustanici zauzeli sva mesta oko komunikacijeKalinovik-Nevesinje i da ih ima preko tri hiljade. 103Ustanici se nisu zadovoljili likvidacijom pomenutih žandarmerijskih stanicaveć su, 24. juna oko 16 časova, napali Nevesinje sa tri strane. Nošeni velikimborbenim nadahnućem, ustanički streljački strojevi su neustrašivo jurnuli nautvrđene neprijateljske položaje, koje je branilo oko 900 ustaša, domobrana i naoružanihmeštana.
Međutim, dočekani dobro organizovanom vatrom iz ustaških rovova, gustistreljački strojevi ustanika bili su prinuđeni da zalegnu na bliskom odstojanju,izgubivši u tom prvom jurišu pet neustrašivih boraca. Pošto je u međuvremenu,zbog neopreznosti ustanika, jedna satnija domobrana, koja je nastupala pravcemMostar-Nevesinje prodrla u grad i ojačala ustašku odbranu, i drugi juriš ustanikaje pretrpeo neuspeh. Novi napad na grad preduzet je 25. juna pred zoru, pošto suprethodno pojačane snage koje su držale položaje u Bišini, na Trusini i Morinamaradi sprečavanja intervencije neprijateljevih snaga spolja - iz Mostara, Stoca iKalinovika. Koristeći noć, grupa ustanika koja je napadala sa južne strane prodrlaje u grad, ali joj nije pošlo za mkom da zauzme Vojni logor i Knežaču - glavneoslonce u sistemu neprijateljeve odbrane. Zbog toga se i ovaj napad završio neuspešno;ustanici su bili prisiljeni da se povuku na polazne položaje i da upute grosnaga na pravce koji iz Mostara, Stoca, Bileće i Kalinovika koncentrično vode kaNevesinju.Uprkos tome, napad ustanika na Nevesinje izazvao je zaprepašćenje iuzbunu ne samo u Glavnom ustaškom stanu nego i u štabovima i komandamanemačkih i italijanskih okupatorskih trupa. Dvadeset petog juna u 11.15 časovapukovnik Prohaska je uputio »vojskovođi« Slavku Kvaterniku telegram sledećesadržine:»Danas u 10 sati naoružani pobunjenici ušli su u Nevesinje i prekinuli telefonskei telegrafske veze (s tim gradom). Jedna satnija s njima u teškoj borbi.Postata je još jedna satnija iz Mostara u pomoć.«]M Istoga dana, nemačkiopunomoćeni general u Zagrebu Glajze Horstenau je dobio obaveštenje da je4-5.000 srpskih i crnogorskih ustanika preko Grepka napalo Nevesinje. Alarmiranesu, razume se, i italijanske okupacione vlasti, a preduzete su opsežne mere zagušenje ustanka: »Slao sam u Hercegovinu jedan bataljon domobrana za drugim,mislim oko 7 ili 9 bataljona, sve što sam mogao smoći, upravo do zadnjeg domobrana«105 - kaže se u izjavi S. Kvaternika. Tim domobranskim snagama pridružilisu se divlji ustaški odredi iz zapadne i južne Hercegovine, pa su udruženeustaško-domobranske snage koncentrično krenule prema Nevesinju, ali se, kako srazlogom ističe general Horstenau, nisu pokazale »baš tako udarne« kako se odnjih očekivalo. Naprotiv, na dva od ukupno tri pravca kojima su nastupale, bilesu zaustavljene ili naterane u bekstvo.Za to vreme, opšti ustanak je zahvatio celu gornju Hercegovinu. Dvadesetpetog juna zauzeta je žandarmerijska stanica u Fojnici. Tom prilikom ubijen je jedan,a zarobljena dva žandarma, koji su posle sedam dana pušteni na slobodu.Sutradan, 26. juna, grupa ustanika dočekala je iz zasede jedan vod domobrana,koji se sa dva kamiona kretao iz Bileće prema Gacku; kamioni su uništeni ručnimbombama, a zarobljeni domobrani razoružani i pušteni na slobodu. Svi putevikoji vezuju Gacko i Avtovac sa Bilećom i Nevesinjem stavljeni su pod kontroluustaničkih četa. Vršene su i užurbane pripreme za napad na neprijateljeve garnizoneu tim mestima. »Obruč se steže oko Avtovca i Gacka i odmetnici se spremajuda napadnu pomenuta mjesta« - ističe natporučnik Markus, komandir žandarmerijskog voda u Gacku, u svom izveštaju, pa nastavlja: »Sve telefonske veze suprekinute i svaki saobraćaj. Sa naših položaja vidimo neprijatelja kako se prebacujei organizuje. Svi Srbi koji se nijesu prije odmetnuli, pobjegli su u goru i pridružili seustanicima.«106
 
Kada su svi pokušaji ustaško-domobranskih snaga da deblokiraju Gacko pretrpeli neuspeh, intervenisale su trupe italijanske 2. armije. Komanda divizije »Marke« uputila je 27. juna popodne, jednu motorizovanu kolonu iz Bileće za Gacko. Ta kolona je, međutim, na Kobiljoj Glavi obasuta puščanom vatrom i ručnim bombama i naterana u bekstvo. Kukavičko bekstvo moderno opremljenih italijanskih trupa pred šačicom ustanika, žestoko je razljutilo generala Arnika, komandanta divizije, pa je sutradan, 28. juna, uputio prema Gacku dva motorizovana bataljona, ali su ustanici dočekali i tu kolonu i naterali je u bekstvo. Evo šta je 0 tome, 28. juna uveče, zabeleženo u operacijskom dnevniku italijanske 2. armije: »Komandant 6. korpusa današnjom depešom 1478 u 10.30 časova javlja da su uveče 27. i ujutru 28. juna kamioni divizije 'Marke' bili obasuti puščanom vatrom i ručnim bombama između sela Korita i Stepena na pola puta između Bileće 1 Gacka. Na našoj strani 3 mrtva i 16 ranjenih. Naređeno čišćenje zone.«l°7 Upravo u vreme kada su pomenuti italijanski bataljoni pokušali da se probiju prema Gacku, na Avtovcu su vođene žestoke borbe. Naime, oko 400 ustanika iz Gacka i Pive napalo je 28. juna u ranim jutarnjim časovima Avtovac, u kome se nalazilo preko 300 ustaša, domobrana i naoružanih meštana. Već u prvom jurišu ustanici su ovladali isturenim položajima i saterali neprijatelja u utvrđeno naselje, pre svega u Vojni logor i Sokolski dom - uporišta koja je očajnički branio. Tek kada se spustila mračna noć sa olujnom letnjom kišom, neprijatelj je napustio svoje utvrđene položaje i panično pobegao prema Fazlagića Kuli. Može se zamisliti kakav je utisak ostavio telegram potpukovnika Aganovića upućen iz Bileće 29. juna, koji glasi: »Dvadeset osmog lipnja Avtovac napadnut. Naša tamošnja satnija sva razbijena. Osam domobrana došlo 29. lipnja u Bileću, a za ostale se ne zna gde Samo u periodu od 25. do 29. juna u borbama oko Avtovca i Gacka ubijeno je 40 neprijateljskih vojnika i starešina, dok je dvostruko više ranjeno i 11 zarobljeno (od toga 6 ubijenih i 18 ranjenih Italijana); na žalost, tom prilikom je ubijeno i 13 nedužnih meštana - Muslimana, od kojih neki na svirep način. Naime, revanšistički elementi, mahom ljudi čiju su blisku rodbinu tih dana poubijale ustaše na suludo svirep način, počeli su da se svete nedužnom muslimanskom stanovništvu, ubijajući ne samo odrasle ljude, koji su nosili ustaško oružje, nego i nejač. Mada je situacija bila krajnje zaoštrena (ćelom Hercegovinom je potocima tekla srpska krv), do zauzimanja Avtovca nije bilo šovinističkih ekscesa prema stanovništvu koje je pripadalo drugoj naciji i veri. Naprotiv, ustanici iz sela Jugo-vica postavili su stražu ispred kuća svojih komšija Muslimana (dve brojne porodice Juga) da bi ih zaštitili od eventualne samovolje pojedinaca. U selu Brataču, ustaničke straže su čuvale Muslimane Muraspahiće, u Grabovici Kevelje, u Biogradu Ćupine, na Odžaku Šarančiće, u Plužinama Đulimane i Šikale. Puštani su na slobodu i zarobljeni domobranski vojnici, čak i žandarmi, osim onih za koje se utvrdilo da su vršili zločine. Međutim, prilikom zauzimanja Avtovca preo vladala je stihija koja se nije dala obuzdati. Revanšistički elementi, kao što je već rečeno, počeli su da ubijaju sve odreda. Na sreću, do masovnog pokolja ipak nije došlo; neke ustaničke čete su stražamo ispratile prema Gacku grupe zarobljenog muslimanskog stanovništva, štiteći ih od revanšista. Iz Spomen knjige palih boraca i žrtava fašističkog terora opštine Gacko vidi se da je tom prilikom, od neboračkog stanovništva, ubijeno 13 lica (7 ljudi - staraca i mladića, tri žene i tri deteta). Reč je, dakle, o pojedinačnim slučajevima. Teži utisak je ostavio način umorstva nego samo umorstvo. To se vidi iz izveštaja komandanta domobranskog Jadranskog divizijskog područja pukovnika Izera, koji je 1. jula, sa italijanskom motorizovanom kolonom, ušao u Avtovac. U tom izveštaju se, pored ostalog, kaže: »Pri ulazu u samo selo, s lijeve strane puta, ispred mosta, bio je leš jednog deteta od 6 do 8 godina, koje je bilo zaklano nožem i bačeno na ledinu pored puta. Samo mjesto bilo je potpuno opljačkano i sve muslimanske kuće spaljene do temelja. Nasred sela bila je poštanska blagajna sva razbijena, koju su četnici (čitati ustanici) nasilno otvorili. Na pragu jedne muslimanske kuće vidio sam leš jednog čoveka, koji je bio zaklan nožem, rasporen mu je bio grudni koš, izvađeno srce i stavljeno na grudi. Pred jednom drugom kućom naišao sam na leš čoveka od svojih 30 godina, koji je takođe bio zaklan nožem, odrezan mu polni ud i stavljen na trbuh. U jednoj jami nađena je jedna zaklana žena, kojoj su bile odrezane ruke. U zgarištu jedne muslimanske kuće nađen je poluugljenisan leš jednog čoveka, koji je bio vezan, te je svakako živ bio bačen u vatru. U jednom žitu više sela nađena je zaklana žena. Pored toga, pronađeno je još nekoliko leševa muslimana Hrvata koji su bili poklani od strane četnika.«109
Ipak valja reći, da su navedene zločine počinili pojedinci i grupice i da svo zarobljeno muslimansko stanovništvo nije poklano. Jednu poveću grupu žena, dece i staraca, koja se bila sklonila u podrum Bore Čučkovića, spasili su trezveni ljudi iz redova ustanika. Devojku Šemsu Pašić, spasio je, prema njenoj izjavi, poručnik bivše jugoslovenske vojske Milorad Popović, čovek koji je u nekim člancima na ovu temu neosnovano označen kao vinovnik pokolja muslimanskog stanovništva u Avtovcu. Elementi stihije, ti verni pratioci svih masovnih oružanih ustanika u istoriji, nisu mimoišli ni junski ustanak srpskog stanovništva u gornjoj Hercegovini ratne 1941. godine. Krajem juna ustanak je zahvatio i delove bilećkog, ljubinjskog i trebinjskog sreza. Dvadeset petog juna ustanici iz Davidovića i Bijeljana napali su žandarmerijsku stanicu na Divinu, ali su žandarmi, zahvaljujući pristiglim pojačanjima iz Bileće i Stoca, uspeli da se održe. Dva dana docnije, ustaničke četiz Vranjske, Simijeve, Zvijerine i drugih sela ispod planine Sitnice, blokirale su žandarmerijsku stanicu na Krstačama i uputile poziv žandarmima da se predaju. Žandarmi su odgovorili puščanom vatrom i pokušali da se probiju iz obruča i povuku prema Bileći. To im, međutim, nije pošlo za rukom. Kada su kod Rajeve čatrnje naleteli na ustaničku zasedu, bacili su puške i podigli ruke. Ukupno ih je bilo osam (jedan od njih je bio ranjen). Ustanici su ih razoružali i, budući da oni nisu nikoga hapsili ni maltretirali, sa naoružanom grupom ih ispratili prema Bileći i pustili da odu. Istoga dana, ustanici iz Domaševa, Krtinja i Ždrijelovića, blokirali su žandarmerijsku stanicu Zmijanac i uputili žandarmima poruku da se predaju, da ne ginu uzalud. Oni su taj poziv prihvatili tek sutradan, 28. juna, kada su se uverili da im obećana pomoć iz Trebinja i Bileće neće stići. Predalo se ukupno 11 žandarma, koji su razoružani i upućeni u Trebinje.
Kada je postalo očevidno da se plamen ustanka širi i da ustaško-domobranske snage nisu u stanju da ga ugase, umešali su se i nemački i italijanski okupatori. Ocenjujući da se hercegovački ustanak može proširiti na Bosnu, Liku, Baniju, Kordun, Dalmaciju i sve krajeve sa većinskim srpskim stanovništvom i ugroziti vitalne interese Rajha, nemački komandant u Sarajevu Sušnik protestvovao je kod komandanata domobranskog divizijskog područja zbog otvorenog rada ustaša na likvidaciji Srba, upozoravajući ga u isto vreme da je on odgovoran za javni red i bezbednost. Komandant nemačke 718. divizije General Fortner je oštro protestvovao kod ustaškog stožernika u Banjoj Luci Viktora Gutića zbog masovnih pokolja Srba. Nemački komandanti u Srbiji su upozoravali da masovno proterivanje Srba iz NDH u Srbiju stvara uslove za pobunu i u ovom području, jer te izbeglice nemaju šta da izgube. Slično su reagovali i komandanti italijanskih okupacionih trupa u Hercegovini. Nemački i italijanski okupatori su naterali poglavnika Pavelića da 27. juna izda tzv. »Izvanrednu zakonsku odredbu«, o kojoj je već bilo reči. Uporedo s političkim preduzete su i zamašne vojne mere. Nemački opunomoćeni general u Zagrebu Horstenau stavio je na raspolaganje vojnom rukovodstvu NDH 25 tenkova, zaplenjenih od bivše jugoslovenske vojske, dok je komandant italijanske 2. armije general Ambrozio izdao, 30. juna, naređenje komandantu 6. armijskog korpusa da represija protiv srpskih buntovnika treba da se povede sa najvećom energijom i u kratkom vremenskom periodu, streljajući na licu mesta buntovnike.110 Usledila je, početkom jula, koncentrična ofanziva ustaško-domobranskih i italijanskih snaga opštim pravcima; Trebinje-Bileća-Gacko; Stolac-BerkovićiTrusina-Nevesinje; Kalinovik-Ulog-selo Plužine. Iz sačuvane arhivske građe vidi se daj e u toj ofanzivi učestvovalo preko 10.000 ljudi, sa brojnom artiljerijom, tenkovima i avijacijom. Mada je situacija u kojoj su se našle ustaničke snage bila potpuno beznadežna, pokazalo se da je narod koji brani svoj biološki opstanak nepobediv, da je veliki hercegovački pesnik Aleksa Šantić, s razlogom, nazvao Nevesinje »kolijevkom lava« i da je nemački general Horstenau bio u pravu kada je rekao da se ustaško-domobranske snage nisu pokazale »baš tako udarne« kada su Se sukobile sa naoružanim ljudima (one su »junački« jurišale samo na žene, decu i starce, odnosno na razoružano bespomoćno stanovništvo).
 
Hiljade divljih ustaša iz zapadne Hercegovine (crkvena^ zvona oglašavala su opštu mobilizaciju u Brotnju, Bekiji, Zvirovićima, Širokom Brijegu, Imotskom, Posušju, Gabeli, Čapljini, Stocu i drugim mestima), koji su preko Berkovića pohrlili ka Nevesinju, zaustavljene su (na liniji Trusina-Studenci-Magunica-Šušnjatica) od šačice ustanika (oko 200 pušaka) iz Lukavca, Biograda, Zovog Dola, Trusine i Bežđeđa, pod komandom poručnika bivše jugoslovenske vojske Krsta Đerića, Dukice Grahovca i Blagoja Dabića. Pretrpevši u prvom okršaju osetne gubitke, pomenute ustaške snage se sve do 3. jula nisu ni pomakle s mesta. Tek toga dana, kada je započela opšta ofanziva italijanskih i ustaško- -domobranskih trupa, obnovile su napad na ustaničke položaje duž linije Vranjkuk - Rupari - žandarmerijska stanica Trusina - Šušnjatica, u tri napadne kolone. Desnom, najjačom kolonom neposredno je komandovao ustaški satnik i poglavni pobočnik Mijo Babić, šef obaveštajne službe NDH i komandant Pavelićeve telesne bojne; srednjom, ustaški poverenik za srez Gacko, osvedočeni koljač Herman Togonal »Krešo«, a levom ustaški poručnik (docnije general) Rafael Boban. Rasplamsale su se ogorčene borbe, tako reći, prsa u prsa. Ustaške napadne kolone su u nekoliko mahova kretale na juriš, ali su svaki put odba- čene na polazne položaje. To je toliko razbesnelo njihovog glavnog komandanta - Miju Babića da je napustio svoje komandno mesto, došao u prvu borbenu liniju i lično poveo desnu napadnu kolonu u novi juriš, ali je kod Krivog Dola pao pogođen ustaničkim plotunima, zajedno sa svojim pratiocem poznatim usta- šom Antunom Pogorelcem. Posle toga, ustaška rulja je ponovo uzmakla na po-lažne položaje, ostavljajući leš svog komandanta na ničijoj zemlji. »U tom momentu svaki pokušaj našeg napredovanja bio bi uzaludan« - kaže se u izveštaju A. Zličarića i S. Sipraka - »međutim, neki od njih su, pod zaštitom vatre sa svoje strane, dotrčali do satnika Babića i u najvećoj brzini oteli mu pušku i sve - »međutim, neki od njih su, pod zaštitom vatre sa svoje strane, dotrčali do satnika Babića i u najvećoj brzini oteli mu pušku i sve što se nalazilo u džepovima struke.« U stvari, ustanici su sa leša Mije Babića skinuli mašinku (a ne pušku), revolver, oficirsku torbicu i pet ručnih bombi.111
Može se zamisliti kakav je utisak u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, posebnou njenim oružanim snagama, izazvalo poglavnikovo saopštenje objavljeno udnevniku »Hrvatski narod«, koje glasi:»Povodom junačke smrti u borbi poginulog ustaškog satnika i poglavnogpobočnika Mije Babića, određujem osmodnevnu korotu za sve pripadnike mojetelesne bojne.«112Mada višestruko nadmoćnije, ustaške snage, koje su nadirale preko Trusinenisu ni pokušale da obnove napad, već su čekale da im italijanske trupe otvoreput za Nevesinje.Ustaško-domobranske snage koje su nadirale u zahvatu komunikacijeMostar-Nevesinje, prodrle su, još 28. juna, u Nevesinje, ali su pre toga pretrpeleznatne gubitke. Sest kamiona i jedan putnički automobil ovih snaga upali su kodĆetne poljane (upravo tamo gde je harambaša Pero Tunguz presreo turski karavanjuna 1875. godine) u vešto postavljenu i dobro maskiranu zasedu ustanikaKamioni su iznenada obasuti snažnom puščanom vatrom, od koje je poginulo 12vojnika i starešina, među kojima i ustaški oficiri Zovko Jure i Klančić Franjo;ostali su napustili kamione i pobegli prema Paljevom dolu. U ruke ustanikajsaoje dragocen plen: 20 sanduka municije, 30 pušaka, jedan mitraljez sistema »Švarcloze«,jedan puškomitraljez »zbrojovka«, velike količine brašna, masti, konzervii drugih namirnica.113Najveće gubitke pretrpele su domobranske i ustaške snage koje su prekoUloga i Morina nastupale prema raskrsnici puteva kod sela Plužina Okosnicu tihsnaga činio je 11. domobranski bataljon, koji je, nastupajući preko visoravniMorina, 30. juna ovladao pomenutom raskrsnicom puteva, ali je upravo u rejonute raskrsnice iznenada obasut snažnom puščanom i mitraljeskom vatrom i nateranu panično bekstvo preko Krečkog brda ka Nevesinju, uz teške gubitke, razumese; među velikim brojem vojnika i starešina izbačenih iz stroja, nalazio se ikomandant bataljona major Stjepan Pavičić. Izveštavajući Zagreb o tom porazu,komandant 4. žandarmerijskog puka je posebno istakao: »Iz Sarajeva poslatavojska prema Kalino viku, Ulogu i Plužinama imala je sukob sa pobunjenicima naMorinama, te su dve satnije kod Plužina poražene; zapovjednik bojnik Pavičićpoginuo.« 114
Ništa bolje nije prošla ni avijacija NDH, što se jasno vidi iz izveštaja nemačkogopunomoćenog generala u Zagrebu Gleza fon Horstenaua Vrhovnoj komandi,u kome se posebno naglašava: »Od šest aviona Nezavisne Države Hrvatske,jedan je oboren, a dva su bila prisiljena na prinudno sletanje.«115Italijanske trupe su, međutim, nastupale gotovo bez ikakve smetnje zatošto su ustanici znali da Italijani neće ubijati žene i decu, pa su sve raspoložive snageangažovali za borbu protiv ustaškihj domobranskih snaga, koje su palile napuštenasrpska sela, kao, na primer, Žuberin, Klopotušu, deo Jasene, Jarčište,Bukoriće, Sehovinu i deo Batkovića i Miljevca. Zahvaljujući tome, italijanske snage(oko 100 kamiona pešadije, sa četom lakih tenkova) su 7. jula stigle u rejon selaFojnice, gde su se spojile sa 8. domobranskim bataljonom, koji je nastupao uzahvatu komunikacije Nevesinje-Gacko. Ustanici su se, sa celokupnim srpskimstanovništvom, povukli u zbegove: delom u planinske predele na graničnompojasu prema Cmoj Gori, a delom u Sniježnicu, Ostrvicu, Ivicu, Bjelašnicu, Humi druge planine. Do 8. juna naveče neprijatelj je ovladao komunikacijama napobunjenom području, ali ustanak nije ugušio. Doduše, oružana aktivnost ustanikaje splasnula, pre svega zbog intenzivne propagande zvaničnih vlasti NDH daće domobranska vojska zavesti red i kazniti glavne vinovnike masovnih pokolja,puštanja na slobodu pohapšenih Srba i korektnog ponašanja domobranske vojskeprema bespomoćnom gradskom stanovništvu, kao i ponovnog prisustva italijanskihokupacionih trupa na ovom području. To oružano zatišje trajaće, sa povremenimmanjim i većim okršajima, sve do pred kraj avgusta, kada će se ustaničkeborbe rasplamsati sa još većim zamahom i zahvatiti celu istočnu Hercegovinu.O širini i zamahu junskog ustanka rečito govore njegovi rezultati: zauzetoje devet žandarmerijskih stanica (u Kazancima, Stepenu, Jaseniku, Lukavcu, Riljuma,Morinama, Fojnici, Krstačama i Zmijancu) i ustaško-domobranski garnizonu Avtovcu (prvo oslobođeno opštinsko mesto u Jugoslaviji); oslobođena jeprostrana teritorija u istočnim predelima Hercegovine, koja će do kraja rata bitibaza oslobodilačke borbe naroda ovoga kraja; izbačeno je iz stroja 438 neprijateljskihvojnika i starešina, od kojih 50 mrtvih i 60 zarobljenih; zaplenjene suznatne količine oružja, municije i drugog ratnog materijala; oborena su ili prisiljenana prinudno sletanje tri aviona, uništeno devet kamiona i dva putnička vozila;iskidane drumske, telefonske i telegrafske veze; prinuđen Glavni ustaški stan dapusti iz zatvora preko 1.500 ljudi, žena i dece srpske nacionalnosti, itd., itd
Uprkos tome, o ovoj herojskoj borbi hercegovačkih Srba ne samo za svojbiološki opstanak nego i za oslobođenje od najstrašnijeg ropstva u ljudskoj istoriji,nema nijednog retka u udžbenicima nacionalne istorije namenjenih srednjimškolama. Te borbe, koja će vekovima podsećati mlade naraštaje kako se braničast, ponos i ljudsko dostojanstvo svoga naroda, svoja nacija i vera, svoji stari inejaki, svoja pradedovska ognjišta i svoj fizički opstanak - bezmalo punih 50godina se ignoriše i skriva, a Hercegovcima nameće 27. jul 1941. godine kao danustanka protiv fašističke tiranije, iako se toga dana u Hercegovini ama baš ništa značajno nije dogodilo. Trivijalna objašnjenja da junski ustanak nije bio uperenprotiv okupatora već samo protiv ustaša i da je dignut bez poziva Komunističkepartije Jugoslavije, klasičan su primer falsifikovanja istorije. Kada je o tome reč,postavlja se pitanje da li su ustaše bile saveznici oslobodilačke borbe jugoslovenskihnaroda ili, pak, sastavni i nerazdvojivi deo okupacionog sistema, koji je posvojim zlodelima nad Srbima, Jevrejima i Romima daleko nadmašio svoje nacističkeuzore; takođe se postavlja pitanje ko bi u Hercegovini digao ustanak da sečekalo na poziv KPJ, kada se zna da su ustaški dželati svakodnevno slali u smrtstotine za borbu sposobnih ljudi.

- - - - - - - - - -

Коришћена литература
Саво Скоко-Покољи херцеговачких Срба 1941.

Слава херцеговачким устаницима!
 
Koliko znam kada se Partizani formiraju u Sisku tamo nije bio Tito. Ma da je on bio pokrovitelj. Zapovjednik je bio Capo. Među prvih 7000 Partizana iz Hrvatske bio je i Janko Bobetko, General JNA i General HV, heroj Domovinskog rata. Osim Hrvata među njima je bila i jedna Srpkinja Nada Dimić. Ja mislim da je ona prva Partizanka u Jugi.

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/16/Nada_Dimić.jpg

- - - - - - - - - -

BG5:
Jugoslavija je napadnuta 6. aprila a Broz je formirao prvu partizansku jedinicu 22. juna.

Da li je istina da je razlog tome pakt izmedju Staljina i Hitlera koji je bio na snazi do napada Nemacke na SSSR?
Kliknite za proširenje...

Tu ideju zastupaju razni strani autori. Kada je Hitler krenuo na Rusiju-Juga se budi. Slučajnost?
 
Lamasu:
Koliko znam kada se Partizani formiraju u Sisku tamo nije bio Tito. Ma da je on bio pokrovitelj. Zapovjednik je bio Capo. Među prvih 7000 Partizana iz Hrvatske bio je i Janko Bobetko, General JNA i General HV, heroj Domovinskog rata. Osim Hrvata među njima je bila i jedna Srpkinja Nada Dimić. Ja mislim da je ona prva Partizanka u Jugi.

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/16/Nada_Dimić.jpg

- - - - - - - - - -



Tu ideju zastupaju razni strani autori. Kada je Hitler krenuo na Rusiju-Juga se budi. Slučajnost?
Kliknite za proširenje...

:hahaha::hahaha::hahaha:

sisacki odred, verovatno jedina stvar komicnija od hrvatskih kraljeva...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

КостаМ
Крагујевац 1941 - нови филм
Odgovora
0
Pregleda
152
КостаМ
КостаМ
Nina
Na Vidovdan, 28 juna 1914, izvršen je Sarajevski atentat.
Odgovora
2
Pregleda
279
Nina
Nina
Pravi Vlah
Зашто се хаплогрупа I2a1b сматра "словенском"?
Odgovora
14
Pregleda
491
SeverZapad
S

Back
Top