Zašto 5. oktobar?

[anajade]

kad su engleze zeznuli i oprali mozak za brexit da glasa nista lakse onda od srba i druge boranije..

 

[anajade]

u osnovnoj skoli treba icasove davati o strategiji kako su te ebavali u proslosti..ko tuke smo

 

[anajade]

u osnovnoj skoli treba icasove davati o strategiji kako ste ebavali u proslosti..ko tuke smo

ne samo u proslosti nego evo bas sad strategija dzingis kana je na delu

 

[anajade]

ne samo u proslosti nego evo bas sad strategija dzingis kana je na delu

OVO ME PODSEĆA NA PESMU BORE ĐORĐEVIĆA - LEZI, DIG SE, USTAJ, SEDI! Dačić: Jasno je da su protesti STRATEGIJA DA SE DESTABILIZUJE SRBIJA

 

[комшија]

​

Peti oktobar – Ko nam je rekao da smo razočarani?

October 1, 2020

Petim oktobrom „razočarani su“ oni koji ga nikad nisu ni želeli. Mi ostali – ponosni smo na taj Dan slobode i slaviće ga se dok nas ima, a bogami i posle.

Peti oktobar je najsvetliji dan moderne srpske političke istorije. Dan u kome je na ulici oboren diktator jer poraz na izborima nije priznao. Dan u kome je narod obezglavio antinarodnu profitersku elitu. Pre 20 godina je u svom poslednjem ratu još jedanput poražen Slobodan Milošević, po prvi put na korist građana Srbije i ovog puta – zauvek.

Iako su se mnogi nadali da njegov poraz i odstranjivanje velikog dela državnog, vojnog i policijskog vrha znači revolucionarnu smenu đavola anđelima, to nije bilo moguće. Barem ne bez puške. Baš taj momenat razočaranja „nedovoljno korenitim promenama“ legao je retrogradnim snagama koje su izgubile dotadašnje privilegije kao pijanom šamar. Kampanja „svi su isti i sve je isto samo njega nema“ počela je gotovo momentalno.

Zatečeno stanje – rupa bez dna

Srbija je 2000, prema svim parametrima, bila ekstremno loše mesto za život, rad i budućnost. Prosečna plata u Srbiji 2000. formalno je vredela 74 nemačke marke iliti 37€ (52€ računajući inflaciju). Penzije su kasnile 2-36 meseci, u zavisnosti od kategorije penzionera. Inflacija je iznosila 113%, industrija je bila razorena, restrikcije struje redovne godinama unazad.

Na snazi su bili gebelsovski Zakon o informisanju i nimalo bolji Zakon o univerzitetima, koji je počistio svaki trag drugačijeg mišljenja sa akademije. Opozicionari su prisluškivani, otporaši prebijani i hapšeni, a bivši predsednik ubijen i zabetoniran na Fruškoj Gori.

Država je i na međunarodnom planu bila osramoćena – izbačena iz Ujedinjenih nacija, MMF-a, Svetske banke i drugih relevantnih međunarodnih institucija. U sukobu sa svima, bili smo osiromašeni, poraženi i odbačeni.

Jedini lep sentiment prema devedesetima danas mogu da imaju oni koji su u to doba profitirali na nesrećama i mi koji smo tada bili deca – jer smo tada bili deca.

Da li nam stvarno nešto od ovoga nedostaje?

Usrks duha, ekonomije i nacije

Pobeda opozicije na predsedničkim izborima krajem septembra 2000, a zatim i izborima za narodne poslanike januara 2001. bila je građena godinama unazad. Masa koja je činila DOS bila je raznorodna, ali sa jedinstvenim osnovnim ciljem i podrškom civilizovanog sveta za obaranje antinarodnog režima. Rezultati nove srpske Vlade Zorana Đinđića u dve godine njenog trajanja bili su impozantni.

Prosečna plata je upetostručena, a budžet učetvorostručen. Inflacija je sa 113% oborena na 8%. Sva dugovanja penzionerima su isplaćena, represivni zakoni ukinuti, a serija reformskih doneta. Poreske i stope doprinosa su oborene za oko 30%, a država se vratila u sve relevantne međunarodne forume, što je uslovilo i jedno od najvećih otpisivanja duga jedne države prema Pariskom klubu poverilaca od njegovog osnivanja 1956. Stotine miliona dolara su upumpane u razvoj države od strane zapadnih partnera.

Šta je od ovoga malo, u odnosu na zatečeno?

Srbija i njeni građani su prvi put nakon 10 godina uzeli kiseonik. U te dve godine postavljeni su temelji društva vrednog života u njemu.

Kome smeta Peti oktobar?

Kolosalni pomeraj koji se desio u prve dve godine nakon zbacivanja uzurpatora Srbije, Slobodana Miloševića, bio je preticanje preko pune linije. Idejna i operativna vodilja koalicije DOS, Demokratska stranka, imala je jednocifren rejting 2000. a dala je najveći zamajac ovom pomeraju. Baš zbog toga, upravo tadašnje njeno rukovodstvo i ljudi bliski njemu bili su etiketirani, aferisani i saplitani. Taj proces je zaokružen streljanjem Đinđića iz udbaške puške plaćene heroinskim novcem. Do poslednjeg pada u štok vrata Vlade, on nikad i nije prešao jednocifrenu podršku, što nam govori o dve stvari.

Društvo koje je vodio, počevši od koalicionih partnera koji su ga izdali, nije bilo na istoj talasnoj dužini kao on. Ukoliko posmatramo političke promene kao artikulaciju želja društva, ogroman iskorak Srbije u periodu 2001-2003. bio je greška sistema. Bez puške, pobednik nije mogao sam da očisti sve ostatke starog sistema, što ga je učinilo ranjivim i to ne samo na snajperske metke, nego na propagandu duboke države koja se čupala da pravda ne dođe po nju. Upravo one koja plasira priče o razočaranju Petim oktobrom, trećem metku, zaverama nepostojećih lobija. U spoju sa tromim društvom podložnim uticaju takve propagande, ta brzina reformi nije imala šansu.

Sa druge strane, tako mala podrška snažnim reformama otvara pitanje – ako je zagovarača dubokih evroatlantskih reformi malo, kome onda smeta Peti oktobar i čime su tačno svi ti navodni ljudi razočarani? Čak i gubitnici tranzicije s početka 2000. danas žive višestruko bolje nego 2000. Minimalna zarada je sa 7,5€ (slovima: sedam i po evra, današnje vrednosti) 2000. povećana na 272€ u ovoj godini. Za većinu ljudi je letovanje na moru bez kuće ili rodbine u Crnoj Gori bilo misaona imenica, samo u prošloj godini je milion Srba provelo odmor u Grčkoj.

Pa ko nam je onda rekao da smo razočarani Petim oktobrom?

Skratićemo. Petim oktobrom „razočarani su“ oni koji ga nikad nisu ni želeli.

Mi ostali – ponosni smo na taj Dan slobode i slaviće ga se dok nas ima, a bogami i posle.

 

[Straks92]

Dižeš slovinovu temu. Svaka čast.

 

[комшија]

Dižeš slovinovu temu. Svaka čast.

Мислиш дижем твоју тему.

 

[Moljac64]

Мислиш дижем твоју тему.

komsija hocemo nakurve ja castim.

 

[Gruban]

NM

Otprilike u ovo vreme, desili su se sudbonosni događaji pre 18 godina (dovoljno za celo punoletstvo, a da li su sazrele sve naše percepcije o tom događaju?). Septembra 24. 2000. godine bili su održani neustavni, protivzakoniti izbori za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, na osnovu političkog dogovora koalicije Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke i Jugoslovenske levice sa Socijalističkom narodnom partijom Crne Gore i Srpskom narodnom strankom. Pored toga što su ti sami izbori bili kršenje ustavno pravnog poretka SRJ, jer su bili raspisani direktni izbori za republičko veće savezne skupštine, tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, čije je predsednikovanje trebalo da istekne u julu 2001. godine, odlučio je da skrati sopstveni mandat i uvede nelegalno direktne izbore za poziciju, te koji će biti održani simultano sa parlamentarnim (od Miloševića će dosta docnije inspiracije povući njegov naslednik Boris Tadić, skraćivanjem svog mandata radi predsedničkih izbora u isto vreme sa onim za narodnu skupštinu). Iako se radilo o nezakonitim izborima, opozicija je, suprotno pristupu za vreme parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji 1997. godine, odlučila da im pruži legitimitet svojim učešće u celini.

Najveći opozicioni savez, Demokratska opozicija Srbije, na tim je predsedničkim izborima istakla Vojislava Koštunicu kao svoj zajedničkog kandidata. Prema svim istraživanjima javnog mnjenja, Koštunica je bio ubedljivi favorit na tim izborima, ali je postojalo otvroeno pitanje da li Koštunica može Miloševića pobediti u prvom krugu (ankete su davale Koštunici u procentima 51,5, 58,9, 51,1, 46,7 i 45,1 podrške, iz čega se može izvući 50,5% podrške kao srednja vrednost). Jedini potencijalni Koštunicin protivkandidat bio je i tadašnji aktuelni predsednik, čija je podrška prema istraživanjima javog mnjenja (koje su, doduše, isključivale područje Kosova i Metohije) bila 32,5 posto (33.8, 28,8, 29,5, 32,3, 38,3). Značajan sunovrat popularnosti Miloševića i partija koje su stale iza njega uzrokovan je bio dugogodišnjom izolacijom zemlje i teškim nacionalnim porazima; sankcije su dovele do toga da je dohodak spao na jednu desetinu onog iz 1989. godine, sa stopom nezaposlenosti od skoro 27 procenata; stotine hiljada srpskih izbeglica i raseljenih lica našle su svoje utočište u Srbiji, koja je pored kompletne izolacije doživela i bombardovanje od strane najjače svetske vojne alijanse, posle čega je usledila kapitulacija na Kosmetu. Uprkos kompletnoj kontroli sredstava informisanja i vrlo žestokoj kampanji koja se vodila protiv tadašnje opozicije, zahvaljujući činjenici da je režimska kampanja bukvalno najavljivala dalje propadanje zemlje uz mogućnost daljnje eskalacije sukoba u Crnoj Gori koji je već bio vrlo evidentan u vreme drugog kruga tamošnjih predsedničkih izbora 1998. godine, kao i ne beznačajne strateške, logističke i finansijske podrške koju su zapadne sile pružile srpskoj opoziciji, DOS je u najvećoj meri uspeo na svoju stranu da privuče najveću masu srpskih birača, vodeći kampanju koja je pozivala na prestanak agonije.

Koštunica je pobedio. No, da li je pobedio zaista, odmah u prvom krugu? Tu se javila dilema. Prema informacijama DOS-a pobedio je sa 52,7 posto. Da je Koštunica pobedio u prvom krugu, objavio je i Srpski pokret obnove, kao i Srpska radikalna stranka, čiji je predsednički kandidat, Tomislav Nikolić, bio trećeplasirani na izborima. Savezna izborna komisija je 29. septembra objavila da je Koštunica osovjio 2.474.392 glasa iliti 49,9% odnosno cik ispod zakonskog osnova da bi proglasio pobedu, a drugi krug je zakazan za 8. oktobar. DOS ulaže prigovor tražeći prebrojavanje, što vlast odbija. DOS se žali saveznom ustavnom sudu. a SUS donosi odluku o poništavanju glasanja i propisuje da se celokupni izbori moraju ponoviti.

Izbori za Saveznu skupštinu nisu bili sporni. U veću građana ubedljivu je pobedu odneo DOS, osvajajući 58 od 108 mesta, koliko se bira iz Srbije. Međutim, Milošević je mogao zahvaljujući Bulatoviću zadržati u ovom domu parlamenta većinu zahvaljujući tome što je veliki broj Crnogoraca organizovano bojkotovao izbore (manje od 29 posto je izašlo) usled čega je SPS sa svojih 44 poslanika uz 28 od SNP CG mogao komotno vladati u Veću građana SS SRJ (koje je ukupno imalo 138 poslaničkih mesta). Ono gde nastupa problem jeste u gornjem domu, gde je DOS osvojio tačno pola (10 od 20). SPS je imao 7, SRS 2, a SPO 1. Udruženi DOS sa SPO je u tom trenutku imao većinu, tako da je Veće republika moglo biti redovno korišćeno kao opstrukcija vlasti, prvenstveno po pitanju izbora predsednika Savezne vlade. Za tako nešto Milošević bi morao stvoriti SPS-SRS-SPO koaliciju, te potkupiti barem nekog DOS poslanika u Veću republika radi izbora nove vlade. Ali, u svakom slučaju, ne bi bilo potrebne većine za izglasavanje nepoverenja Miloševiću tj. njegov opoziv pre isteka mandata (jula 2001).

No, da se vratimo na temu; zašto 5. oktobar?
1) Da li su zapadne obaveštajne službe značajno potcenile gnev Srba na Miloševića, lansirajući ove sve planove pre nego što su bili iznenađeni količinom uspeha na septembarskim izborima?
2) Da li je postojao Miloševićev plan o sprovođenju državnog udara zavođenjem vojne diktature kao što se svih ovih godina uporno tvrdi, ali niko nije decidno dokazao (i general Pavković još jednom pobio u televizijskom nastupu na BALKAN Info) i 5. oktobar bio nužan da to spreči (ili su takve dezinformacije poslužile kao temelj)? Iliti, da li je zaista Srbiji pretio građanski rat u tom trenutku?
3) Da li je postojala opasnost od izbijanja rata u Crnoj Gori (crnogorska policija je bila u potpunosti militarizovana, sa između 10 i 20 hiljada boraca, uz dobrovoljce u Lovćenskoj gardi; posle sučeljavanja Đukanovića i Bulatovića 1998. godine na pomenutim predsedničkim izborima, odnosi su tamo bili vrlo zaoštreni te su strukture u SNP CG bile krenule i u pripremanje i sopstvenih paravojni radi jačanja 7. brigade VJ, koja je tamo bila stacionirana) zbog čega nije bllo više nikakvog vremena za odlaganje stvari, pa su odlučili da sruše Miloševića odmah?
4) Da li su postojale informacije o tome da je Milošević dobro imao na umu da su izbori za položaj predsednika SRJ protivustavni, te bi na ponovljenim izborima, u slučaju zaista pobede Koštunice, odbio da preda stolicu, obratio se SUS da izbore poništi i ostao na svojoj poziciji sve do jula 2001. godine, do kada mu je i trajao mandat?
5) Da li je Milošević morao pasti državnim udarom, kako bi to novim režimima proisteklim iz DOS-a bila značka oko vrata, umesto da se radi o sasvim regularnoj primopredaji vlasti?
6) Da li _________________________________ ?
Slobodanu Miloševiću su se do oktobra 2000. godine istrošile gotovo sve karte. Nije postojalo puno opcija da u narednom periodu on zadrži vlast.

Šta je bio plan Slobodana Miloševića? Da li bi poništio predsedničke izbore u celini i računao da će do jula 2001. godine uspeti potkupiti barem po kojeg DOS poslanika iz Srbije u Veću republika radi izbora u novi četvorogodišnji saziv? Kako bi SUS reagovao ukoliko bi DOS podneo prigovor avgusta 2001. godine da Milošević nema pravo na reizbor, zato što to nije u skladu sa saveznim ustavom?

P. S. I ako može, ozbiljna rasprava, molim. Dakle ne nešto Milošević je bio satanista ili Milošević je bio heroj (potpuno nebitno i jedno i drugo za temu i da je tačno) ili sad o zapadnjacima koji hoće Srbima sve zlo i zato samo tako bezveze bez ikakvog posebnog razloga rade itd...zamolio bih sve diskutante da govore isključivo o dešavanjima tih dana i da se stave u noge Miloševića, Koštunice, Đinđića i uopšteno aktera tadašnjih zbivanja.

Miošević je pao na septembarskim izborima a ne 5 oktobra.5 oktobra je samo vaninstitucionalno ubrzano njegovo razvlašćivanje u republičkim institucijiama koje nisu bili obuhvaćene izborima.
I bez Petog oktobra sve bi se manje više odvijalo na isti način.