Zastave,grbovi,stegovi itd.

Та "застава" је огавна. Сваки пут кад прођем поред ње, пљунем је, нимало фигуративно. Тако ће једном и да ме уапсе, тарану им њиову

Или српска тробојница са војвођанским грбом (и то оним из 1848) или херладичка застава направљена од споменутог грба.

Али се плашим да сам ту у мањини. Зато ћу макарбити врла ГЛАСНА мањина.
 
Мени је добар овај грб Кикинде са одсеченом турском главом
grb-kikinda.jpg
 
"Митолошка фантазија" ???

Предлажем тим којима смета митологија у грбовима:
да никада не отворе никаквог Грбослова.

Огромна већина грбова јесте наслоњена на митологију и симболику.
Иначе, цео је свет и остао без много митологије....
Тако да се веома лако може избећи икаква митологија..........
просто не гледајући у грбове.

А тражити у грбовима "свакодневницу" опет остаје, наравно, могуће:
леп пример јесу грбови где су узети, на пример, алати, оруђа разна, и т.д.
Такав јесте и хрватски грб, где лепо стоји кухињска (или из које какве касабнице) крпа.
То јесте њима грб, и ту нема никакве митологије.

Србски грб, напротив, јесте Хришћански, Крсташки грб, достојан Европском Народу.
И Орао Србски Двоглави Бели, јесте и те како достојан Србском Народу,
који је себи дао висока начела живота.

Блистава бела боја Нашег Орла јесте врхунска, а врхунство јесте управо ту, где бди Орао.
Црна боја туђих орлова показује њихову страст према тами, мраку, ноћи.
Ту не припада Орао. Боље би им било да узму којекакву сову...
Орао је сунчана звер, не мрачна.

Е сад у европском грбословљу, белих орлова има знатно мање, као државни грбови.
Ту је Пољски орао...али једноглав.
Србски га у томе надмашује, Србски Орао јесте Двоглав.
Све-свестан, свестран, заправо улога бдитеља. Орловска улога.
Диван је и врсан, леп је и частан, огроман те силан, Орао Наш Србски.
 
Јесте лепо, и Истинито.

Немој се мени захвалити,
него се захвалуј Нашим Славним Србским Претцима.
Они, вечна им Слава и Памјат,
су га изабрали за Представника Нашег по небу васколикоме.

Узимајмо више но што радимо уобичајено,
Наше грбове у обзиру.
ставимо их на столу, у дневној соби, и посматрајмо их.
сваки грб нешто говори.

Онда, након те врсте разговора с грбом,
ставимо на папиру оно што смо закључили о Њима.
Тако почињу и Песме.........
 

Back
Top