Тржни центри имају све, а заправо немају ништа. Квалитет понуде све више и више опада и сви тржни центри почињу да продају једну те исту робу.
Робна кућа није исто што и тржни центар, јер у њој не постоје кафићи, посластичарнице, масажа, биоскоп или хемијско чишћење. РК Београд је служила за продају мешовите робе, али није нудила друге услуге, осим продаје. Могао си да купиш кревет, шпорет, играчке, лустер или апарат за бријање, али ниси могао да седнеш и да наручиш брзу храну или кафу. По мом мишљењу РК Београд је боље замишљена од садашњих тржних центара, пошто није била место за излазак, већ место за куповину. Данас људи излазе у тржне центре и ту проводе значајан део свог времена.