Žarko Zrenjanin Uča - Heroj nad herojima

Nikita Kulganov

Buduća legenda
Poruka
38.531
Žarko Zrenjanin Uča - Heroj nad herojima

Žarko Zrenjanin Uča, revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, jedan od organizatora ustanka u Vojvodini i narodni heroj Jugoslavije.
Rođen u selu Izbištu kod Vršca 1902.
Godine 1923. završio je Učiteljsku školu i službovao u makedonskom selu Kanatlarci, a potom u rodnom Izbištu. Pored prosvjetnog, bavio se i prosvjetiteljskim radom. Godine 1927. je postao član ilegalne KPJ, a ubrzo je postao sekretar Okružnog komiteta KPJ za južni Banat. Godine 1933. je bio uhapšen zbog izdavanja ilegalnog komunističkog lista i osuđen na tri godine zatvora.
z zarko.jpg

Nakon izlaska sa robije 1936. godine, nastavio je sa partijskim radom radeći na obnovi partijskih organizacija u Vojvodini. Krajem 1938. je obnovio rad Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, a 1939. godine je postao njegov politički sekretar. Godine 1940. izabran je u članstvo Centralnog komiteta KPJ.
Zgrada_partijskog_savetovanja_u_Pančevu,_01.jpg

Nakon okupacije Jugoslavije, 1941. godine organizirao je pripreme za oslobodilačku borbu u Vojvodini. Najviše je radio u Banatu i inicijator je stvaranja partizanskih odreda i njihovih prvih oružanih akcija. Poslije teških udaraca koje su organizacije KPJ u Banatu i Bačkoj pretrpjele u ljeto i jesen 1941, radio je na njihovom obnavljanju. Poginuo je u sukobu sa okupatorskim snagama, koje su novembra 1942. godine opkolile kuću u Pavlišu, u kojoj se nalazio.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Жарко_Зрењанин
Otkrivanje_spomenika_Žarku_Zrenjaninu.jpg

Žarko Zrenjanin nije silovao ženu koja ga je prokazala Nijemcima​

U toj lavini neistina, koje će biti predmet ovog teksta, naročito je degutantna izmišljotina koja je, za razliku od nekih drugih rasprostranjenih istorijskih mitova, relativno novijeg datuma. Radi se o neutemeljenoj „optužbi“ da je Žarko Zrenjanin bio silovatelj. Fokusirat ćemo se na dvije „kontroverze“ iz života (i smrti) Žarka Zrenjanina. Prva su okolnosti njegove smrti i nekonzistentnosti u izjavama javnih aktera nakon rehabilitacije Zorke Roknić Kragić, dok će se drugi dio baviti dodatnim mitovima, raširenim nakon rehabilitacije Roknić Kragić, koji se vrte oko navoda da je Žarko Zrenjanin bio „silovatelj“, „seksualni napasnik“ i „pedofil“, a koje su, najčešće iz političkih razloga, širili portali desne političke orijentacije, nekritički prenoseći, ne čak ni istorijske izvore sumnjive provenijencije, nego – anonimne poruke i komentare s internet foruma i društvenih mreža. Iz srpskog prostora ova se lažna vijest proširila i u hrvatski internetski prostor.
No, o ključnoj ulozi Zorke Roknić u hvatanju Žarka Zrenjanina pisali su sami nacistički okupatori. Već 6. studenog 1942. godine, Policijski prefekt Banata Franz Reith napisao je izvještaj o događajima 4. studenog (Kecić (ur.), 1974, str. 499), u kojem kaže da je mjesto gdje se nalazi Zrenjanin otkriveno tako što mu ga je rekla žena „čoveka koji je prošle godine bio ubijen zbog komunizma i koja je i sama bila duže vreme u zatvoru zbog komunizma“.

Reith dodaje još i sljedeće: „Ona, koja se sada potpuno izlečila od komunizma i hoće da ima miran život, želi meni lično da se zahvali, jer sam joj ja u prkos što je bila sumnjiva da je komunistkinja kao tadanji rukovodilac školskog odeljenja Nadleštva podbana u njenu profesorsku službu postavio, a njene roditelje i rođake nisam proganjao, odlučila se da ovu priliku izda policiji.“

Pritom vrijedi spomenuti da se radi o dokumentu koji je dobro poznat istoriografiji, jer ne samo da se čuva na dostupnom mjestu, a ne u često mistificiranom Fondu BIA-e, nego je čak i objavljen u integralnom obliku u knjizi prije pedeset godina, te se kao takav može naći u svim bolje snabdjevenim bibliotekama na teritoriji Republike Srbije. Dokument se čuva u Odeljenju savremene istorije Muzeja Vojvodine, kojem je pripojen nekadašnji Muzej socijalističke revolucije Vojvodine. Ranije je bio pod signaturom AK 6209, a sad se nalazi pod inventarskim brojem 4358. Knjiga Danila Kecića se, samo po podacima baze podataka COBISS, može pronaći u barem deset biblioteka u šest gradova Srbije, dakle, radi se o informaciji koja je naširoko dostupna.
https://lupa.lupiga.com/politika-i-...e-silovao-zenu-koja-ga-je-prokazala-nijemcima

Žarko Zrenjanin Uča - Heroj nad herojima, po kome se i dan danas zove mesto Zrenjanin, cije stanovnci ce vecno cuvati njegovo ime koje im je donelo slobodu, bez obzira na lazi revizionista.
 
Već početna izjava Dragana Kragića sadrži sva opća mjesta revizionističkog narativa. Autor izjave i predlagač rehabilitacije se legitimira kao inženjer i „naš poznati stručnjak u oblasti metalurgije“, iako se navodi da su „posledice po celu porodicu” bile „žestoke“ – mada, očigledno, ne dovoljno žestoke da spriječe da Kragić u socijalističkoj državi stekne vrhunsko obrazovanje i ostvari uspjehe u svojoj oblasti rada iako je porodica bila tobože žigosana kao neprijatelj naroda. Potom slijedi argumentacija po principu „rekla-kazala“ gdje anonimni ljudi pišu pisma i pričaju priče iz druge ili treće ruke čovjeku koji ionako nije bio neposredan svjedok događaja (kaže da je u trenutku kada je njegova tetka pogubljena imao devet mjeseci). Autor članka u Politici u najmanju ruku postavlja ovakve izjave na jednaku ravan sa onim što pet pasusa nakon Kragićeve izjave naziva „zvanična istoriografija“.
https://lupa.lupiga.com/politika-i-...e-silovao-zenu-koja-ga-je-prokazala-nijemcima
 
Sa našeg FB profila Ravnogorski Četnički pokret. :ok:

КО ЈЕ БИО ЖАРКО ЗРЕЊАНИН

(прилог биографији "народног хероја")
Србија још увек има два своја града названа по комунистичким зликовцима, један по домаћем, а други по бугарском комунисти. Погађате, у питању су Зрењанин и Димитровград.
И ми већ годинама апелујемо да се имена тих градова врате на њихове преткомунистичке називе Петровград и Цариброд. Такође апелујемо да се промене имена главних улица по српским варошима и селима названим по Титу и осталим комунистичким злотворима.
Још једном скрећемо пажњу на лик и дело човека, чије презиме је постало име најлепшег и највећег српског града у Банату, који притом благе везе са тим градом није имао.
Жарко Зрењанин “Уча” родио се у Избишту код Вршца, школовао се, радио и живео у Вршцу, Сегедину, Белој Цркви, Прилепу и Сомбору и само је прошао поред града који носи његово име. Мислите да је случајно то што Вршчани нису дали да се по њему назове њихов град?
Као предратни учитељ, Жарко Зрењанин је био осуђен за напаствовање својих ученица и познат као сексуални манијак.
Рано је ступио у редове забрањене комунистичке партије, која је тада деловала као терористичка организација, и већ 1941. има своју групу комуниста, сачињену углавном од локалних банатских олоша и робијаша о чему постоје многа сведочанства.
Након напада нацистичке Немачке на нашу земљу, најпре се залаже за непружање отпора немачкој окупацији, у складу са командом Коминтерне и договором Рибентроп-Молотов. Тек у јуну 1941. и након немачког напада на Совјетски Савез, почиње да организује тотално лаичке и самоубилачке перформансе напада на немачку војску, без икаквог ефекта. У тим перформансима гину многи од његових сабораца, а један број њих бива заробљен и касније осуђен на стрељање. Притом се све организује без икаквог опипљивог губитка по немачку окупаторску војску.
У новембру 1942. године, његову дугогодишњу љубавницу вешају Немци у центру Вршца. Тада се Жарко склања у земуницу код јатака у селу Павлиш код Вршца, где га домаћин храни и чува са још једним саборцем Страхињом Стефановићем.
После неколико дана, Загорка (Зорка) Крагић, такође члан комунистичке партије, долази у земуницу да “херојима” опере веш и донесе новац за бег у западну Босну, код осталих партизана, како би учествовали на тзв. првом заседању злочиначког АВНОЈ-а.
Жарко Зрењанин је тада силује и тако се захваљује на помоћи и гостопримству.
Силована Загорка одлази до најближе немачке страже и пријављује силоватеља. Немци долазе, опкољавају земуницу и убијају Жарка и његовог пратиоца Страхињу.
Загорку стрељају комунисти 1944. године као сарадника окупатора, а Жарка исте године проглашавају за “Народног хероја”.
Загорка је рехабилитована 2016. године.
После рата комунисти дају силоватељу име највећег српског града у Банату и многих школа у Србији, док број улица, тргова и предузећа названих по њему се и не зна.
И тако силоватељ Жарко поста Народни херој, а од комуниста силована, па стрељана Загорка је чекала правду до све до 2016. године.
СРАМИМО СЕ! СКЛОНИМО ИМЕ СИЛОВАТЕЉА ИЗ НАШИХ ГРАДОВА, ШКОЛА, ТРГОВА И УЛИЦА!
 
Sa našeg FB profila Ravnogorski Četnički pokret. :ok:

КО ЈЕ БИО ЖАРКО ЗРЕЊАНИН

(прилог биографији "народног хероја")
Србија још увек има два своја града названа по комунистичким зликовцима, један по домаћем, а други по бугарском комунисти. Погађате, у питању су Зрењанин и Димитровград.
И ми већ годинама апелујемо да се имена тих градова врате на њихове преткомунистичке називе Петровград и Цариброд. Такође апелујемо да се промене имена главних улица по српским варошима и селима названим по Титу и осталим комунистичким злотворима.
Још једном скрећемо пажњу на лик и дело човека, чије презиме је постало име најлепшег и највећег српског града у Банату, који притом благе везе са тим градом није имао.
Жарко Зрењанин “Уча” родио се у Избишту код Вршца, школовао се, радио и живео у Вршцу, Сегедину, Белој Цркви, Прилепу и Сомбору и само је прошао поред града који носи његово име. Мислите да је случајно то што Вршчани нису дали да се по њему назове њихов град?
Као предратни учитељ, Жарко Зрењанин је био осуђен за напаствовање својих ученица и познат као сексуални манијак.
Рано је ступио у редове забрањене комунистичке партије, која је тада деловала као терористичка организација, и већ 1941. има своју групу комуниста, сачињену углавном од локалних банатских олоша и робијаша о чему постоје многа сведочанства.
Након напада нацистичке Немачке на нашу земљу, најпре се залаже за непружање отпора немачкој окупацији, у складу са командом Коминтерне и договором Рибентроп-Молотов. Тек у јуну 1941. и након немачког напада на Совјетски Савез, почиње да организује тотално лаичке и самоубилачке перформансе напада на немачку војску, без икаквог ефекта. У тим перформансима гину многи од његових сабораца, а један број њих бива заробљен и касније осуђен на стрељање. Притом се све организује без икаквог опипљивог губитка по немачку окупаторску војску.
У новембру 1942. године, његову дугогодишњу љубавницу вешају Немци у центру Вршца. Тада се Жарко склања у земуницу код јатака у селу Павлиш код Вршца, где га домаћин храни и чува са још једним саборцем Страхињом Стефановићем.
После неколико дана, Загорка (Зорка) Крагић, такође члан комунистичке партије, долази у земуницу да “херојима” опере веш и донесе новац за бег у западну Босну, код осталих партизана, како би учествовали на тзв. првом заседању злочиначког АВНОЈ-а.
Жарко Зрењанин је тада силује и тако се захваљује на помоћи и гостопримству.
Силована Загорка одлази до најближе немачке страже и пријављује силоватеља. Немци долазе, опкољавају земуницу и убијају Жарка и његовог пратиоца Страхињу.
Загорку стрељају комунисти 1944. године као сарадника окупатора, а Жарка исте године проглашавају за “Народног хероја”.
Загорка је рехабилитована 2016. године.
После рата комунисти дају силоватељу име највећег српског града у Банату и многих школа у Србији, док број улица, тргова и предузећа названих по њему се и не зна.
И тако силоватељ Жарко поста Народни херој, а од комуниста силована, па стрељана Загорка је чекала правду до све до 2016. године.
СРАМИМО СЕ! СКЛОНИМО ИМЕ СИЛОВАТЕЉА ИЗ НАШИХ ГРАДОВА, ШКОЛА, ТРГОВА И УЛИЦА!
Evo ga cuveni istoricar koji postavlja ''naucno - istorijske '' tekstove sa FB :hahaha:
 
Да закључимо, овај Џефердановић, од кога је прича кренула, силовање је измислио?
Каже да је већа вероватноћа да се то десило него што није, а тако је каже и написао, и зато не прихвата критику и каже да зато они који га критикују ревидирају стварност како би улепшали биографију како каже тог терористе.
 
Каже да је већа вероватноћа да се то десило него што није, а тако је каже и написао, и зато не прихвата критику и каже да зато они који га критикују ревидирају стварност како би улепшали биографију како каже тог терористе.
Po riječima zrenjaninskog istoričara Filipa Krčmara, „rehabilitacija Zorke Roknić predstavljala je značajan momenat u daljoj demontaži lika i dela Žarka Zrenjanina i korak bliže konkretizovanju i obnovi ideje o preimenovanju grada koji je nosio njegovo ime“ (Krčmar, 2022, str. 165).
 
Po riječima zrenjaninskog istoričara Filipa Krčmara, „rehabilitacija Zorke Roknić predstavljala je značajan momenat u daljoj demontaži lika i dela Žarka Zrenjanina i korak bliže konkretizovanju i obnovi ideje o preimenovanju grada koji je nosio njegovo ime“ (Krčmar, 2022, str. 165).
Вероватно јесте, јер је његов култ наставио да се срозава.За Зоркине рођаке је био нешто друго, исправљање начињене неправде.
 
Zato sto se svako ziv rehabilituje danas
Рехабилитују се мртви, неправедно убијени, а шта раде у усташкој Хрватској није мој проблем.Уз то надбискуп геноцида је умро природном смрћу после рата у Брозовој Југославији.
 
Рехабилитују се мртви, неправедно убијени, а шта раде у усташкој Хрватској није мој проблем.Уз то надбискуп геноцида је умро природном смрћу после рата у Брозовој Југославији.
Nekonzistentnosti priče o Zrenjaninovom navodnom silovanju lako pobija već i sam dokument njemačke policije . Dosta ga dobro demantiraju i sami autori lažnih vijesti i uradaka, s obzirom da se već godinama ne mogu dogovoriti je li Zrenjanin silovao jednu ili više žena, a neki izgleda nisu ni čuli za slučaj Zorke Roknić. Na kraju krajeva, postavlja se i logično pitanje: ako je njemačka policija zaista u bilo kojem trenutku imala dokaze da se radi o silovatelju, kako to nikada nigdje nije spomenula? Ne samo u internim dokumentima, nego i u propagandi. Zar ne bi išlo u prilog njemačkim okupatorima da za potrebe svoje propagande rašire priču, istinitu ili ne, o tome da je politički sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu zapravo seksualni napasnik i silovatelj? Međutim, ta se informacija prvi put pojavljuje u javnosti nepunih 72 godine nakon događaja.
-
 
Nekonzistentnosti priče o Zrenjaninovom navodnom silovanju lako pobija već i sam dokument njemačke policije . Dosta ga dobro demantiraju i sami autori lažnih vijesti i uradaka, s obzirom da se već godinama ne mogu dogovoriti je li Zrenjanin silovao jednu ili više žena, a neki izgleda nisu ni čuli za slučaj Zorke Roknić. Na kraju krajeva, postavlja se i logično pitanje: ako je njemačka policija zaista u bilo kojem trenutku imala dokaze da se radi o silovatelju, kako to nikada nigdje nije spomenula? Ne samo u internim dokumentima, nego i u propagandi. Zar ne bi išlo u prilog njemačkim okupatorima da za potrebe svoje propagande rašire priču, istinitu ili ne, o tome da je politički sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu zapravo seksualni napasnik i silovatelj? Međutim, ta se informacija prvi put pojavljuje u javnosti nepunih 72 godine nakon događaja.
-
Само што ни тај документ немачке полиције нисмо видели, што помиње и критиковани.Чињеница је зато да га је немачка полиција нашла и ликвидирала.
 

Back
Top