Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pisaca

Zapisi Dubrovčanina (po poreklu Konavljanina) sa svoje posete starosrbijanskim krajevima (Novi Pazar), iz 1734. godine, Sime Budmanija:

Lamenti Srba, turskih podanika

Jedva tečemo što Turcima davamo za iskupit vjeru i zakon. Usio nam je teški danjak od čestijeh poreza, prijehoda pašinskijeh, bijeda turskijeh i krvninâ. Veće ne možemo ni kud ni kamo; zemlja je tvrda, a nebo visoko. Još su nam grđi sveštenici naši i zakonici: neće da nam vide zakona, ni svete vodice; ni prekadivaju, ne daju nam u crkvu doć, ni pak k nami prihodu ako im ne izdamo. Pedepšemo se od svake ruke, i veće ne možemo biti živi. A i sveti nam dohodi, koga ako ne slavimo, ne broju nas za rišćane. Evo našega teška hala i nevolje. Da li još komu ovako?

Kako Srbi odgovaraju kada Turci ruže njihove svetitelje

Naši sveci kojijeh služimo i slavimo nijesu življeli u raskošam, nit su svom telu popuštavali sve što bi ono htelo, nego su išli u pustoš, njeki k drvu, njeki k vodi, njeki k tvrdomu kamenu, i tako su se pedepsali; travu su pasli, skakavce su jeli, vodu su pili, a za sočicu nijesu ni znali. Tako su se posvetili, mučeći i pedepšući telo. A od velike pedepse i posta njihnijeh na obrazu bi im kora izrasla i po njom maha. Evo kako su se naši sveci posvetili. A mi ih nijesmo sušili prema ognju, ni prema suncu, kako nam vi velite.
 
Испод је део писмо које је сердар Илија Смиљанић написао 1654. године Конрегацији за пропаганду вере. Сердар Смиљанић је био католик (https://sr.wikipedia.org/wiki/Илија_Смиљанић). Он у писму између осталог наводи како су многи шизматици (православци) покатоличени. Писмо је написано ицентичном верзијом Ћирилице као и писмо митрополита Епифанија Стефановића папи из 1648. године (које сам поставио на овој теми) и писмо бачких Буњеваца папи из 1668. године. У Смиљанићевом писму рефлекс јата је мешан икавско-јекавски, исто као у поменутом писму бачких Буњеваца из 1668. године. С друге стране у Епифанијевом писму је икавица уз 1 или 2 екавизма и без уплива јекавице. Писмо протопопа Радослава из Поуња 1596. година је чиста икавица са шћакавизмима. Судећи по ова 4 поменута писма од чега су 2 писали православци (митрополит Епифаније и протопоп Радослав) а 2 католици (Илија Смиљанић и бачки Буњевци), испада да су се у 16-ом и 17-ом веку писмени православни Срби из наших западних крајева доследније држали икавице него Буњевци тј. Срби католици. Иначе Илију Смиљанића Срби из Далмације и околних крајева сматрају апсолутно својим, а не тамо неким Буњевцом чији преци су продали веру за вечеру. Православни Смиљанићи из Косова код Книна се позивају да су потомци Илије Смиљанића. Чак се и Смињанићи из околине Ужица позивају да су старином из западних крајева и да потичу од Илије Смиљанића. Док нпр. далматински католици сматрају Стојана Јанковића својим, а он је био православац. Католици Митровићи из Буковице се позивају да им је Стојан Јанковић рођак (Стојанов отац се звао Јанко Митровић).

285145046_5199738600121968_2287255423454855212_n.jpg



@Q. in perpetuum hibernum @Slavan @Берекин @Mrkalj @snouden @Perperius @Сребрена
 
Ево одломка из још једног документа који је написао православац икавицом, али у овом случају латиницом.
Писмо које су 1648. упутили митрополит Епифаније Стефановић и калуђери манастира Крке у северној Далмацији (дакле православци) папи Иноћентију X напидано Ћирилицом и икавицом.

Pogledajte prilog 1162527
Pogledajte prilog 1162529

@snouden @Берекин @Q. in perpetuum hibernum @Mrkalj @Slavan @Bajo Pivljanin @ИгарЈ @Mstislav @Сребрена @Sojo
Ево одломка из још једног документа који је икавицом написао православац, али у овом случају латиницом https://i.ibb.co/LYcKnhP/IMG-20220805-230702.jpg
Ради се о писму једног граничара игуману манастира Лепавине из Априла 1663. године. Болдовано говори о притиску под којим су били тадашњи Срби граничари/Крајишници у Војној Крајини.


@Mrkalj @Slavan @Берекин @Q. in perpetuum hibernum @JustinCase @Crnugović
 
Писмо Мехмед-паше Соколовића Андреју Баторију — Октобар 1551. године

Бог једин. Божијом помоћом романијски беглербег и Мехемед паша пишу славно ухрабреному витезу брату мојему, Батори Андрејашу. Дође твој човек великога краља Ферендуша са листова (!) честитога, и светлога, над краљи и над цари цара и славнога Рустам-паше. И ми у тај час посласмо ка честитому цару смога (!) права истина чловека. Али не за оно мало има земљу честити цар, ну оваја земља сабљом узета и телосна је била честитога цара, и краљ Ферендуш имаше честитем царом веру, а честити цар на Војсце под Слнǎчне бивши, а ви на цареву земљу и скелу Паркан саградисте. Тако ли требаше према богопомазана цара чинити? Ну ако ви хоћете, ја паке краља у честитога цара да удворим и мир да је, ну војску донде несмо тамо повели, от ваше хотеније сами ви Паркан нам миром дајте, а друго узаман да је мир. А овде ја од моје воље несǎм дошǎл, ну повељенијем честитига цара протерити неколико, ако да Бог, лотрова из земљи цареве. А ето и сам иде честити цар много бешчеслǎном (!) војском, за оно јако много честитога цара разјаристе и разгневисте. Али ево што доће лист краљев, послах га и цару рекох, да стане где га лист обрете, а ја ћу бити овде дондеже ми дође глас от чеситога и нарочита цара. Ако ли ми се нешто смујасам (!), а ја ћу ако да Бог овде зимувати у нашу земљу Ерделсу (!), кон бабае (!) старца Ђурђа Барата. Наша је вера узаман крепка, не видиш ли ? Помоћом Божијом узехмо Бечај, а порколаба му Фегеди Габра и от лубарде остали јунаци и арачка и галатска порколабова и јунаке пустихмо, где они хоте да иду. А токо узех цареви градова, зано је беспутсво от вас, улезосте у цареву земљу и цареви градова. И рек си: "Држиш ми мога човека, ја га сам Стојана одавна одаслао". По сих молил ми се си, и твој и мој човек, от тебе мене, от мене тебе, без забаве слободно да ходи. Тако ми Бога јединога и тако ми моје вере, тако да је. Не бој се, посилај лист што хоћеш и човека.

У Тамишвар Батори Андрејашу. И што ми посилаш листова и све ми српскем језиком посилај, а не фрушки.

Aleksa Ivić; Nune cyrillische Urkunden aus den Wiener Archven, Archiv für slavische Philologie, XXX, Berlin 1909, 210-211
bjKPx7y.png

A3yw4eZ.png


Владимир Р. Поломац - Српски као дипломатски језик југоисточне Европе XVI века (на примеру писма Мехмеда-паше Соколовића Андрашу Баторију), Српски језик: статус, систем, употреба : зборник у част проф. Милошу Ковачевићу, Крагујевац, Филолошко-уметнички факултет, 2018, 651-652.
 
бь҇ едїнь
бо҇жїѡмь помоꙉомь романїискї беглербегї мехеммедь паша · пишꙋ:~ славно · ꙋхрабреномꙋ · вїтезꙋ · братꙋ моемꙋ · баторї · андреꙗшꙋ доге твои · човекь · велїкога · кралꙗ ферендꙋша · са лїстова чс҇ттга :~ и светлога· надь кралї · и надь цр҇и · цр҇а · и славнога рꙋстамь паше и мї · ꙋ таи чась посласмо · ка чс҇ттмꙋ · цр҇ꙋ · смога (!) права истина чловека али · не зано мало има землю чс҇тти цр҇ь · нꙋ ѡваꙗ · землꙗ сабломь ꙋзета · и телосна е бїла чс҇ттга цр҇а · и краль ферендꙋшь имаше · чс҇ттемь цр҇мь верꙋ · а чс҇тти цр҇ь на воисце подь сльньчне бївши · а ви на цр҇вꙋ землю и скелꙋ · паркань:~ саградїсте · тако ли требеше према бг҇опомазана цр҇а :~ чїнитї · нꙋ ако вї хочете ꙗ паке · крала · ꙋ чс҇тга цр҇а да ꙋдворїмь и мїрь да е · нꙋ воискꙋ· донде несмо тамо повелї ѿ ваше хотенїе самї вї · паркань намь мїромь даите · а дрꙋго ꙋзамань да е мїрь а ѡвде ꙗ ѡдь мое воле · несьмь дошьль· нꙋ повеленїемь чс҇ттга цр҇а протерїти неколїко · ако да бь҇ лотрова · и-земї (!) цр҇ве · а ето и самь иде чс҇ттї цр҇ь много безьчесльномь (!) воискомь зано ꙗко много чс҇ттга цр҇а · разьꙗрїсте и разгневасте :· али ево ꚗо доге ·лїсть кралевь · послах га · и цр҇ꙋ рекохь да стане где га · лїсть ѡбрете а ꙗ чꙋ бїти ѡвде · дондеже мї доге глась ѿ чс҇тга и нарочїта ц҇ра · ако лї мї се неꚗо смꙋꙗ самь · (!) а ꙗ чꙋ ако да бь҇ ѡвде зїмꙋватї ꙋ нашꙋ землю ерделсꙋ (!) конь бабае старца гюрꙉа барата наша е вера ꙋзамань крепка не вїдїш лї помоꙉомь божїѡмь :~ ꙋзехмо бечаи · а порколаба мꙋ фегедї габра · и ѿ лꙋбарде ѡсталї юнацї ї арачка · и галатска порколабова и юнаке пꙋстїхмо где ѡнї хоте да идꙋ · а токо (!) ꙋзехь цр҇вї градова · зано е безьпꙋтсво (!) ѿ вась ꙋлезосте ꙋ цр҇вꙋ землю и цр҇вї градова и рекь сї држїш мї мога човека ꙗ га самь стоꙗна ѡдавна · ѡдаслаѡ · по сїхь молїл мї се сї · и твои · и мои· човекь ѿ тебе мене ѿ мене тебе · бе-з-абаве слободно да ходї · тако мї ба҇ едїннога и тако мї мое · вере тако да е · не бои се посїлаи · лїсть ꚗо хочешь и човека

ꙋ тамїшварь баторї андреꙗшꙋ и ꚗо мї посїлашь лїстова:~ све мї срьбскемь езїкомь посїлаї а не фрꙋшки


Бог једин.
Божјом помоћом, романијски беглербеги Мехемед-паша, пишу славно ухрабреному витезу, брату мојему, Батори Андрејашу. Дође твој човек, великога краља Ферендуша, са листова честитога и светлога, над краљи и над цари, цара, и славнога Рустам-паше. И ми, у тај час посласмо ка честитому цару свога права истина чловека. Али, не зано мало има земљу честити цар, ну оваја земља сабљом узета, и телосна је била честитога цара. И краљ Ферендуш имаше честитем царом веру, а честити цар на војсце под Слǎнǎчне (!) бивши, а ви на цареву земљу и скелу Паркањ саградисте. Тако ли требеше према богопомазана цара чинити? Ну, ако ви хоћете ја паке краља у честитога цара да удворим, и мир да је, ну војску донде несмо тамо повели, от ваше хотенје сами ви Паркањ нам миром дајте, а друго узаман да је мир. А овде ја од моје воље несǎм дошǎл, ну повељенјем честитога цара, протерити неколико, ако да Бог, лотрова из земљи цареве. А ето, и сам иде честити цар многобешчислǎном војском, зано јако много честитога цара разјаристе и разгневасте. Али ево, што дође лист краљев, послах га и цару рекох да стане где га лист обрете, а ја ћу бити овде дондеже ми дође глас от честитога и нарочита цара. Ако ли ми се нешто смућа сам, а ја ћу, ако да Бог, овде зимувати у нашу земљу ердељску, кон бабаје старца Ђурђа Барата. Наша је вера узаман крепка. Не видиш ли? Помоћом Божјом узехмо Бечај, а порколаба му Фегеди Габра, и от лубарде остали јунаци, и арачка и галадска порколабова и јунаке пустихмо где они хоте да иду. А тако узех цареви градова зано је беспутство от вас, улезосте у цареву земљу и цареви градова. И рек си: "Држиш ми мога човека", ја га сам Стојана одавна одаслао. По сих молил ми се си, и твој и мој човек: от тебе мене, от мене тебе, без забаве слободно да ходи. Тако ми Бога јединога и тако ми моје вере, тако да је. Не бој се, посилај лист што хоћеш и човека.

У Тамишвар, Батори Андрејашу. И што ми посилаш листова, све ми српскем језиком посилај, а не фрушки.







телос - харач, од грч. τέλος „порез”
лотра - бочна ограда на колима у облику лестава; кола с таквом оградом, од нем. Leiter
бабаја - хипокористик од тур. бабо „отац”, овде у значењу „калуђер, фратар”
порколаба - заповедник, управитељ града или тврђаве, мађ. porkoláb, у крајњем исходу од нем. Burggraf
лубарда - топ

подь сльньчне - иза овога топонима највероватније се крије данашњи мађарски град Солнок (мађ. Szolnok, рум. Solnoka).
Паркањ - Данашњи град Штурово на Дунаву у Словачкој, до 1948. године Паркањ (мађ. Párkány)
Арача - средњовековно насеље у Банату у околини данашњег Новог Бечеја
Галад - средњовековно насеље у Банату југозападно од данашње Кикинде

Мехмед-паша Соколовић је од 1551. године обављао функцију беглербега (врховногвојног и грађанског старешине) Румелије (балканског дела Османског царства)
Андраш Батори, припадник угарске племићке породице, темишварски војнизаповедник
Фердинанд I Хабсбуршки, угарски краљ од 1526. до 1564. године
Рустем-паша Опуковић, велики везир Османског царства између 1544. и 1553. године
Ђурђе Барат, фратар Ђорђе Утјешеновић (Martinuzzi), нађварадски бискуп, архибискуп Естергома и кардинал, један од најутицајнијих угарских државника тога времена
Гаврило Фигеди, заповедник Бечеја током турске опсаде 1551. год.

Посебан коментар захтева нејасно место у 21. реду: ако лї мї се неꚗо смꙋꙗ самь· (!) а ꙗ чꙋ ако да бь ҇ ѡвде зїмꙋватї ꙋ нашꙋ землю ерделсꙋ (!) конь бабае старца гюрꙉа барата. Смисао постаје нешто јаснији уколико у овом примеру претпоставимо да је смꙋꙗ написано погрешно уместо очекиваног смꙋкꙗ (уп. глагол смућати „узнемиравати, чинити забуну; чинити раздор, бунити; мутити; дизати буру на мору” и именицу смућа „немир, неспокој, узнемирење, узбуђење; неприлика; неред, узбуна, раздор, неслога; буна; помућење, замућење; хаос, замршење; тешко време, бура”
 
Poslednja izmena od moderatora:

Back
Top