бь҇ едїнь
бо҇жїѡмь помоꙉомь романїискї беглербегї мехеммедь паша · пишꙋ:~ славно · ꙋхрабреномꙋ · вїтезꙋ · братꙋ моемꙋ · баторї · андреꙗшꙋ доге твои · човекь · велїкога · кралꙗ ферендꙋша · са лїстова чс҇ттга :~ и светлога· надь кралї · и надь цр҇и · цр҇а · и славнога рꙋстамь паше и мї · ꙋ таи чась посласмо · ка чс҇ттмꙋ · цр҇ꙋ · смога (!) права истина чловека али · не зано мало има землю чс҇тти цр҇ь · нꙋ ѡваꙗ · землꙗ сабломь ꙋзета · и телосна е бїла чс҇ттга цр҇а · и краль ферендꙋшь имаше · чс҇ттемь цр҇мь верꙋ · а чс҇тти цр҇ь на воисце подь сльньчне бївши · а ви на цр҇вꙋ землю и скелꙋ · паркань:~ саградїсте · тако ли требеше према бг҇опомазана цр҇а :~ чїнитї · нꙋ ако вї хочете ꙗ паке · крала · ꙋ чс҇тга цр҇а да ꙋдворїмь и мїрь да е · нꙋ воискꙋ· донде несмо тамо повелї ѿ ваше хотенїе самї вї · паркань намь мїромь даите · а дрꙋго ꙋзамань да е мїрь а ѡвде ꙗ ѡдь мое воле · несьмь дошьль· нꙋ повеленїемь чс҇ттга цр҇а протерїти неколїко · ако да бь҇ лотрова · и-земї (!) цр҇ве · а ето и самь иде чс҇ттї цр҇ь много безьчесльномь (!) воискомь зано ꙗко много чс҇ттга цр҇а · разьꙗрїсте и разгневасте :· али ево ꚗо доге ·лїсть кралевь · послах га · и цр҇ꙋ рекохь да стане где га · лїсть ѡбрете а ꙗ чꙋ бїти ѡвде · дондеже мї доге глась ѿ чс҇тга и нарочїта ц҇ра · ако лї мї се неꚗо смꙋꙗ самь · (!) а ꙗ чꙋ ако да бь҇ ѡвде зїмꙋватї ꙋ нашꙋ землю ерделсꙋ (!) конь бабае старца гюрꙉа барата наша е вера ꙋзамань крепка не вїдїш лї помоꙉомь божїѡмь :~ ꙋзехмо бечаи · а порколаба мꙋ фегедї габра · и ѿ лꙋбарде ѡсталї юнацї ї арачка · и галатска порколабова и юнаке пꙋстїхмо где ѡнї хоте да идꙋ · а токо (!) ꙋзехь цр҇вї градова · зано е безьпꙋтсво (!) ѿ вась ꙋлезосте ꙋ цр҇вꙋ землю и цр҇вї градова и рекь сї држїш мї мога човека ꙗ га самь стоꙗна ѡдавна · ѡдаслаѡ · по сїхь молїл мї се сї · и твои · и мои· човекь ѿ тебе мене ѿ мене тебе · бе-з-абаве слободно да ходї · тако мї ба҇ едїннога и тако мї мое · вере тако да е · не бои се посїлаи · лїсть ꚗо хочешь и човека
ꙋ тамїшварь баторї андреꙗшꙋ и ꚗо мї посїлашь лїстова:~ све мї срьбскемь езїкомь посїлаї а не фрꙋшки
Бог једин.
Божјом помоћом, романијски беглербеги Мехемед-паша, пишу славно ухрабреному витезу, брату мојему, Батори Андрејашу. Дође твој човек, великога краља Ферендуша, са листова честитога и светлога, над краљи и над цари, цара, и славнога Рустам-паше. И ми, у тај час посласмо ка честитому цару свога права истина чловека. Али, не зано мало има земљу честити цар, ну оваја земља сабљом узета, и телосна је била честитога цара. И краљ Ферендуш имаше честитем царом веру, а честити цар на војсце под Слǎнǎчне (!) бивши, а ви на цареву земљу и скелу Паркањ саградисте. Тако ли требеше према богопомазана цара чинити? Ну, ако ви хоћете ја паке краља у честитога цара да удворим, и мир да је, ну војску донде несмо тамо повели, от ваше хотенје сами ви Паркањ нам миром дајте, а друго узаман да је мир. А овде ја од моје воље несǎм дошǎл, ну повељенјем честитога цара, протерити неколико, ако да Бог, лотрова из земљи цареве. А ето, и сам иде честити цар многобешчислǎном војском, зано јако много честитога цара разјаристе и разгневасте. Али ево, што дође лист краљев, послах га и цару рекох да стане где га лист обрете, а ја ћу бити овде дондеже ми дође глас от честитога и нарочита цара. Ако ли ми се нешто смућа сам, а ја ћу, ако да Бог, овде зимувати у нашу земљу ердељску, кон бабаје старца Ђурђа Барата. Наша је вера узаман крепка. Не видиш ли? Помоћом Божјом узехмо Бечај, а порколаба му Фегеди Габра, и от лубарде остали јунаци, и арачка и галадска порколабова и јунаке пустихмо где они хоте да иду. А тако узех цареви градова зано је беспутство от вас, улезосте у цареву земљу и цареви градова. И рек си: "Држиш ми мога човека", ја га сам Стојана одавна одаслао. По сих молил ми се си, и твој и мој човек: от тебе мене, от мене тебе, без забаве слободно да ходи. Тако ми Бога јединога и тако ми моје вере, тако да је. Не бој се, посилај лист што хоћеш и човека.
У Тамишвар, Батори Андрејашу. И што ми посилаш листова, све ми српскем језиком посилај, а не фрушки.
телос - харач, од грч. τέλος „порез”
лотра - бочна ограда на колима у облику лестава; кола с таквом оградом, од нем. Leiter
бабаја - хипокористик од тур. бабо „отац”, овде у значењу „калуђер, фратар”
порколаба - заповедник, управитељ града или тврђаве, мађ. porkoláb, у крајњем исходу од нем. Burggraf
лубарда - топ
подь сльньчне - иза овога топонима највероватније се крије данашњи мађарски град Солнок (мађ. Szolnok, рум. Solnoka).
Паркањ - Данашњи град Штурово на Дунаву у Словачкој, до 1948. године Паркањ (мађ. Párkány)
Арача - средњовековно насеље у Банату у околини данашњег Новог Бечеја
Галад - средњовековно насеље у Банату југозападно од данашње Кикинде
Мехмед-паша Соколовић је од 1551. године обављао функцију беглербега (врховногвојног и грађанског старешине) Румелије (балканског дела Османског царства)
Андраш Батори, припадник угарске племићке породице, темишварски војнизаповедник
Фердинанд I Хабсбуршки, угарски краљ од 1526. до 1564. године
Рустем-паша Опуковић, велики везир Османског царства између 1544. и 1553. године
Ђурђе Барат, фратар Ђорђе Утјешеновић (Martinuzzi), нађварадски бискуп, архибискуп Естергома и кардинал, један од најутицајнијих угарских државника тога времена
Гаврило Фигеди, заповедник Бечеја током турске опсаде 1551. год.
Посебан коментар захтева нејасно место у 21. реду: ако лї мї се неꚗо смꙋꙗ самь· (!) а ꙗ чꙋ ако да бь ҇ ѡвде зїмꙋватї ꙋ нашꙋ землю ерделсꙋ (!) конь бабае старца гюрꙉа барата. Смисао постаје нешто јаснији уколико у овом примеру претпоставимо да је смꙋꙗ написано погрешно уместо очекиваног смꙋкꙗ (уп. глагол смућати „узнемиравати, чинити забуну; чинити раздор, бунити; мутити; дизати буру на мору” и именицу смућа „немир, неспокој, узнемирење, узбуђење; неприлика; неред, узбуна, раздор, неслога; буна; помућење, замућење; хаос, замршење; тешко време, бура”