Finansijski rat protiv talibana znači zamrzavanje deviza i stopiranje razvojne pomoći. Stručnjaci kažu da talibanima ostaju trgovina drogom, ucene i ilegalni porezi, ali da to nije dovoljno da se upravlja zemljom, piše Dojče vele.
Otkako su talibani preuzeli vlast u Avganistanu, u zapadnim državama se pitaju čime bi se mogli suprotstaviti militantnim islamistima. Vojna rešenja ne dolaze u obzir, pa su se Sjedinjene Države i njihovi saveznici prestrojili na vođenje „finansijskog rata“, navodi DW.
Američki predsednik Džo Bajden i njegove Federalne rezerve (FED) zamrzli su milijarde dolara u avganistanskoj valuti na američkim računima. Skoro devet milijardi dolara akcija su plasirani u Sjedinjenim Državama i drugim zemljama. Među njima su avganistanske zlatne rezerve u visini od 1,2 milijarde dolara, uz to i 300 miliona u međunarodnim devizama.
Očekujući pad Kabula, Bajden je zaustavio priliv dolara u Avganistan. Bivši predsednik Nacionalne banke Avganistana Ajmal Ahmadi kaže da će ta mera dovesti avganistanski narod u veoma težak položaj.
Američke ekonomske novine Vol strit žurnal izveštavaju da je Vašington blokirao pristup talibana računima avganistanske vlade, koji se vode kod američkih Federalnih rezervi i drugih američkih banaka.
Gotovina „skoro nula“
Ahmadi je objavio na Tviteru da Avganistan zbog velikog deviznog deficita zavisi od „redovnih isporuka gotovine svakih nekoliko nedelja. Količina gotovine koja je u zemlji skoro je nula“.
Više zemalja, među kojima je i Nemačka, zaustavile su razvojnu pomoć, navodi Dojče vele. Avganistan u velikoj meri zavisi od strane podrške i upućen je na nju ako želi izbeći slom slabe ekonomije. Međunarodni monetarni fond je blokirao 340 miliona dolara deviznih rezervi koje bi talibani mogli pretvoriti u čvrstu valutu. Zvaničan razlog je to što „vlada nedostatak jasnoće unutar međunarodne zajednice da li će nova vlada biti priznata“.
Svejedno kakvih se finansijskih rezervi talibani dočepali, to neće biti dovoljno za vladavinu nad zemljom. Hans-Jakob Šindler, bivši koordinator jednog tima UN, za DW kaže da rezerve nisu dovoljne kako bi se „zemlja održivo vodila“.
Paravojske i trgovina drogom
Talibani su niz godina kao „teroristička organizacija“ izloženi međunarodnim sankcijama, podseća DW. Svoju borbu su finansirali uzgajanjem opijuma, trgovinom drogama i ucenama.
Avganistan je najveći izvoznik opijuma na svetu. Najnoviji izveštaj Ujedinjenih nacija procenjuje da se godišnji prihod talibana od te delatnosti kreće između 300 miliona i 1,6 milijardi dolara.
Novi gospodari zemlje obećali su da će okončati trgovinu drogom. Prema tom obećanju trebalo bi ostati skeptičan, posebno kada se uzmu u obzir finansijske represalije koje uvodi zapadna zajednica država. „Sumnjam u njihovu volju da obustave proizvodnju droge u Avganistanu“, kaže Šindler. „Tamošnji zapovednici naprosto nemaju drugi izvor prihoda.“
https://rs.n1info.com/svet/dw-zapad-zavrce-finansijsku-slavinu-talibanima-ostaje-opijum/
Svetska drogeraška mreža je ovime otpočeta!
Svedoci smo da osobe na gornjoj slici planiraju da diluju drogu.
Recimo ne opijatima
