Zanimljivosti kroz istoriju - da li ste znali?

[Акај]

Okupacijom Bosne i Hercegovine 1878. godine Austro-Ugarska dolazi u posjed velikih prirodnih bogatstava, među kojima su se nalazile i šume. Novom organizacijom šumarstva i šumarske službe bile su podređene glavnom cilju a to je brza i intenzivna eksploatacija bosanskih šuma.

Strana kapitalistička preduzeća sklapali su dugoročne ugovore sa Zemaljskom vladom BiH, većinom na bazi slobodnih pogodbi. U to vrijeme strane građevinske firme iskazali su potrebu sa snabdijevanjem željezničkim pragovima radi otpočinjanja gradnje željezničkih linija: Dobrljin-Banja Luka (1872.godine, Bosanski Brod – Sarajevo 1879./82. godine, Sarajevo – Metković 1885./91. godine, Lašva – Travnik – Bugojno – Donji Vakuf 1893./95.godine, Zavidovići – Olovo – Han Pijesak – Kusaće 1901./02.godine, Sarajevo – Uvac 1901./06.godine itd.

U cilju eksploatacije bukovih i hrastovih šuma za proizvodnju željezničkih pragova prvenstveno su sječe bile usmjerene na šumske komplekse Grmeč, Crna gora, Šator, Vijenac, Risovac, Plješevica, Pastrijevo, Šiša, Palež, Čemernica i Manjača u zapadnom dijelu BiH, zatim Prosara, Motajica, Vučjak, Ozren, Konjuh, Usora, Nemila, Igman, Ivan Bitovnja, Donja Prača i druge u sjevernom i centralnom dijelu Bosne, odnosno područja sarajevskog regiona, ističe u svom istraživanju Srećko Ignjatović.

Otvaranjem ovih šumskih kompleksa nametnuo se problem pristupa eksploataciji tih šuma. Na rješavanju prepreka u transportu drvne mase do javnih saobraćajnica radili su mnogi šumski savjetnici (stranog porijekla), te ekspertizom i prijedloga bazirali se na korištenju žičnih željeznica (žičare), čekrka i gradnjom šumskih željezničkih pruga kojim bi drvo bilo spuštano u dolinu rijeka, odnosno do vodenih tokova rijeka Drine, Ribnik, Sanice i Sane splavarenjem do pilanskih postrojenja.

Faktički možemo konstatovati da je austrougarska uprava na čelu sa Zemaljskom vladom, s ciljem iskorištavanja raspoloživih prirodnih bogatstava šumom, na taj način pribavljala novčane prihode u okviru "nametnutog“ samofinansiranja, istakao je Ignjatović.

Kako bi privukli strani kapital i ostvarili zajedničko poslovanje u eksploataciji bosanskih šuma zaključivani su prvi ugovori poput Bosanska šumska industrija a.d. Otto Steinbeis u Dobrljin-Drvaru, Bosanska šumska industrija Eisler & Ortlieb Zavidovići, Šumska industrija G.Gregersen & Söhne u Zavidovićima, Bosanska industrija drveta a.d. Gustav Mechtersheimer u Višegradu, Firma J.Brabetz u G.Podgracima, Firma Bos.drv.ind. konzorcij Oskova-Gostilja-Puračić, "Una" drvna industrija a.d. u Bosanskoj Dubici, Josef Banheyer i sin Vukovar-Srebrenica, Industrija drveta a.d. Buttazzoni i Venturini u Sarajevu, Preduzeće Zadik S.Finci Sarajevo-Pale, Preduzeće Rafael Z.Finci i komp. Tarčin-Sarajevo i drugi.

A-U je za 35 godina u BiH posjekla oko 18,5 miliona kubnih metara drveta

 

[Акај]

 

[bakonja]

Valdhajm:

 

[Акај]

Пуковник Станко Диклић (Оровац, Лика 1898-Либертвил, Чикаго 1961), командант Осмог бомбардерског, "Осветничког" пука, чији су пилоти први бомбардовали Трећи Рајх, као највећи подвиг тог времена!
Осми бомбардерски пук који је био стациониран на војном аеродрому Ровине (Нова Топола, Бањалука) је покривао зону дејства у западном делу Краљевине Југославије.
Командант пука је у складу са планом Р41, 6. априла 1941. у подне, наредио да два бомбардера Бристол Бленхајм полете са аеродрома Ровине, а за пратњу су им одређена 2 ловца типа Харикен са оближњег аеродрома Александровац. План Р41 је предвиђао задатке авијације у случају прекида комуникација са командом у Земуну. Задатак је изведен како би се успорила концентрација трупа немачке Друге армије. 
На суђењу у Београду 1947. године генерал Александар Лер, који је бомбардовао наш главни град је сведочио из прве руке: "…Напади југословенске авијације на Грац, Брук на Мури, Брук на Лајти и Мистелбах, у групама од два до три двомоторна авиона, значајно су успориле наше активности, иако су штете и губици били мали.“ 
Пуковник Диклић је заробљен после капитулације а током целог рата је премештан из логора у логор, чак њих осам! Из последњег, у Нирнбергу, је отишао у емиграцију и нажалост, намерни заборав нових власти.

.

 

[Акај]

Један од тројице Срба који су добили Оскара за научна и техничка достигнућа

 

[Bajo Pivljanin]

Оскара?

 

[Акај]

Оскара?

Оскара

https://en.wikipedia.org/wiki/Academy_Scientific_and_Technical_Award

Плус три ”регуларна” и да не рачунамо Вукотића из Загреба...

 

[Aalegro]

*Отомански султани су понекад путовали инкогнито како би из прве руке видели дешавања
међу својим поданицима. У таквим ситуацијама Мехмед II Освајач би се прерушавао у
мевлевијског дервиша, а Сулејман I Величанствени у спахију.

 

[Aalegro]

*У српској историји први пут титулу вожда понео је Свети Сава као
"вожд отачаства на благоверије" почетком 13. века, а последњи вожд је
био Ђорђе Стратимировић, вођа српских револуционара у Угарској 1848.

 

[Lada]

Kleopatra nije bila Egipćanka, već Grkinja.

 

[Lada]

Bitka kod Solferina podstakla Anrija Dinana da osnuje Crveni krst.

 

[Lada]

U drevnoj Kini lekari su naplaćivali svoje usluge samo ukoliko bi pacijent bio izlečen, u suprotnom oni bi plaćali njemu ceh

 

[Lada]

Leonardo da Vinči je dizajnirao prvi helikopter, padobran i podmornicu, pre 500 godina

 

[Lada]

U starom Egiptu sluge su bile prekrivane medom kako bi sačuvale faraona od muva.

Tokom poslednjih 3.500 godina, civilizacija je proživela samo 2 veka u miru.

 

[Lada]

Rimski car Kodous okupio je jednom prilikom sve osobe sa invaliditetom u Rimu i naterao ih da se do smrti bore u Koloseumu.

 

[Lada]

Tokom srednjeg veka, proteze su pravljene od zuba koji su izvađeni iz usta poginulih vojnika.

U starom Egiptu sluge su bile prekrivane medom kako bi sačuvale faraona od muva.

 

[Lada]

Nakon što je izgubio nogu, meksički general Antonio Lopez de Santa Ana organizovao je državnu sahranu za nju.
Ukoliko bi samuraj izgubio bitku ili bio zarobljen, rasekao bi stomak mačem. Taj ritual se naziva sepuku ili harakiri. Žene su izvršavale sepuku zabadanjem noža u srce.