Zanimljivosti iz sveta umetnosti

[Nina]

Umetnost je i način komunikacije:

Umetnost se koristi za izražavanje ideja, osećanja i stavova, ali i za prenošenje poruka i kritiku društva.
Najveći slikari svih vremena, poput Leonarda da Vinčija, Mikelanđela i Rembranta, postali su legende
ne samo zbog svojih remek-dela, već i zahvaljujući sposobnosti da svojim radovima inspirišu generacije.

 

[Nina]

Impresionizam, koji se javlja krajem 19. veka, donosi osveženje u način na koji umetnici prikazuju svet.
Ovaj stil naglašava svetlost i pokret, omogućavajući slikama da zabeleže prolazne trenutke na jedinstven način.
Umetničke revolucije koje dolaze sa impresionizmom postavile su temelje za stvaranje novih pravaca u umetnosti, otvarajući put modernizmu

 

[Nina]

Barok je dominirao u 17. veku, donoseći dramatiku i emocionalnost. Rokoko, koji se razvija tokom 18. veka, naglašava dekorativne elemente i eleganciju.
Tokom ovog perioda, umetnici kao što su Vincent van Gogh i Paul Sezan istraživali su nove perspektive i tehnike, dodatno obogaćujući istoriju umetnosti.

 

[Nina]

Gustav Klimt je verovao da je mačji urin koristan za radove

Gustav Klimt, jedan od osnivača Bečke secesije, najpoznatiji po svom delu "Poljubac", bio je veliki ljubitelj mačaka. Prema mnogim izvorima, uvek je imao od osam do deset mačaka u svom studiju, koje su živele sa njim. Osim što ih je voleo kao društvo, smatrao je da je njihov urin sjajno fiksira crteže. Njegova teorija nije naučno dokazana, ali su mnogi istoričari umetnosti razočarani zbog moguće velike količine izgubljenih, to jest "mokrih i uništenih" radova.

 

[Nina]

Ultramarin - vrednija od zlata

Tokom renesanse, trideset grama bogato plave nijanse je koštalo koliko i godišnja kirija za dobar atelje u Firenci. Pored zlatnih i vermilion (crveno-narandžaste), ultramarin je bila asocijacija na božanstvo. Naziv preveden sa latinskog znači "preko mora", jer se boja isporučivala brodovima iz Azije. Proces dobijanja boje je bio komplikovan i cene visoke, zbog čega je ultramarin bila namenjena za prikaze i odore svetaca ili mitoloških scena.

 

[Nina]

Kada je jednom prilikom vanserijski talentovani holandski slikar Vinsent Van Gog javno naslikao sliku za svega 5 minuta pred publikom na otvorenom, jedan čovek je ustao i uzviknuo: “Ne pada mi na pamet da kupim brljotinu koja je nažvrljana za svega 5 minuta”! Brišući kist o krpu, Van Gog se blago osmehnuo i mirnim tonom mu odgovorio: “Dragi gospodine, istina, ova slika jeste nastala za svega 5 minuta, ali tek nakon 20 godina minulog rada”.

 

[Nina]

Paja Jovanović je jedan od najvećih srpskih slikara i tipičan predstavnik akademskog realizma.

Voleo je Beograd i uvek mu se vraćao. Kada je na poziv kralja Petra I došao 1910. u Beograd, prvi susret je opisao ovim rečima: "Za malo dosade na granici - pregled carine i pasoša - bogato si nagrađen kada voz sa grmljavinom protutnji savski most, a Beograd u zraku jutarnjeg sunca, kao zlatom obasut pojavi se pret tobom... Ali, po svoj prirodi Beograd je jedinstven između dve silne reke, grad je sazidan na strmoj steni a na istoj visini sa gradom leži varoš sama, kao golemi zmaj. - Jest! sa gradom kao glavom i silnim trupom na grebenu."

Sa četrnaest godina je dobi prvu porudžbinu.
Inspirisan srpskom istorijom, naročito delima sa temama iz narodnog života, i onim sa istorijskom tematikom snažno je i široko uticao na likovno obrazovanje, kulturu, ali i na rodoljublje naroda.Narod je bio ponosan na umetnika, i gotovo svaka srpska kuća je imala neku njegovu oleografiju ili drugu reprodukciju sa temom iz srpske istorije ili iz narodnog života.

 

[Nina]

U Bridžvoteru u Nju Džersiju nalazi se Muzej kašika i predstavlja neverovatnu kolekciju od preko 5.400 kašika iz celog sveta.

 

[Nina]

Milena Pavlović Barili izlagala je rame uz rame sa Fridom Kalo i svojom umetnošću pokorila svet,
dok je u svojoj zemlji bezuspešno tražila posao profesorke likovnog.

 

[Nina]

Poleksija Todorović, ćerka Matije Bana, bila je prva žena koja je oslikala jedan ikonostas
i zajedno, četkicu pod četkicu, radila portrete sa svojim suprugom Stevom – on figuru, a ona detalje

 

[Nina]

Beta Vukanović bila je jedna od naših prvih karikaturistkinja, koja je sa suprugom Ristom pokrenula prvu slikarsku školu,
a u Srbiju donela duh evropskog slikarstva i da je punih 75 godina drugovala sa četkicom, te ima status naše najdugovečnije i najplodnije umetnice

 

[Nina]

Van Gog i Tuluz Lotrek bili su veliki prijatelji.

Divili su se uvek radu onog drugog i Van Gog je često odsedao kod ovog velikog francuskog slikara kada bi došao u Pariz.
Kada je čuo da je njegov prijatelj odsekao sebi uvo, stao je na njegovu stranu, svađajući se sa ljudima, pa čak je i hteo da se tuče zbog njega.
Posle smrti Van Goga, Anri Tuluz-Lotrek zajedno sa drugim slikarima organizuje posebnu izložbu na kojoj su izloženi radovi Van Goga u sećanje na njegovo ime.

Portret Van Goga koji je uradio Tuluz Lotrek.

 

[Nina]

Gavran hrani sv. proroka Iliju - freska manastira Morača iz 1252. Godine
Na fresci Gavran hrani proroka Iliju, prikazan je prorok Ilija u pustinji kraj obale reke Horata, sa gavranom koji ga hrani.
Na svetskoj izložbi fresaka u Parizu 1952. godine, proglašena je drugom najlepšom freskom na planeti.

 

[Nina]

„Uzela me je za ruku i provela me kroz celu kuću u kojoj je tada bila sama. Onda je pred mene poslagala sve svoje slike. Njena soba i iskra njenog prisustva ispunile su me neverovatnom srećom. Tada to nisam znao, ali Frida je već postala najvažnija osoba u mom životu. Nastavila je to da bude svih dvadeset i sedam godina, sve do smrti”, rekao je Dijego Rivera.

Njihov susret nije bio samo početak ljubavne priče — bio je sudar svetova, eksplozija boja, bola i stvaralaštva. Kada ga je Frida uzela za ruku, nije ga samo provela kroz kuću, već kroz lavirint svoje duše, kroz zidove ispunjene slikama koje su krvarile njene misli. Dijego je u njoj prepoznao ne samo ljubav, već svoj kosmos — i ostao u njoj kao meksičko sunce u podne: nemilosrdno jako, ali životno potrebno.

 

[Nina]

Ovo je jedno od najspektakularnijih tramvajskih stajališta na svetu, u Sevilji, Španija: struktura inspirisana oblikom talasa, potpuno obučena tirkiznim mozaicima i poliranim čelikom, dizajni "

Dizajniran od strane mladih andaluzijskih arhitekata, ovaj projekat ima za cilj da jednostavno zaustavljenje pretvori u doživljaj. Prirodna hladovina drveća, sunčeva svetlost se odbija od pločica, Ovde, čekanje tramvaja postaje trenutak za razmišljanje.