Zanimljivosi koje niste znali o ajkulama

[Nina]

Ajkule su posebna bića sa mnogim karakteristikama koje ih čine potpuno različitim od ostalih riba. Postoji najmanje 500 poznatih vrsta ajkula
koje žive u svim okeanima sveta. Ipak, mnoge činjenice o ovim životinjama nisu baš poznate široj javnosti.

Nemaju kosti
Ajkule koriste škrge da filtriraju kiseonik iz vode. Pripadaju grupi riba koje se nazivaju "elasmobranchs", što znači da su napravljene od hrskavog tkiva umesto kostiju - poput vrha našeg nosa i ušiju. U ovu grupu spadaju i raže. Njihov hrskavi skelet je daleko lakši od kostiju, a velika jetra je puna ulja visoke gustine, što im pomaže da brže plivaju.Iako ajkule nemaju kosti i dalje mogu postati fosili. Tokom rasta većina ajkula skladišti soli kalcijuma u svom skeletu kako bi ga ojačali. Osušene vilice ajkula su teške i čvrte na dodir, a izgledom liče na kosti. Iste te soli omogućavaju većini skeleta ajkula da kasnije postanu fosili.

Imaju odličan vid

Većina ajkula može dobro da vidi u uslovima slabog osvetljenja i mogu da razlikuju različite boje. Zadnji deo očiju ajkula ima reflektivni sloj tkiva koji im pomaže da veoma dobro vide u mraku.Imaju specijalne receptore za elektromagnetna polja.Ajkule imaju mala crna mesta blizu nosa, očiju i usta. To su specijalni organi koji im omogućavaju da osećaju elektromagnetna polja i promene temperature u okeanu.

Koža im ima teksturu šmirgle
Koža ajkula ima istu teksturu kao brusni papir jer se sastoji od mikroskopskih struktura koje podsećaju na ljuske. Ove ljuske su usmerene su prema repu ribe
i pomažu u smanjenju trenja sa vodom koja ih okružuje dok plivaju.

Mogu upasti u hipnozu
Kada se ajkula okrene na leđa, ulazi u vrstu hipnoze koja se naziva tonijska ukočenost. Zato se često može videti da je ajkula okrenuta na leđa
dok naučnici rade na njoj u vodi.

 

[Nina]

 

[Nina]

Postoje već stotinama miliona godina
Prema fosilima koji su pronađeni u Australiji i SAD-u, naučnici pretpostavljaju da su se ajkule prvi put pojavile u okeanu pre 455 miliona godina.

Starost određuju prstenovi na pršljenovima
Pršljenovi imaju koncentrične parove proizirnih i neprozirnih prstenova. Parovi prstenova se mere kao prstenovi na presečenom stablu.
Na osnovu njihovog broja, naučnici određuju starost ajkule. Na primer, ako pršljen ima 10 parova prstenova, riba se smatra starom 10 godina.
Međutim, prema nedavnim istraživanjima, ova metoda se ne pokazuje uvek tačnom. To znači da istraživači moraju proučavati svaku vrstu prema
njenoj veličini, kako bi pravilno razumeli kako se prstenovi raspodeljuju i šta to znači za starost životinje.

Svaki uzorak kit ajkule je jedinstven
Kit ajkule su najveće ribe u okeanima. Mogu doseći dužinu od 12,2 metra i težiti do 40 tona. Druga najveća riba na svetu je golema ajkula, koja može dostići dužinu od 12 metara i težiti više od 5 tona.

Nemaju sve ajkule iste zube
Mako ajkule imaju vrlo oštre zube, dok bele ajkule imaju trokutaste, naoštrene zube. Jedna ajkula može promeniti čak 35.000 zuba tokom svog života.

Različite ajkule se razmnožavaju na različite načine
Ajkule se odlikuju posebnom raznolikošću u svojim reproduktivnim metodama. Postoje ajkule koje polažu jaja, kao i one koje rađaju mladunce.
Prve polažu jaja koja se razvijaju i izbijaju iz tela majke, bez potrebe da ona nešto dodatno preduzima. Takođe su zabeleženi slučajevi ženskih ajkula
koje se porađaju partenogenezom, što znači bez učešća mužjaka.