Сетих се покојног чика Тике.
Био је прилично дрвен тип,
није обраћао пажњу на децу (није имао своје),
само је гледао своју жену, посао, прави радник самоуправљач.
Pogledajte prilog 1440205
У њиховој кући све је било цакум пакум,
хеклани радови чак и у судопери кад се не користи !
Ја сам као клинац улазио по туђим кућама да пијем воде,
или тражећи мајку
али сам код њих богами морао да се изујем !
То ме је тако смарало ...
Е, једног дана (ја сам већ прешао двадесету),
чика Тика (ја сам га звао Тикица пошто је био низак) је дошао код нас мало нацврцан.
Чуо сам ја већ те приче да он воли да цугне, али сад сам га и видео.
И седох сад као одрастао да саслушам први пут тог строгог човека.
Могу рећи једна од бољих представа у мом животу !
Он је причао како је дошао у Београд,
како је искочио из воза, мислио да је станица,
како се заплео у телефонске жице ...
Толико је он то симпатично причао,
да ја схватих шта је то тетка Боса толико волела на њему,
прала га, штиркала, и хвалила.
Мислим да су жене и данас такве,
него смо се ми мушки побркали !
