Zanimljiv i čudesan Svet

[Nina]

Mundi Capsule; projekat koji osigurava da ljudi nastave kao deo životnog ciklusa. Umesto kovčega, osoba se stavlja u organsku kapsulu...
Ideju su razvili italijanski dizajneri Anna CItelli i Raoul Bretzel. U osnovi obećava ljudima da će moći da nastave ciklus života čak i nakon smrti.
Ovalnog je oblika i napravljena je od bioplastike skroba, zbog čega služi kao biorazgradiva urna koja prima telo osobe u fetalnom položaju i zatim se zakopava kao seme drveta.Na ovaj način se drvo sadi na vrhu, na način da telo pokojnika obezbedi neophodne hranljive materije koje pomažu biljci
da raste, stvarajući nasleđe za potomstvo i budućnost naše planete.Proces simbolizuje ciklus života, čak i nakon smrti.

 

[Nina]

Tačka na kojoj se susreću Tihi i Atlantski okean je fascinantan prirodni fenomen, koji često karakteriše vidljiva linija na kojoj se čini da se dva vodena tela sudaraju, ali ovaj jedinstveni fenomen je prvenstveno uzrokovan razlikama u salinitetu, temperaturi i gustini vode svakog od njih. okean. Iako ove razlike ne stvaraju čvrstu barijeru, one stvaraju gradijent koji otežava potpuno stapanje vode, što rezultira upečatljivim kontrastom koji se može videti na površini.

Jedno od najznačajnijih mesta gde se ovaj fenomen javlja je rt Horn, južni vrh Južne Amerike, gde se Tihi okean susreće sa Atlantikom. Ovde se vode Pacifika, obično hladnije i manje slane, susreću sa toplijim, slanijim vodama Atlantika. Ove razlike uzrokuju da svaki okean zadrži svoje jedinstvene karakteristike neko vreme pre nego što se postepeno meša kroz difuziju i struje. . Ove struje doprinose posebnoj liniji podele koju putnici često primećuju na fotografijama i video snimcima.

Osim fizičkih aspekata, susret Tihog i Atlantskog okeana dugo je imao simbolički i kulturni značaj. Predstavlja prirodnu granicu između dva ogromna i raznolika ekosistema, od kojih je svaki dom jedinstvenom morskom životu prilagođenom svom okruženju. Ova zona konvergencije takođe predstavlja izazove za pomorsku navigaciju, jer različite struje, temperature i obrasci talasa mogu stvoriti nepredvidive uslove, čineći je ozloglašenim područjem za pomorce.

Naučnici proučavaju ove okeanske razlike da bi razumeli više o klimatskim obrascima, morskom biodiverzitetu i načinima na koje ova dva glavna vodena tela utiču na Ova tačka susreta između Tihog i Atlantskog okeana služi kao snažan podsetnik na složenost prirodnih procesa naše planete i neviđene sile koje oblikuju život u ovim vodama.

 

[Nina]

Snimak iz Gvatemale, gdje je grom udario direktno u aktivni vulkan.06.07.2024.god.

Vulkan Fuego u Gvatemali je ispuštao stup dima dok se približavala oluja, kada je munja pogodila krater vulkana, dok su ga hiljade ljudi posmatrale. Fuego je najaktivniji starovulkan u Srednjoj Americi i jedan od najrelevantnijih u svijetu. Sa više od 3.766 metra n/v ovaj vulkan je tokom svoje istorije bilježio razne nasilne erupcije, poput one 1932. godine, kada je pepelom zasuo grad Antigua Gvatemalu i neke dijelove Hondurasa i Salvadora. U 1974.god. su njegovi piroklasični tokovi devastirali dio okolne vegetacije i djelimično zatrpali zajednice San Pedro Yepocapa i Acatenango. Zbog visine vulkana 3.766 metara, udari munje izgledaju kao da osvjetljavaju nebo iznad njega…

 

[Nina]

Na severu Avganistana, tehnika predaka Kangina vam omogućava da sačuvate voće poput groždja, od leta do proleća, održavajući ih svežim do Novruza (Nova godina).Ovaj metod podrazumeva oblikovanje gline u sferne činije, koje se zapečate i suše na suncu, pre nego što se ostave na čuvanje na svežem ili zatvorenom mestu. Svaka činija može sadržati oko kilogram voća.
Iako se Kangina praktikuje više od 2.000 godina, sve manje se primenjuje, što ukazuje na važnost očuvanja ovog kulturnog i kulinarskog znanja.

 

[Nina]

Prvi projekat plutajućeg tunela na svetu od Dubaija do Mumbaija. Sa dužinom od 2.000 km i dubinom od 400 m. Košta 50 milijardi funti.

 

[Nina]

Jedno od centralnih mesta u grčkoj mitologiji zauzima Artemida, zaštitnica divljači i boginja lova i divljine. Često je nazivana i najpopularnijom boginjom drevnih Grka, a poredili su je s divljinom i prirodnim lepotama. Pretpostavlja se da boginja Artemida potiče iz drevne mitologije, u kojoj je predstavljala zaštitnicu prirode. Artemida je vekovima bila predmet izučavanja, ali privlači pažnju i u moderno doba. Po njoj je nazvana i Nasina misija odlaska na Mars.

 

[Nina]

Himalajski tar (Hemitragus jemlahicus)
Nastanjuju prostore Kine, Indije i Nepala. Naseljeni su i u Novom Zelandu i Južnoafričkoj republici.
Vidjaju se do nadmorske visine od 5200 m.

 

[Nina]

Kamile imaju iznenađujuće adaptacije da prežive u ekstremnim okruženjima.
Njihovi bubrezi mogu filtrirati so iz vode, omogućavajući im da piju čak i iz visoko slanih izvora, kao što je Mrtvo more.
Njihovi kapci uključuju prozirni premaz koji, u peščanim olujama, omogućava im da vide dok štite oči.
One takođe regulišu svoju telesnu temperaturu kako bi se prilagodili promenama u pustinjskom okruženju,
što je ključna sposobnost za preživljavanje u ekstremnim klimatskim uslovima

 

[Nina]

Oblici grnčarije koja je korišćena u staroj Grčkoj razlikovali su se prema nameni. Veliki sudovi izrađivani u veličini čoveka nazivani su pitos, a služili su za čuvanje vina. Upotrebljavane su i amfore, manje posude s dve drške u kojima je nošeno vino. Treći oblik suda je krater, koji je služio za mešanje vina i vode. Stari Grci su koristili i sud pod nazivom hidrija, koji je izgledom podsećao na testiju. Za čuvanje mirisa korišćeni su arhibalosi.

 

[Nina]

Veliki mač koji ubija demone, poznat kao Haja-no-Ontachi, je istorijski mač iskovan u periodu Edo u Japanu, koji se trenutno čuva u svetištu Isonokami u Nari. Sa dužinom od 465 cm i težinom od 75 kg, jedan je od najvećih i najtežih mačeva u Japanu. Ovaj legendarni komad ne samo da ima veliku vrednost kao kulturni artefakt, već je obavijen mitovima koji ga povezuju sa zaštitom od zlih bića.

 

[Nina]

18.novembra, 1978. godine, džungla Gvajane postala je poprište najmasovnijeg samoubistva u istoriji čovečanstva. Sekta "Hram naroda", koju predvodi američki pastor Džim Džons, dovela je do smrti 913 ljudi, uključujući 276 dece.

Džim Džons, harizmatična, ali mračna ličnost, ubedio je svoje sledbenike da napuste svoje živote u Sjedinjenim Državama i stvore „utopijsku zajednicu“ u džunglama Gvajane, nazvanu Džonstaun. Tamo se prvobitno obećanje harmoničnog društva pretvorilo u noćnu moru jer su sledbenici živeli pod stalnim nadzorom, pritiskom i terorom.

Vrhunac je došao kada je Džons, plašeći se istrage američke vlade, odlučio da sprovede svoj ubilački plan. Pod izgovorom da je došlo „vreme oslobođenja“, nagovorio je svoje sledbenike da popiju mešavinu voćnog soka i kalijum-cijanida. One koji su oklevali ili odbijali hladnokrvno su streljali njegovi naoružani stražari.

Među žrtvama je bilo 276 dece, koja su prva otrovana, gledajući kako im roditelji umiru pored sebe. Scena kojoj su prisustvovali spasioci bila je zastrašujuća: stotine leševa razbacanih po džungli, simbol najmračnije strane ljudske manipulacije.

Džim Džons je pronađen mrtav sa metkom u glavu, verovatno samoubistvo. Ovaj događaj ostaje jedan od najmasovnijih gubitaka ljudskih života koji nisu uzrokovani prirodnom katastrofom ili ratom, i nastavlja da šokira čovečanstvo izazivajući zabrinutost zbog opasnosti od fanatizma i apsolutne moći.

 

[Nina]

Şerafettin Gencel (Turska) je muškarac koji se maskirao u svoju rođenu majku i tačno 2 godine primao njenu penziju

 

[Жижи]

E, trčeći za tobom stigoh i do ove neverovatno teme.
Ne znam zašto mi je pažnju privukao naslov o 3.sv.ratu,kad je ovo mnogo interesantnije. Eto, ostavljam post kao mrvice hleba Da mogu posle da se vratim i na miru sve polako pročitam.

 

[Nina]

Utkiagvik, najseverniji grad u SAD, ušao je u polarnu noć koja će trajati duže od 60 dana. Gradić na Aljasci u kojem živi nešto više od 5.000 stanovnika, udaljen oko 530 kilometara od arktičkog kruga, sunce je poslednji put obasjalo 19. novembra, a sledeći put će ga žitelji videti tek dogodine – tačnije 22. januara 2025. Ukoliko vreme bude lepo, moći će da uživaju u nešto svetlijem nebu tirkizne boje punih 48 minuta, prenose američki mediji.

Iako prosečnom čoveku život bez sunčeve svetlosti izgleda nemoguć, stanovnici Utkiagvika su navikli na to da imaju polarne noći, ali i dane koji traju mesecima. Tačnije, leto u ovom gradiću na krajnjem severu SAD traje od druge dekade maja do treće dekade avgusta i tada dan traje 24 sata.

Na krajnjim tačkama Zemlje – severnom i južnom polu – sunce izlazi jednom godišnje, podsećaju naučnici dodajući da, osim svetlosti koju daju zvezde i Mesec, prirodno osvetljenje do ovog gradića dopire od aurore borealis, odnosno polarne svetlosti.

 

[Жижи]

Ovo je toliko interesantno da moram da obilježim emotikonom šta sam pročitala.
Dosta toga čitam i nekoliko puta. Stvarno ne razumem šta ljudi vide u beskonačnim, danonoćnim svađama na Politici i Religiji.

Što više čitam ubeđena sam da bi ovo imalo mnogo više pažnje da je iseckano kao posebne teme.
Ali, pitanje. Moguće da ni to nebi imalo šanse pored tragedija

 

[Nina]

Šta je hoplitodromos?

Takmičenje pod punom ratnom opremom * Hoplit je bio pripadnik pešadijske vojne jedinice u staroj Grčkoj. Ovaj vojnik bio je dobro opremljen, nosio je kacigu, prsni oklop, veliki okrugli štit, mač i dugo koplje. Morao je da prođe rigoroznu obuku i bio je efikasniji od pripadnika mnogo skupljih konjaničkih jedinica. Na drevnim olimpijskim igrama održavala se trka hoplitodromos u kojoj su učestvovali takmičari pod punom ratnom opremom, u početku kompletnom, kasnije samo sa štitom standardne težine i kacigom.

 

[Жижи]

 

[Nina]

Oko sto tornjeva krasilo je panoramu Bolonje tokom 12. veka, dok onaj najviši od njih - Asineli toranj, postoji i dan danas i visok je 97 metara.
Sagrađen je između 1109. i 1119. godine od strane Asineli porodice.

 

[Nina]

U peruanskoj pustinji * Pre više od 1.500 godina nepoznati narod načinio je ogromne crteže na kamenom tlu u pustinjama Perua. Do našeg doba je ostala tajna kako su i zašto pravljeni. Jedna od najzanimljivijih arheoloških zagonetki sveta nalazi se u središtu ogromne negostoljubive pustinje. Oko 400 kilometara južno od Lime, između dolina Ica i Naca, po tlu se rasprostire zamršena, 100 kilometara duga mreža neobičnih crteža koji se mogu odgonetnuti samo iz vazduha, a predstavljaju džinovske ptice, paukove, geometrijske figure…

 

[Nina]

Oblici grnčarije koja je korišćena u staroj Grčkoj razlikovali su se prema nameni. Veliki sudovi izrađivani u veličini čoveka nazivani su pitos, a služili su za čuvanje vina. Upotrebljavane su i amfore, manje posude s dve drške u kojima je nošeno vino. Treći oblik suda je krater, koji je služio za mešanje vina i vode. Stari Grci su koristili i sud pod nazivom hidrija, koji je izgledom podsećao na testiju. Za čuvanje mirisa korišćeni su arhibalosi.

 

[Nina]

Edit Štajner, Jevrejka koja je preživela holokaust i Džon Mekkej, škotski vojnik koji ju je spasio, proslavili su 2022. godine 71. godišnjicu braka.

 

[Nina]

U Indiji zlato simbolizuje bogatstvo.
Na indijskim venčanjima zlato koje je donela mlada pokazuje status i bogatstvo njene porodice.
Veruje se da mlada koja nosi 24-karatno zlato na svom venčanju donosi sreću i sreću tokom celog bračnog života.
Veza između Indijaca i zlata datira još od pamtiveka.
Preovlađujuća hinduistička populacija nalazi pominjanje zlata kao robe ogromne vrednosti u svojim verskim knjigama.
Zlato se često povezuje sa bogatstvom, prosperitetom i čak se nudi božanstvima.
Zlato je visoko likvidno i prenosivo kao obezbeđenje ili imovina.
Može da se pretvori u gotovinu u bilo kom trenutku kada se pojavi hitan slučaj i smatra se prijateljem u nevolji.
Zlatni nakit je nešto što se može prenositi sa jedne generacije na drugu kao vlasništvo predaka.

 

[Nina]

Pobednički venac je bio nagrada na sve četiri velike igre antičke Grčke. U Delfima je pravljen od lovora, na Istmu u početku od borovih grančica, a kasnije od lovorovog lišća. U Nimeji su pobednici dobijali venac napravljen od peršunovog lišća. Pobednički venac u Olimpiji pleten je od grančica posebne vrste masline.

 

[Nina]

Najvrednija bejzbol lopta prodata je nedavno na aukciji koju je organizovao „Goldin” za skoro 4,4 miliona dolara. To je ujedno najviša cena do sada postignuta za ovakvu vrstu rekvizita. Jedan od najpopularnijih svetskih igrača bejzbola Šohen Ohtani pogodio ju je na ceremonijalnom meču u Tajpeju, a nadmetanje za nju trajalo je pune tri sedmice. „Primili smo ponude iz celog sveta, što je svedočanstvo značaja ovog kultnog kolekcionarskog predmeta. Ohtani je ušao u istoriju s ovom bejzbol loptom”, objasnio je Ken Goldin, osnivač i izvršni direktor istoimene aukcijske kuće. Tajvanska investiciona firma u međuvremenu je objavila da je platila 4,392 miliona američkih dolara kako bi pobedila na ovoj aukciji.

 

[Nina]

Do danas su preživela samo dva roda porodice kamila Lama i Camelus, dok ih je u prošlosti bilo mnogo više. Paleontolozi su opisali i istražili dvadeset pet vrsta fosila kamila. Sve vrste sem jedne živele su u Severnoj Americi, pre oko 50.000 godina, pa do kraja ledenog doba u pleistocenu. Jedini fosili kamila nađeni izvan Severne Amerike potiču iz pleistocena i pripadaju današnjim rodovima kamila, kao i jednoj davno izumrloj vrsti lame.