- Poruka
- 393.699
Žana Merkus (hol. Jeanne Merkus; (Džakarta, 11. oktobar 1839 — Utreht, 11. februar 1897) bila je holandska plemkinja, feministkinja i borac u bosansko-hercegovačkom ustanku i srpsko-turskom ratu.
Žana Merkus rođena je 1839. godine u Džakarti na ostrvu Java u tadašnjoj holandskoj koloniji Istočna Indija. Otac joj je bio generalni guverner kolonije. Godine 1844. Žanin otac umire, a porodica se vraća u Holandiju gde joj četiri godine kasnije umire i majka, Vilhelnima Kransen. Nad Žanom i njenim sestrama starateljstvo je preuzeo stric Šarl Gijom Markus, sveštenik protestantske valonske crkve. Boravak u kući sveštenika uticao je na Žanu da život posveti Bogu. Uzor joj je postala Jovanka Orleanka.
Postavši punoletna, Žana je stekla pravo da raspolaže ogromnim nasledstvom svojih roditelja. Kupila je imanje kod Arnema nastavivši da živi daleko od gradskog sveta. Krajem šezdesetih godina prodaje imanje i kreće na put po Evropi.
Putovanja po Evropi
Prošla je kroz Nemačku i Italiju da bi u Parizu preživela prusku opsadu tokom Francusko-pruskog rata. Tokom opsade je dobrovoljno pomagala u Crvenom krstu lečivši ranjenike. U Parizu je boravila i tokom proglašenja Pariske komune. Po savetu lekara 1871. godine kreće na jug i stiže u oslobođenu i ujedinjenu Italiju.
Boravak u Svetoj zemlji
Dve godine kasnije doputovala je u Svetu zemlju koja je tada bila deo teritorije Osmanskog carstva. Tamo je nameravala da sagradi dvorac u kome bi dočekala Isusa prilikom njegovog Drugog dolaska. Preko posrednika (stranci nisu mogli kupovati imanja u Osmanskom carstvu) kupila je komad zemlje u blizini kapija Jafe, nedaleko od Jerusalima. Platila je veliku svotu novca jednom francuskom arhitekti da joj sagradi dvorac. Potom se vratila u Evropu.
Učešće u Hercegovačkom ustanku i priključenje srpskim ustanicima
Godine 1876. priključila se Hercegovačkom ustanku protiv Turaka (Nevesinjska puška). Odvojila je velike količine novca za nabavku topova koji nikada nisu stigli na bojište. Nekoliko meseci kasnije zarobljena je na prevaru, zajedno sa Mićom LJubibratićem i grupom ustanika, prilikom prelaska austrijske granice. U gradovima od Sinja do Trsta dočekivana je narodnim ovacijama. Uspela je da se oslobodi i krajem marta 1876. godine stiže u Beograd. O njoj su pisale novine u Šumadiji, a Đura Jakšić joj je posvetio pesmu dobrodošlice. Na Vaskrs 1876. godine, nakon Žaninog oporavka od bolesti koja ju je zadesila u Beogradu, priređena je u njenu čast velika povorka sa bakljadama (oko 6000 ljudi). Dana 30. juna Srbi i Crnogorci objavljuju Turskoj rat za oslobođenje. Sledećeg dana Žana se priključila borbi kao dobrovoljac. Donirala je ustanicima 2000 tadašnjih dinara. Bio je to najveći prilog ustanku, (braća Krsmanović donirala su 1000 dinara, a Mihail Černjajev 60).
Učešće u Srpsko-turskom ratu
Početkom ustanka Žana je učestvovala na Drinskom frontu. Pre odlaska u borbu zaveštala je svo svoje imanje srpskim ustanicima u slučaju pogibije. Nosila je crnogorsko muško odelo. Prema nekim izvorima, Žana je ulazila u česte sukobe sa neodlučnim generalom Rankom Alimpićem koji je predvodio ustanike oko Bijeljine.
Tada joj je stiglo naređenje sa visokog mesta da se smesta povuče sa Drine u Beograd jer su, navodno, postojale dojave nekog diplomatskog predstavnika u Carigradu da je Žana austrijski špijun. Proterana je iz Srbije zahvaljujući tajnim i drugim službama.
Poslednje godine
Žana je ponovo posetila Svetu zemlju gde je saznala da su joj radovi na izgradnji zamka propali zbog pružanja podrške srpskim ustanicima. Potpuno osiromašena, Žana je 1895. godine stigla u Pariz gde je čak u jednom trenutku živela ispod mosta na Seni zajedno sa ostali beskućnicima. Završila je potom u bolnici koja je, saznavši za njen identitet, obavestila holandsko diplomatsko predstavništvo. Brat ju je smestio u dobrotvornu ustanovu u okolini Utrehta. Tamo je provela ostatak života.
Smrt
Žana Merkus preminula je početkom februara 1897. godine. O njenom grobu niko nije vodio računa sve do tridesetih godina 20. veka kada je konzul Kraljevine Jugoslavije u Roterdamu, Sibe Miličić, izdejstvovao da se njen grob obnovi i održava.Svojom borbom na strani balkanskih naroda Žana je stekla brojne nadimke: „srpska Jovanka Orleanka“, „srpski Bajron“, „Amazonka hercegovačkog ustanka“, „ženski uskok“.
(wikipedija)
