Žan Mišel Baskijat

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
286.147
b7.jpg


Žan Mišel Baskijat bio je proslavljeni njujorški umetnik osamdesetih godina prošlog veka. Njegova umetnost prvo je osvanula na ulicama Njujorka, da bi par godina nakon toga dospela u najviše umetničke krugove. Za vreme svog kratkog života za sobom je ostavio veliki i eklektični opus, koji se oslanjao na različite izvore inspiracije.Njegova umetnost je u isto vreme bila dopadljiva i pristupačna, ali i bogata aluzijama na raznovrsno kulturno nasleđe. Brzo je postao jedna od najvećih zvezda slikarstva dvadesetog veka.

Žan Mišel Baskijat rođen je u Bruklinu 1960. godine a umro je 1988 g. Otac mu je bio sa Haitija, a majka portorikanskog porekla. Majka je bila zaslužna za njegovo rano interesovanje za umetnost. U detinjstvu ga je često vodila u muzeje, tako da je rano bio izložen visokoj umetnosti. Baskijat je rano počeo da ispoljava talenat za crtanje i pohađao je umetničku školu. Zbog nasleđa svojih roditelja govorio je tri jezika: engleski, španski i francuski.

Baskijat je za vreme svog kratkog života uradio preko 150 slika i 900 crteža, a za sobom je ostavio i dvadesetak svesaka punih beležaka i crteža. Radio je neumorno, čak i kad je dostigao slavu. Slikao je danonoćno. Često je slikao i na nekonvencionalnim površinama koje bi pronalazio na ulici, poput drvenih vrata, frižidera i drugih predmeta. Slikao je po svemu što bi mu došlo pod ruku, a često je radio i na više slika odjednom.

Baskijatova umetnost oslikavala je duh vremena i uklapala se u novi umetnički talas. U isto vreme se pojavila nova generacija mladih slikara, koji se mogu podvesti pod termin neo-ekspresionizam, poput Džulijana Šnabela i Dejvida Salija. Neo-ekspresionizam bio je reakcija na konceptualnu umetnost i minimalizam koji su u prethodnoj deceniji zavladali umetničkom scenom.
Posebno se divio se slikarstvu Leonarda Da Vinčija i Pabla Pikasa, pa se tako aluzije na njihovu umetnost često provlače kroz njegovo delo.
Karakteristika njegovog slikarstva je simbioza reči i slike. Reči koje ispisuje po radovima deluju kao delovi poezije. Često i precrtava ispisane reči, jer, kako je sam objasnio:

"Precrtavam reči da biste ih videli bolje. Činjenica što su precrtane ih čini poželjnijim za čitanje."

Način na koji je slikao bio je specifičan. Slika uz uključen televizor, slušajući muziku i uz otvorenu knjigu. Crpi iz sveta oko sebe, ne ograničavajući se na jedan izvor. Bio je veliki ljubitelj muzike i kolekcionar ploča. Džez je igrao veliku ulogu u njegovom muzičkom ukusu. Pored imena džez muzičara, poput Čarlija Parkera i Majlsa Dejvisa, javljaju se i imena sportista, poput Muhameda Alija i Džeka Džonsona.

Najčešće su protagonisti njegovih slika ličnosti iz crnačke kulture i istorije, ali i druge velike ličnosti iz istorije kojima se divio. U svojim slikama ispisuje njihova imena, a iznad slika krunu. Kruna je jedan od zaštitnih znakova njegovog slikarstva, i jedan od najčešćih simbola koje koristi. Njegovo delo predstavlja svojevrsnu opservaciju sveta koji ga okružuje, pa tako često ima sociološku podnotu. U slikama koje je radio pred sam kraj života kao česta tema se javlja smrt, gotovo kao predskazanje. Kako je sam objašnjavao proces svog rada:

"Ne razmišljam o umetnosti dok radim. Pokušavam da razmišljam o životu.

I danas su vidljivi tragovi koje je Baskijat ostavio iza sebe. U popularnoj kulturi njegovo ime se provlači najviše kroz hip-hop kulturu, pa ga tako u svojim stihovima pominju Kanye West, Asap Rocky i Jay-Z, dok je popularni The Weekend inspiraciju za svoj imidž takođe pronašao u umetniku osamdesetih. Baskijat je umetnost grafita uveo na velika vrata, pa mu tako duguje i umetnici poput Benksija.
O Baskijatu je snimljen film 1996. godine u režiji slikara Džulijana Šnabela, sa uverljivim performansom Džefrija Rajta u glavnoj ulozi, ali i Dejvida Bovija u ulozi Endija Vorhola.
Iako je oko njegove ličnosti već izgrađen je kult tragičnog umetnika, njegovoj umetnosti tek treba da usledi ozbiljnije zasluženo priznanje.

b2.jpg

(casopis kultiviši se)
 

Poli46

Stara legenda
Poruka
78.804
e1936ed85ccb0f696a880b779eeff509Jean-Michel Basquiat and cat, 1982,.jpg

Jean Michel Basquiat and cat, 1982,
Jean-Michel Basquiat rođen je u Brooklinu od roditelja Haitija i Portorika 1960. godine, a kao tinejdžer napustio je dom da bi živeo na Donjem Manhattanu, svirao je , slikao i izdržavao se neobičnim poslovima. Krajem 1970-ih, on i Al Diaz postali su poznati po svojim grafitima,
nizu kriptičnih izjava, kao što su „Igranje umetnosti tatinim novcem“ i „Klon od 9 do 5“,
označeni kao SAMO. 1980. godine, nakon što je grupa umetnika iz punk i grafit podzemlja
održala „Times Square Show“, slike Basquiat-a počele su da privlače pažnju sveta umetnosti.
0d014d5bca3662240e33776829f172eb.jpg
 

Top