- Poruka
- 286.147
Žan Mišel Baskijat bio je proslavljeni njujorški umetnik osamdesetih godina prošlog veka. Njegova umetnost prvo je osvanula na ulicama Njujorka, da bi par godina nakon toga dospela u najviše umetničke krugove. Za vreme svog kratkog života za sobom je ostavio veliki i eklektični opus, koji se oslanjao na različite izvore inspiracije.Njegova umetnost je u isto vreme bila dopadljiva i pristupačna, ali i bogata aluzijama na raznovrsno kulturno nasleđe. Brzo je postao jedna od najvećih zvezda slikarstva dvadesetog veka.
Žan Mišel Baskijat rođen je u Bruklinu 1960. godine a umro je 1988 g. Otac mu je bio sa Haitija, a majka portorikanskog porekla. Majka je bila zaslužna za njegovo rano interesovanje za umetnost. U detinjstvu ga je često vodila u muzeje, tako da je rano bio izložen visokoj umetnosti. Baskijat je rano počeo da ispoljava talenat za crtanje i pohađao je umetničku školu. Zbog nasleđa svojih roditelja govorio je tri jezika: engleski, španski i francuski.
Baskijat je za vreme svog kratkog života uradio preko 150 slika i 900 crteža, a za sobom je ostavio i dvadesetak svesaka punih beležaka i crteža. Radio je neumorno, čak i kad je dostigao slavu. Slikao je danonoćno. Često je slikao i na nekonvencionalnim površinama koje bi pronalazio na ulici, poput drvenih vrata, frižidera i drugih predmeta. Slikao je po svemu što bi mu došlo pod ruku, a često je radio i na više slika odjednom.
Baskijatova umetnost oslikavala je duh vremena i uklapala se u novi umetnički talas. U isto vreme se pojavila nova generacija mladih slikara, koji se mogu podvesti pod termin neo-ekspresionizam, poput Džulijana Šnabela i Dejvida Salija. Neo-ekspresionizam bio je reakcija na konceptualnu umetnost i minimalizam koji su u prethodnoj deceniji zavladali umetničkom scenom.
Posebno se divio se slikarstvu Leonarda Da Vinčija i Pabla Pikasa, pa se tako aluzije na njihovu umetnost često provlače kroz njegovo delo.
Karakteristika njegovog slikarstva je simbioza reči i slike. Reči koje ispisuje po radovima deluju kao delovi poezije. Često i precrtava ispisane reči, jer, kako je sam objasnio:
"Precrtavam reči da biste ih videli bolje. Činjenica što su precrtane ih čini poželjnijim za čitanje."
Način na koji je slikao bio je specifičan. Slika uz uključen televizor, slušajući muziku i uz otvorenu knjigu. Crpi iz sveta oko sebe, ne ograničavajući se na jedan izvor. Bio je veliki ljubitelj muzike i kolekcionar ploča. Džez je igrao veliku ulogu u njegovom muzičkom ukusu. Pored imena džez muzičara, poput Čarlija Parkera i Majlsa Dejvisa, javljaju se i imena sportista, poput Muhameda Alija i Džeka Džonsona.
Najčešće su protagonisti njegovih slika ličnosti iz crnačke kulture i istorije, ali i druge velike ličnosti iz istorije kojima se divio. U svojim slikama ispisuje njihova imena, a iznad slika krunu. Kruna je jedan od zaštitnih znakova njegovog slikarstva, i jedan od najčešćih simbola koje koristi. Njegovo delo predstavlja svojevrsnu opservaciju sveta koji ga okružuje, pa tako često ima sociološku podnotu. U slikama koje je radio pred sam kraj života kao česta tema se javlja smrt, gotovo kao predskazanje. Kako je sam objašnjavao proces svog rada:
"Ne razmišljam o umetnosti dok radim. Pokušavam da razmišljam o životu.
I danas su vidljivi tragovi koje je Baskijat ostavio iza sebe. U popularnoj kulturi njegovo ime se provlači najviše kroz hip-hop kulturu, pa ga tako u svojim stihovima pominju Kanye West, Asap Rocky i Jay-Z, dok je popularni The Weekend inspiraciju za svoj imidž takođe pronašao u umetniku osamdesetih. Baskijat je umetnost grafita uveo na velika vrata, pa mu tako duguje i umetnici poput Benksija.
O Baskijatu je snimljen film 1996. godine u režiji slikara Džulijana Šnabela, sa uverljivim performansom Džefrija Rajta u glavnoj ulozi, ali i Dejvida Bovija u ulozi Endija Vorhola.
Iako je oko njegove ličnosti već izgrađen je kult tragičnog umetnika, njegovoj umetnosti tek treba da usledi ozbiljnije zasluženo priznanje.
(casopis kultiviši se)
