U predvečerje, kada dodjem sa posla, ako imam sreće pa stignem za videla kući, i uspem neozledjena da prodjem sačekušu koju moja tri antrza svakodnevno brižljivo pripremaju,sedimo na velikom tremu Maca i ja i pijemo kafu. Maca pita da li hoću pivo, a u stvari već je pošao da ga donese. Oću, što da neću, samo se bolan pita. Otvara on pivo i sebi sipa u veliku čašu 4/5 a meni prinosi ostatak u flaši, onako zidarsko.....e to volim. Ne volim da pijem iz čaše, osim kad odemo negde pa moram biti fina. Pridruže nam se i deca, ona koja su tu tada. Ipak smo mi velika porodica, stalno neko negde ide, juri, dozivamo se i organizujemo preko mobilnih telefona. Tako je to kada deca porastu i odrastu..........a naša su vala odrasla, ljubi ih majka svo troje. I tako, dok neko od njih skuva kafu, ja se osvežim i presvučem dok ona tri lajava dežuraju ispred kupatila, da im majka ne ode negde, i svo troje znaju da sada sledi pijenje kafe, da danem malo umornom dušom. A stvarno sam umorna. Ma, svi smo umorni.....proći će, tačnije navići ćemo se hahahahaha.
Elem, sednem napokon da uhvatim vazduh u našem dvorištu. Razgovaramo, dogovaramo, stalno je neka akcija uzrokovana tudjom voljom a manje našom.......kao i kod većine drugih porodica, ali je važno da uspevamo da se organizujemo. MMM se tu muvaju, dolaze da se maze. Kako jedno pridje tako dolaze i ostala dva komada, jer kereća ljubomora je nešto izuzetno jako.......ne kaže se džabe "ljubomoran kao pas". Eh, da imam tri ruke.........Kada postane nemoguće da od njih odmorim, samo kažem "dosta, pijem kafu", i oni prestaju da me muštraju. Posle svih dogovaranja, ko je šta uradio, ko šta ima da uradi, ko gde ide i kada se vraća, pa šta za sutra, pa za prekosutra.........pitam ko je kući za večeru, da znam šta i koliko da spremim. Na reč "večera" Maza skače kao oparena, više je ništa ne boli, uperi pogled u mene i stavi šapu na moju butinu.....mislim, to kuče je neverovatno.......ima fond reči veći nego neki ljudi koje poznajem. Kažem joj da to nije za nju, nego za nas, ali ona čeka da kažem šta je na jelovniku. Znam je, ne odustaje moja matorka, zato izgovaram šta sam smislila i ona već polazi prema letnjoj kuhinji. Govorim joj da je rano, još jednu cigaru majka da ispali, pa onda. Leže moj pas kraj naših nogu i čeka. Sve razume, kao čovek........ma bolje od čoveka. I ostali se smestiše oko nas, mi malo ućutimo. Prija mi i tišina i taj tih pogled kojim prelazim po dvorištu. Čuje se samo žubor vode, ni prejak, ni pretih, taman onako da čuješ vodu a da normalno možeš da razgovaraš.Taman mi se glava ispraznila, i upadam u ono fino stanje nerazmišljanja, opuštenosti.......ono stanje kada vam smirujuća praznina ispunjava um. I tako prija taj osećaj lebdenja u kome su samo pogledi na moje ukućane, na cveće čije boje u suton izgledaju sasvim drugačije nego po danu, i miriše drugačije, na cvetove polegle po kamenu, zelenu travu, pse koji ćuteći leže izvaljeni i čekaju, i sve to, sve te slike u jednom pogledu okupanom u bistrom slapu vode. Nirvana..........osećam kako mi se opuštaju mišići, ruke mi teške, jedva da dižem šolju za kafu, spava mi se........lepo mi je.........
Visoko C zapara vazduh praćeno grebanjem kandži po betonu......trgnuh se iz te moje prelepe pospanosti. Maša je već na licu mesta lajući besno kao furija, za njom dotrčava Maza koju sad naprasno ne bole noge, a za Mazuljkom mrtav ladan dogegava Meš sa svojim zbunjenim pogledom. Maša skače u vis kao loptica skočica i laje nervozno, matora pokušava da skoči i takodje laje, a Meš.......e, on posmatra i skuplja znanje.....i proteže se.. Podviknemo i ta silna larma se stiša. Iz pameti ima da me isteraju ove dve sa njihovim lajanjem. Ovo je scena s početka ove nedelje.
Visoko C zapara vazduh praćeno grebanjem kandži po betonu......trgnuh se iz te moje prelepe pospanosti. Maša je već na licu mesta lajući besno kao furija, za njom dotrčava Maza koju sad naprasno ne bole noge. Ali nju prestiže Meš, gurajući je. Svi troje laju kao ludi. Maša udarila po onom tonu pogubnom za uho, skače uvis ko na federima, matorka moja laje ko bez duše, uopšte ne bi čovek rekao da ima 12 punih godina. Meš se barabar sa njih dve ustremio na jabuku, lajući baritonom. Bar malo ublažava ono Mašino kreštanje. Njih dve se propinju na zadnje noge a prednje oslanjaju na drvo. To isto radi i ovaj blenta......dobro, ajde, drvo je to, neće mu biti ništa.Ali, onda počinju da trče oko ruže stablašice, sudaraju se, jer devojke nikako ne mogu ovog muškog da eskiviraju..........zauzima mnogo mesta. Dok tako trče u krug ovo muško kuče mlati repom koji udara njih dve po njuškama i preko očiju......one nemaju repove pa ne mogu da mu vrate. Mašine prednje šape su na stablu ruže a onaj zvrndov se lepo namešta da i on stavi šape na nežno drvce.....
E, pa sad preteraste.........Razdere se Maca "Meš, ne", ovaj stane ko ukopan, svi ućutaše dve-tri sekunde, iznenadjeni tako grubim prekidom. Moj muž ustaje, prilazi ružinom drvetu dok sva tri psa sede ispod cvetne krošnje i gledaju u vis. Maca protrese jednu od grana, vrabac izlete sakriven medju listovima, a tri kereće glave ga razočarano ispratiše. "Odleteo je, nema više ptičice. Na mesto" govori im glava porodice strogim glasom. Poslušno, sva tri naša lajava andjela, polegaše opet po tremu. Ovo je scena od juče.
"Vidiš Maco, kako je Meš pametan. Naučio je da juri vrapce." kažem totalno razbudjena.
"Meš, ti si ovčar, nisi ptičar" govori moj muž mazeći zvrka po velikoj glavi. A njemu se okice već sklapaju, umorio se izgravajući ptičara......
Mir se vrati u dvorište, ispijamo kafu do kraja.........do sledećeg dolaska nekog pernatog stvora.
tamo, medju ružama je jabuka, a ispred nje ruža stablašica. Na tom poligonu su instruktorke izvršile obuku talentovanog djaka
Elem, sednem napokon da uhvatim vazduh u našem dvorištu. Razgovaramo, dogovaramo, stalno je neka akcija uzrokovana tudjom voljom a manje našom.......kao i kod većine drugih porodica, ali je važno da uspevamo da se organizujemo. MMM se tu muvaju, dolaze da se maze. Kako jedno pridje tako dolaze i ostala dva komada, jer kereća ljubomora je nešto izuzetno jako.......ne kaže se džabe "ljubomoran kao pas". Eh, da imam tri ruke.........Kada postane nemoguće da od njih odmorim, samo kažem "dosta, pijem kafu", i oni prestaju da me muštraju. Posle svih dogovaranja, ko je šta uradio, ko šta ima da uradi, ko gde ide i kada se vraća, pa šta za sutra, pa za prekosutra.........pitam ko je kući za večeru, da znam šta i koliko da spremim. Na reč "večera" Maza skače kao oparena, više je ništa ne boli, uperi pogled u mene i stavi šapu na moju butinu.....mislim, to kuče je neverovatno.......ima fond reči veći nego neki ljudi koje poznajem. Kažem joj da to nije za nju, nego za nas, ali ona čeka da kažem šta je na jelovniku. Znam je, ne odustaje moja matorka, zato izgovaram šta sam smislila i ona već polazi prema letnjoj kuhinji. Govorim joj da je rano, još jednu cigaru majka da ispali, pa onda. Leže moj pas kraj naših nogu i čeka. Sve razume, kao čovek........ma bolje od čoveka. I ostali se smestiše oko nas, mi malo ućutimo. Prija mi i tišina i taj tih pogled kojim prelazim po dvorištu. Čuje se samo žubor vode, ni prejak, ni pretih, taman onako da čuješ vodu a da normalno možeš da razgovaraš.Taman mi se glava ispraznila, i upadam u ono fino stanje nerazmišljanja, opuštenosti.......ono stanje kada vam smirujuća praznina ispunjava um. I tako prija taj osećaj lebdenja u kome su samo pogledi na moje ukućane, na cveće čije boje u suton izgledaju sasvim drugačije nego po danu, i miriše drugačije, na cvetove polegle po kamenu, zelenu travu, pse koji ćuteći leže izvaljeni i čekaju, i sve to, sve te slike u jednom pogledu okupanom u bistrom slapu vode. Nirvana..........osećam kako mi se opuštaju mišići, ruke mi teške, jedva da dižem šolju za kafu, spava mi se........lepo mi je.........
Visoko C zapara vazduh praćeno grebanjem kandži po betonu......trgnuh se iz te moje prelepe pospanosti. Maša je već na licu mesta lajući besno kao furija, za njom dotrčava Maza koju sad naprasno ne bole noge, a za Mazuljkom mrtav ladan dogegava Meš sa svojim zbunjenim pogledom. Maša skače u vis kao loptica skočica i laje nervozno, matora pokušava da skoči i takodje laje, a Meš.......e, on posmatra i skuplja znanje.....i proteže se.. Podviknemo i ta silna larma se stiša. Iz pameti ima da me isteraju ove dve sa njihovim lajanjem. Ovo je scena s početka ove nedelje.
Visoko C zapara vazduh praćeno grebanjem kandži po betonu......trgnuh se iz te moje prelepe pospanosti. Maša je već na licu mesta lajući besno kao furija, za njom dotrčava Maza koju sad naprasno ne bole noge. Ali nju prestiže Meš, gurajući je. Svi troje laju kao ludi. Maša udarila po onom tonu pogubnom za uho, skače uvis ko na federima, matorka moja laje ko bez duše, uopšte ne bi čovek rekao da ima 12 punih godina. Meš se barabar sa njih dve ustremio na jabuku, lajući baritonom. Bar malo ublažava ono Mašino kreštanje. Njih dve se propinju na zadnje noge a prednje oslanjaju na drvo. To isto radi i ovaj blenta......dobro, ajde, drvo je to, neće mu biti ništa.Ali, onda počinju da trče oko ruže stablašice, sudaraju se, jer devojke nikako ne mogu ovog muškog da eskiviraju..........zauzima mnogo mesta. Dok tako trče u krug ovo muško kuče mlati repom koji udara njih dve po njuškama i preko očiju......one nemaju repove pa ne mogu da mu vrate. Mašine prednje šape su na stablu ruže a onaj zvrndov se lepo namešta da i on stavi šape na nežno drvce.....
E, pa sad preteraste.........Razdere se Maca "Meš, ne", ovaj stane ko ukopan, svi ućutaše dve-tri sekunde, iznenadjeni tako grubim prekidom. Moj muž ustaje, prilazi ružinom drvetu dok sva tri psa sede ispod cvetne krošnje i gledaju u vis. Maca protrese jednu od grana, vrabac izlete sakriven medju listovima, a tri kereće glave ga razočarano ispratiše. "Odleteo je, nema više ptičice. Na mesto" govori im glava porodice strogim glasom. Poslušno, sva tri naša lajava andjela, polegaše opet po tremu. Ovo je scena od juče.
"Vidiš Maco, kako je Meš pametan. Naučio je da juri vrapce." kažem totalno razbudjena.
"Meš, ti si ovčar, nisi ptičar" govori moj muž mazeći zvrka po velikoj glavi. A njemu se okice već sklapaju, umorio se izgravajući ptičara......
Mir se vrati u dvorište, ispijamo kafu do kraja.........do sledećeg dolaska nekog pernatog stvora.
tamo, medju ružama je jabuka, a ispred nje ruža stablašica. Na tom poligonu su instruktorke izvršile obuku talentovanog djaka
