jednostavno ignorisem. onog trenutka kad prestanemo da se druzimo u mom zivotu ta osoba ne postoji. ne znam zasto ali ljudi ponekad nalaze tako bezvezne razloge da se posvadjaju...
mene to izludjuje. postenije je da kazes e vidi to i to mi smeta, molim te ispravi to u svom ponasanju, ili ako vec nemate strpljenja za tog nekog-cao zdravo, jednostavno mi vise ne prija tvoje drustvo... ako neko nema dovoljno postovanja za vas i nakon sto mu ukazete paznju tog tipa i posvetite se ispravljanju "krivih Drina" vaseg prijateljstva, a on vas opet takoreci i bukvalno pljune u facu svojim nemarom i bahatlukom onda... onda ne zasluzuje da se trudite i znaci da mu nije stalo da vas... meni je mnogo tesko palo ali sam to shvatila posle mukotrpnog zalaganja koje je trajalo paaa nekih 3 godine... na tezi nacin moglo bi se reci, s obzirom na to da sam toj konkretnoj osobi pruzila sansu vise puta. meni nalazi mane a svoje ne vidi, mene pljuje a ja je branim kad nju blate...
kao i u svim drugim vezama-porodicnim, ljubavnim, kolegijalnim, kakvim god najbolje je biti ISKREN. to je moje misljenje a sad da li je ispravno... ja cenim da jeste
naravno da dodam samo ovo, stari drugovi su jednostavno, stari ... nismo se udaljili sto smo se posvadjali ili sl. vec nas je zivot odveo na druge strane... to je drugo, naravno da uvek postoji neko s kim smo jeli pesak ili mucili gliste ali ipak ako neko nije u tvom zivotu stalno ili bar cesto, vremenom se gube niti koje bi vas spajale. ali po meni ako znate nekog ceo zivot taj ce biti tu za vas uvek, kao i vi za njega, kao sto je naveo ludi_sesirdzija.
neke stvari uvek ostaju iste.
. Nekako mi se čini da je posle pucanja nekog prijateljstva lepo i ljudski ostati dostojanstven 
i ne tračariti o bivšem prijatelju 
, iznositi njegov prljav veš 
, no, često zbog ogorčenosti i nanetog bola čovek pljuje po nekadašnjem prijatelju i izgubi kontrolu nad svojim rečima 
. A postoji i ona mnogo gora varijanta, čega se iskreno užasavam, smeštanje raznih smicalica i razne pakosti koje mogu da nanesu istinsko zlo
.
