ZAGRLJAJ LEDA




(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)






ZAGRLJAJ LEDA


Injem k’o srmom optočena
Okićena a opet zatočena
Za život granu zakačena
I živa i mrtva sahranu svoju čeka.
Crveno njišti, za životom vrišti
Belo je okiva i u smrt priziva.

Čak i tada, na samrtnom odru
Podseća na ljubav zamrznutu
Led dok još pije život iz nje
Laž i prevrtljive reči kao inje
Ljubeći je navodno, ubijaju je
Hladnoćom nemom grleći crveni život
Beli ubica na ubijenu miriše
Dok poslednje sokove njenog života siše
Ledenim dodirom od života
Stvara smrti poprište.

Čak i tada....umirući ...prelepa je
I živa i mrtva sahranu svoju čeka
Bez glasa...bez suza...sama u sebi ćutke podnosi
Nemo ubijanje hiljade kristalnih ledenih trenutaka
Koji se kao bodeži u crveni život zarivaju...
Da li boli?.......O, da....ali samo ruža to zna
Kako vatru boli kad led je zagrli.

A ona....cvetala bi, živela bi,
Ljubav i lepotu još darivala bi.
Zatečena u svojoj lepoti
Nepitana.....
Pred tudji ledeni svršen čin samo grubo stavljena
U ljubavi ostaje da umre sama
Ruža, u bogatstvu svom prelepa dama
I dok umire ljubav svojoj smrti daje.

Crveno njišti, za životom vrišti
Belo je okiva i u smrt priziva.
Hladnoćom svojom vrelinu ruže ubija
Ne znajući da slab je za ružu neživota stisak
Nestaće led brzo uz ledeni vrisak.


img1567.jpg


img1559.jpg


img1560.jpg


img1557.jpg


I šta je život? Čekanje na sopstvenu sahranu.
Pa dok čekamo, nek to bar bude strasno, jako, pamtljivo i uvek za život i ljubav zakačeno, jer samo tako život nam se u venama ne zaledi, jer samo tako proleće se dočeka kad god da dodje.....a gospa Ruža to zna :aha:



PS Dobro jutro lepi svete......:kafa:....begam, al ću se vratim :metla:​
 
Kliknite za proširenje...
Ove lepe slike u prilogu bloga ,koje su verovatno inspiracija bile za pesmu tj asocijaciju i lepo poredjenje smrznutih ruža i prolazećih ljubavi,ipak ne otkrivaju sve.Naime iako smo svi smrtni i sve ima svoj rok trajanja ipak ove ruže već imaju u sebi skriven pupoljak,zametak novih cvetova,koji će se pojaviti čim se led otopi a to će neminovno uskoro biti.
Tako priroda živi i traje ,pulsira kao otkucaji ljudskog srca,a život jedinke je samo jedan tren u trajanju njenom ,kao jedan otkucaj koga će brzo zameniti drugi.Tako da ne treba mnogo žaliti jer ponavlja se sve ,sve se u krug vrti.Kladim se da će na tvom blogu uskoro biti novih lepih ruža iz tvog vrta.:D
 
zxy;bt229442:
Ove lepe slike u prilogu bloga ,koje su verovatno inspiracija bile za pesmu tj asocijaciju i lepo poredjenje smrznutih ruža i prolazećih ljubavi,ipak ne otkrivaju sve.Naime iako smo svi smrtni i sve ima svoj rok trajanja ipak ove ruže već imaju u sebi skriven pupoljak,zametak novih cvetova,koji će se pojaviti čim se led otopi a to će neminovno uskoro biti.
Tako priroda živi i traje ,pulsira kao otkucaji ljudskog srca,a život jedinke je samo jedan tren u trajanju njenom ,kao jedan otkucaj koga će brzo zameniti drugi.Tako da ne treba mnogo žaliti jer ponavlja se sve ,sve se u krug vrti.Kladim se da će na tvom blogu uskoro biti novih lepih ruža iz tvog vrta.:D
Kliknite za proširenje...

Pa bre Z, ispročita ti, a i ostali na stotine mojih blogova, i znaš da ja tako sve gledam, kroz prirodu, i da fotografišem to što vidim....snagu obnavljanja i života.
Naravno da će ruže opet procvetati.....pa ruža je to, za život zakačena, za svoje stablo, jer šta je to što nam oko prvo vidi....samo cvet koji iz stabla i korena niče....ukras, plod stvaranja. A stablo je svako od nas, svako je grm ruže. Koliko su koren i stablo zdravi toliko je ružino cvetanje lepše. Malo ljudi obraća pažnju na stablo i da ruži, iako je otporna biljka, treba nege i ljubavi da bi ponovo cvetala....ali, to je ljudska nesavršenost.
Svakako da će biti prelepih ruža iz mog vrta, a ove nisam orezala.......bilo mi je žao jer su imale pupoljke, ali, mraz im zarobi cvetove...te nastaše slike i trenutak oslikane tuge, nego ne stigoh za mraza da postavim blog....traži vremena koje mi nekako curi kroz prste :zeek::lol:
 
Ako je "život čekanje na sopstvenu sahranu". pa preporučuješ da to bar
bude strastveno,- za mene nema nade. Ja svoje ruže orezala s jeseni, a ti
si me tome naučila, sad čekam sopstvenu sahranu bez trunke strasti ,ebg:jede2:
 
mari47;bt229471:
Ako je "život čekanje na sopstvenu sahranu". pa preporučuješ da to bar
bude strastveno,- za mene nema nade. Ja svoje ruže orezala s jeseni, a ti
si me tome naučila, sad čekam sopstvenu sahranu bez trunke strasti ,ebg:jede2:
Kliknite za proširenje...

:eek: strast za životom Mari, u svemu što radimo da osećamo snagu koju pamtimo...uvek 100%, celom dušom i srcem :)
Ma znam da sam držala predavanja, ali nisam orezala.....žao mi je bilo...neka ih sad, jer da jesam kako bi nastala ova pesma i ove fotografije....eto, zašto mi se nije dalo da ih orežem.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top