ScipioAfricanus
Stara legenda
- Poruka
- 92.083
Visualizing the State of Government Debt Around the World
Gross Domestic Product (GDP) measures the total value of the goods and services produced within a country over a period of time, like a year or fiscal quarter. The ratio of debt-to-GDP makes it possible to compare relative debt levels across many different countries. The U.S. is able to carry a much larger debt in overall terms than smaller countries like Belgium because the economies are of such a vastly different size. Think about it like this. It’s no problem for Bill Gates to have a credit card bill for $50,000 because he has billions in the bank, but for the average American, that would mean bankruptcy.
We used the latest (October 2018) complete set of numbers from the International Monetary Fund to plot debt-to-GDP ratios between countries in an interesting visualization. Countries with larger ratios appear bigger, redder, and toward the center of the visual. Our approach places the countries with the most significant debt problems at the center, letting you see which places are more likely to have substantial issues in the future.
Countries with the Biggest Debt to GDP Ratio
1. Japan - 238%
2. Greece - 182%
3. Italy - 132%
4. Portugal - 126%
5. United States - 105%
6. Belgium - 103%
7. Egypt - 103%
8. Spain - 98%
9. Cyprus - 97%
10. France - 97%
The first and most obvious insight that our visualization reveals is how developed countries have the biggest debt problems. Japan immediately stands out as the single most prolific spender with a debt-to-GDP ratio of 238%. That means the entire Japanese economy, the third largest in the entire world, doesn’t produce nearly enough value in 2 years to pay off its entire debt. Greece is not far behind at 182%, followed by Italy (132%) and Portugal (126%). The U.S. has the 5th worst ratio in the world at 105%.
Immediately outside this inner ring of heavy spenders are several small or developing countries with enormous financial challenges. Egypt (103%), Cyprus (97%), Mongolia (84%), Brazil (83%) and Yemen (74%), to name only a few, clearly have debt problems that could spark financial problems for the rest of the world.
And then there are a host of green countries along the outside of our visual worth mentioning, especially China (47%), which has the second biggest economy in the world but a remarkably healthy national balance sheet. Granted, the country is still undergoing substantial urbanization and modernization, but the fact that it has such a low debt-to-GDP ratio suggests that it can spend buckets of additional money solving its challenges. Also take a look at Russia at only 16%. The Russian economy is plagued by corruption and slow growth, but at least it won’t have a debt crisis anytime soon.
Another way to think about this visual is in terms of spending and revenue, which is to say, should countries with high debt-to-GDP ratios spend less money or collect more tax revenue? We doubt any country can actually “grow” its way out of a crushing debt burden worth more than its entire GDP without making substantial changes to its fiscal behavior. Policymakers will eventually have to solve this problem, and either option poses serious challenges to economic growth.
GOOGLE TRANSLATE
Бруто домаћи производ (БДП) мјери укупну вриједност роба и услуга произведених у земљи у одређеном временском периоду, као што је година или фискални квартал. Однос дуга према БДП-у омогућава да се упореде релативни нивои дуга у многим различитим земљама. САД су у стању да носе много већи дуг у укупном смислу од мањих земаља као што је Белгија, јер су економије тако различите величине. Размисли о томе овако. Није проблем да Билл Гатес има рачун за кредитне картице за 50.000 долара јер има милијарде у банци, али за просјечног Американца то би значило банкрот.
Користили смо последњи (октобар 2018.) комплетан број бројева из Међународног монетарног фонда како би се однос између земље и земље односио на дугове између земаља у занимљивој визуализацији. Земље са већим односима изгледају веће, црвеније и према средишту визуелног. Наш приступ ставља земље са најзначајнијим проблемима дуга у центар, допуштајући вам да видите која мјеста имају већу вјеројатност да имају значајна питања у будућности.
Bruto domaći proizvod (BDP) mjeri ukupnu vrijednost roba i usluga proizvedenih u zemlji u određenom vremenskom periodu, kao što je godina ili fiskalni kvartal. Odnos duga prema BDP-u omogućava da se uporede relativni nivoi duga u mnogim različitim zemljama. SAD su u stanju da nose mnogo veći dug u ukupnom smislu od manjih zemalja kao što je Belgija, jer su ekonomije tako različite veličine. Razmisli o tome ovako. Nije problem da Bill Gates ima račun za kreditne kartice za 50.000 dolara jer ima milijarde u banci, ali za prosječnog Amerikanca to bi značilo bankrot.
Koristili smo poslednji (oktobar 2018.) kompletan broj brojeva iz Međunarodnog monetarnog fonda kako bi se odnos između zemlje i zemlje odnosio na dugove između zemalja u zanimljivoj vizualizaciji. Zemlje sa većim odnosima izgledaju veće, crvenije i prema središtu vizuelnog. Naš pristup stavlja zemlje sa najznačajnijim problemima duga u centar, dopuštajući vam da vidite koja mjesta imaju veću vjerojatnost da imaju značajna pitanja u budućnosti.
Први и најочигледнији увид који открива наша визуализација јесте како развијене земље имају највеће проблеме с дугом. Јапан се одмах истиче као најплоднији потрошач са односом дуга према БДП-у од 238%. То значи да цијела јапанска економија, трећа по величини у цијелом свијету, не производи скоро довољно вриједности за двије године да би исплатила свој цијели дуг. Грчка не заостаје далеко од 182%, а слиједе је Италија (132%) и Португал (126%). САД има пети најгори омјер у свијету од 105%.
Одмах изван овог унутарњег круга тешких потрошача налази се неколико малих земаља или земаља у развоју које имају огромне финансијске изазове. Египат (103%), Кипар (97%), Монголија (84%), Бразил (83%) и Јемен (74%), да споменемо само неке, очигледно имају дуговне проблеме који могу изазвати финансијске проблеме за остатак ворлд.
А ту је и мноштво зелених земаља изван нашег визуалног вредног помена, посебно Кина (47%), која има другу највећу економију на свету, али изузетно здрав национални биланс. Додуше, земља још увијек пролази кроз значајну урбанизацију и модернизацију, али чињеница да има тако низак удио дуга у БДП-у сугерира да може потрошити канте додатног новца на рјешавање његових изазова. Такође погледајте Русију са само 16%. Руска економија је погођена корупцијом и спорим растом, али барем ускоро неће имати дужничку кризу.
Други начин да се размисли о овој визуалној слици је у смислу потрошње и прихода, што значи, да ли би земље са високим односом дуга и БДП-а трошиле мање новца или прикупљале више пореских прихода? Сумњамо да свака земља може заиста „да расте“ свој пут из оптерећујућег дуга вредног више од свог укупног БДП-а без значајних промјена у фискалном понашању. Доносиоци одлука ће на крају морати ријешити овај проблем, а обје опције представљају озбиљне изазове за економски раст.
Prvi i najočigledniji uvid koji otkriva naša vizualizacija jeste kako razvijene zemlje imaju najveće probleme s dugom. Japan se odmah ističe kao najplodniji potrošač sa odnosom duga prema BDP-u od 238%. To znači da cijela japanska ekonomija, treća po veličini u cijelom svijetu, ne proizvodi skoro dovoljno vrijednosti za dvije godine da bi isplatila svoj cijeli dug. Grčka ne zaostaje daleko od 182%, a slijede je Italija (132%) i Portugal (126%). SAD ima peti najgori omjer u svijetu od 105%.
Odmah izvan ovog unutarnjeg kruga teških potrošača nalazi se nekoliko malih zemalja ili zemalja u razvoju koje imaju ogromne finansijske izazove. Egipat (103%), Kipar (97%), Mongolija (84%), Brazil (83%) i Jemen (74%), da spomenemo samo neke, očigledno imaju dugovne probleme koji mogu izazvati finansijske probleme za ostatak vorld.
A tu je i mnoštvo zelenih zemalja izvan našeg vizualnog vrednog pomena, posebno Kina (47%), koja ima drugu najveću ekonomiju na svetu, ali izuzetno zdrav nacionalni bilans. Doduše, zemlja još uvijek prolazi kroz značajnu urbanizaciju i modernizaciju, ali činjenica da ima tako nizak udio duga u BDP-u sugerira da može potrošiti kante dodatnog novca na rješavanje njegovih izazova. Takođe pogledajte Rusiju sa samo 16%. Ruska ekonomija je pogođena korupcijom i sporim rastom, ali barem uskoro neće imati dužničku krizu.
Drugi način da se razmisli o ovoj vizualnoj slici je u smislu potrošnje i prihoda, što znači, da li bi zemlje sa visokim odnosom duga i BDP-a trošile manje novca ili prikupljale više poreskih prihoda? Sumnjamo da svaka zemlja može zaista „da raste“ svoj put iz opterećujućeg duga vrednog više od svog ukupnog BDP-a bez značajnih promjena u fiskalnom ponašanju. Donosioci odluka će na kraju morati riješiti ovaj problem, a obje opcije predstavljaju ozbiljne izazove za ekonomski rast.
https://howmuch.net/articles/state-of-the-worlds-government-debt
JAPAN RIP
Gross Domestic Product (GDP) measures the total value of the goods and services produced within a country over a period of time, like a year or fiscal quarter. The ratio of debt-to-GDP makes it possible to compare relative debt levels across many different countries. The U.S. is able to carry a much larger debt in overall terms than smaller countries like Belgium because the economies are of such a vastly different size. Think about it like this. It’s no problem for Bill Gates to have a credit card bill for $50,000 because he has billions in the bank, but for the average American, that would mean bankruptcy.
We used the latest (October 2018) complete set of numbers from the International Monetary Fund to plot debt-to-GDP ratios between countries in an interesting visualization. Countries with larger ratios appear bigger, redder, and toward the center of the visual. Our approach places the countries with the most significant debt problems at the center, letting you see which places are more likely to have substantial issues in the future.
Countries with the Biggest Debt to GDP Ratio
1. Japan - 238%
2. Greece - 182%
3. Italy - 132%
4. Portugal - 126%
5. United States - 105%
6. Belgium - 103%
7. Egypt - 103%
8. Spain - 98%
9. Cyprus - 97%
10. France - 97%
The first and most obvious insight that our visualization reveals is how developed countries have the biggest debt problems. Japan immediately stands out as the single most prolific spender with a debt-to-GDP ratio of 238%. That means the entire Japanese economy, the third largest in the entire world, doesn’t produce nearly enough value in 2 years to pay off its entire debt. Greece is not far behind at 182%, followed by Italy (132%) and Portugal (126%). The U.S. has the 5th worst ratio in the world at 105%.
Immediately outside this inner ring of heavy spenders are several small or developing countries with enormous financial challenges. Egypt (103%), Cyprus (97%), Mongolia (84%), Brazil (83%) and Yemen (74%), to name only a few, clearly have debt problems that could spark financial problems for the rest of the world.
And then there are a host of green countries along the outside of our visual worth mentioning, especially China (47%), which has the second biggest economy in the world but a remarkably healthy national balance sheet. Granted, the country is still undergoing substantial urbanization and modernization, but the fact that it has such a low debt-to-GDP ratio suggests that it can spend buckets of additional money solving its challenges. Also take a look at Russia at only 16%. The Russian economy is plagued by corruption and slow growth, but at least it won’t have a debt crisis anytime soon.
Another way to think about this visual is in terms of spending and revenue, which is to say, should countries with high debt-to-GDP ratios spend less money or collect more tax revenue? We doubt any country can actually “grow” its way out of a crushing debt burden worth more than its entire GDP without making substantial changes to its fiscal behavior. Policymakers will eventually have to solve this problem, and either option poses serious challenges to economic growth.
GOOGLE TRANSLATE
Бруто домаћи производ (БДП) мјери укупну вриједност роба и услуга произведених у земљи у одређеном временском периоду, као што је година или фискални квартал. Однос дуга према БДП-у омогућава да се упореде релативни нивои дуга у многим различитим земљама. САД су у стању да носе много већи дуг у укупном смислу од мањих земаља као што је Белгија, јер су економије тако различите величине. Размисли о томе овако. Није проблем да Билл Гатес има рачун за кредитне картице за 50.000 долара јер има милијарде у банци, али за просјечног Американца то би значило банкрот.
Користили смо последњи (октобар 2018.) комплетан број бројева из Међународног монетарног фонда како би се однос између земље и земље односио на дугове између земаља у занимљивој визуализацији. Земље са већим односима изгледају веће, црвеније и према средишту визуелног. Наш приступ ставља земље са најзначајнијим проблемима дуга у центар, допуштајући вам да видите која мјеста имају већу вјеројатност да имају значајна питања у будућности.
Bruto domaći proizvod (BDP) mjeri ukupnu vrijednost roba i usluga proizvedenih u zemlji u određenom vremenskom periodu, kao što je godina ili fiskalni kvartal. Odnos duga prema BDP-u omogućava da se uporede relativni nivoi duga u mnogim različitim zemljama. SAD su u stanju da nose mnogo veći dug u ukupnom smislu od manjih zemalja kao što je Belgija, jer su ekonomije tako različite veličine. Razmisli o tome ovako. Nije problem da Bill Gates ima račun za kreditne kartice za 50.000 dolara jer ima milijarde u banci, ali za prosječnog Amerikanca to bi značilo bankrot.
Koristili smo poslednji (oktobar 2018.) kompletan broj brojeva iz Međunarodnog monetarnog fonda kako bi se odnos između zemlje i zemlje odnosio na dugove između zemalja u zanimljivoj vizualizaciji. Zemlje sa većim odnosima izgledaju veće, crvenije i prema središtu vizuelnog. Naš pristup stavlja zemlje sa najznačajnijim problemima duga u centar, dopuštajući vam da vidite koja mjesta imaju veću vjerojatnost da imaju značajna pitanja u budućnosti.
Први и најочигледнији увид који открива наша визуализација јесте како развијене земље имају највеће проблеме с дугом. Јапан се одмах истиче као најплоднији потрошач са односом дуга према БДП-у од 238%. То значи да цијела јапанска економија, трећа по величини у цијелом свијету, не производи скоро довољно вриједности за двије године да би исплатила свој цијели дуг. Грчка не заостаје далеко од 182%, а слиједе је Италија (132%) и Португал (126%). САД има пети најгори омјер у свијету од 105%.
Одмах изван овог унутарњег круга тешких потрошача налази се неколико малих земаља или земаља у развоју које имају огромне финансијске изазове. Египат (103%), Кипар (97%), Монголија (84%), Бразил (83%) и Јемен (74%), да споменемо само неке, очигледно имају дуговне проблеме који могу изазвати финансијске проблеме за остатак ворлд.
А ту је и мноштво зелених земаља изван нашег визуалног вредног помена, посебно Кина (47%), која има другу највећу економију на свету, али изузетно здрав национални биланс. Додуше, земља још увијек пролази кроз значајну урбанизацију и модернизацију, али чињеница да има тако низак удио дуга у БДП-у сугерира да може потрошити канте додатног новца на рјешавање његових изазова. Такође погледајте Русију са само 16%. Руска економија је погођена корупцијом и спорим растом, али барем ускоро неће имати дужничку кризу.
Други начин да се размисли о овој визуалној слици је у смислу потрошње и прихода, што значи, да ли би земље са високим односом дуга и БДП-а трошиле мање новца или прикупљале више пореских прихода? Сумњамо да свака земља може заиста „да расте“ свој пут из оптерећујућег дуга вредног више од свог укупног БДП-а без значајних промјена у фискалном понашању. Доносиоци одлука ће на крају морати ријешити овај проблем, а обје опције представљају озбиљне изазове за економски раст.
Prvi i najočigledniji uvid koji otkriva naša vizualizacija jeste kako razvijene zemlje imaju najveće probleme s dugom. Japan se odmah ističe kao najplodniji potrošač sa odnosom duga prema BDP-u od 238%. To znači da cijela japanska ekonomija, treća po veličini u cijelom svijetu, ne proizvodi skoro dovoljno vrijednosti za dvije godine da bi isplatila svoj cijeli dug. Grčka ne zaostaje daleko od 182%, a slijede je Italija (132%) i Portugal (126%). SAD ima peti najgori omjer u svijetu od 105%.
Odmah izvan ovog unutarnjeg kruga teških potrošača nalazi se nekoliko malih zemalja ili zemalja u razvoju koje imaju ogromne finansijske izazove. Egipat (103%), Kipar (97%), Mongolija (84%), Brazil (83%) i Jemen (74%), da spomenemo samo neke, očigledno imaju dugovne probleme koji mogu izazvati finansijske probleme za ostatak vorld.
A tu je i mnoštvo zelenih zemalja izvan našeg vizualnog vrednog pomena, posebno Kina (47%), koja ima drugu najveću ekonomiju na svetu, ali izuzetno zdrav nacionalni bilans. Doduše, zemlja još uvijek prolazi kroz značajnu urbanizaciju i modernizaciju, ali činjenica da ima tako nizak udio duga u BDP-u sugerira da može potrošiti kante dodatnog novca na rješavanje njegovih izazova. Takođe pogledajte Rusiju sa samo 16%. Ruska ekonomija je pogođena korupcijom i sporim rastom, ali barem uskoro neće imati dužničku krizu.
Drugi način da se razmisli o ovoj vizualnoj slici je u smislu potrošnje i prihoda, što znači, da li bi zemlje sa visokim odnosom duga i BDP-a trošile manje novca ili prikupljale više poreskih prihoda? Sumnjamo da svaka zemlja može zaista „da raste“ svoj put iz opterećujućeg duga vrednog više od svog ukupnog BDP-a bez značajnih promjena u fiskalnom ponašanju. Donosioci odluka će na kraju morati riješiti ovaj problem, a obje opcije predstavljaju ozbiljne izazove za ekonomski rast.
https://howmuch.net/articles/state-of-the-worlds-government-debt
JAPAN RIP
