Idu u Rusiju onih 0,01 posto. Nisi realan čovek šta uopšte i razgovaram sa tobom. U Kinu idu uglavnom profesori engleskog. Kina je nakazna orvelovska država bolesnog tipa. Nije Zapad sjajan, zapravo je star i degenerisan od višedecenijske liberalne propagande ali je i takav prvi izbor za ljude za razliku od Rusije, Kine i ostalih prijatelja pokojnog Slobe Miloševića. Najgori Srbi su rusofili,to su ograničeni ljudi, većina njih je za ovu vlast. Ovaj ako pobegne sigurno će uteći za Moskvu kao i Miloševići. Jedino je tamo sigurno utočište komunjarama i lopovima udbaški. Ja nemam nikakav emotivan odnos prema Rusiji, niti imam razloga da je mrzim niti volim. Niti sam bio niti planiram, samo kažem kako jeste. Uostalom koliko je tih Rusa ubio Komunizam, ne zna im se broj. Pravi Rusi su za carsku Rusiju ne za SSSR koji je pobio tolike milione Rusa.
Ti si druga strana te iste medalje. Stvarno ne znam zašto uopšte bilo šta razmenjuješ sa bilo kime na ovom forumu. Pošto je drugačije mišljenje za tebe atak na tvoj izolovani arhipelag razmišljanja.
Na zapad naši ljudi idu da peru tanjire i farbaju fasade. Da konobarišu. U Kinu idu da rade kao profesori, arhitekte, menadžeri. Svakako to treba otpisati i na kult belog čoveka koji vlada u Kini.
Čak i da uzmemo da zapad zauzima pozitivno, a Sovjetski savez negativno mesto u istoriji, sa čime se delimično i slažem, meni je taj licemerni osmeh na zapadu koji mnogim Srbima smeta jednako simpatičan kao i iskrena mrzovoljnost istočnih Evropljana.
Ja generalno i gravitiram zapadu ne iz nekog njihovog doprinosa književnost i etičkih principa već zato što za isti posao budem plaćen više, a ne mogu da se vratim u eru krstaških pohoda kada su ovi opljačkali Vizantiju ili u eru kolonijalizma kada su se pošteno obogatili trgujući robovima pa da taj dizbalans bogatstva ispravim. Mada je najveći uspeh zapada i njegovog doprinosa čovečanstvu upravo od vremena prve industrijske revolucije na ovamo, ne mogu da se otmem utisku da je u vreme te zlatne demokratije Zapad opljačkao i iscrpeo svaku tačku na kugli zemaljskoj.
Orvel je sam izjavio da je 1984. onako mračno napisao zato što je živeo u Londonu gde je neprestano bilo kišno vreme. A pisao je i svom duševnom slomu pada Španije i podrške Zapada Franku.
To što je Orvel napisao, u toj punoći zaista nigde ne živi. Orvel je strahovao od manipulacije strahom, a Haksli od manipulacije zadovoljstvima. Orvel je verovao da nećemo imati pristup informacijama, Haksli je verovao da ćemo biti zasuti trivijalnim informacijama i da nećemo imati vremena da se bavimo realnim problemima. Ono od čega je Haksli samo strahovao, Bernajs je pretočio u realnost kroz svoj PR. Zato i danas čovek ne može da se odbrani od sladunjave propagande sa Zapada u kojoj se Šiptari prikazuju kao jadni napaćeni hobiti koje zli Srbi žele da unište. I onda krene ta propaganda o srećnom životu na Kosovu i more pozitivnih i slatkih emocija dečice koja napokon mogu da idu u školu bez zlih Srba. A kada se progovori o uslovima života Srba, sklanja se pogled jer je mnogo lepše živeti u šarenom kraljevstvu igre i pomeranju negativnih emocija i projekcije na druge. Sovjetski savez je apsolutno arhetipska predstava i mesto gde Zapad gura sve svoje negativne emocije.
Zato kad pokušaš da pokažeš koje je sve problem SSSR rešio u vreme dok su na zapadu još bili, dobiješ histerične reakcije zbog razbijanja zablude o "carstvu slatkoće na zapadu". SSSR i Kina nikada nisu manipulisali slatkoćom. Bilo je pokušaja za vreme onog degenerika Hruščova da Sovjetski savez prikaže kao carstvo slatkoće, ali tu priču nije popio ni zapad ni Rusi. Koje savršeno zabole za carstvo slatkoće. Jer kad žele slatkoću, odu na Zapad. A kad žele realnost i grubost svakodnevnog života vrate se u Matušku. Jer koliko god bolna realnost u Rusiji bili, vredno je žrtve. Ali je i njima jasno da slatkoća zapada počiva na surovom porobljavanju ostatka sveta. Na paradoksu koji je kapitalizam ostavio iza sebe gde u Americi prosečna porodica nedeljno baci preko 100 kilograma hrane, a u Africi ljudi nemaju pristup ni pijaćoj vodi.
A to da su "caristi" pravi Rusi, samo ne znam zaista kako je to dokazivo. Pošto su Kropotkin, Bakunjin i Lenjin bili deo ruskog plemstva.
Tim pre što je i moja porodica gospodarila Starim Vlahom i za vreme Turaka bila jedna od četiri kojima nije oduzet status plemstva mi i daje za pravo da govorim o realnim dometima monarhije i kapitalizma.
Dakle, to što ja kritikujem zapad ne znači da sam je sto posto za SSSR i sto posto protiv zapada.
Ako kritikujem elemente Vučićeve vladavine, ne znači da sam za Đilasa. Tim ili/ili principima vešto manipuliše njegov britanski marketinški tim koji računa na srpsku isključivost u svemu.
Ipak ne mogu da se otmem utisku koliko kad razgovaram sa Amerikancima koji kritikuju SSSR osetim njihov iskren strah za njihov nežni temeperament. A kod Srba samo probudim sve one elemente destruktivne mržnje.
Bio bi ti dobar komunista. Samo tu svoju ogorčenost preusmeri na bogate.
