Zacarani krug nemogucnosti delovanja

момоа

Legenda
Poruka
72.447
Usled začaranog kruga zdravstvenih problema u kojima se nalazim 2 i po godine i nemogucnosti da se ostvarim na bilo kom polju, te stagnacije u svakom zivotnom segmentu, a posmatrajući ljude oko sebe koji se penju i napreduju, ne ostaje mi nista nego da akumuliram ogromnu negativnu količinu energije usled koje osećam kombinaciju besa,rezignacije i zavisti. Pritom sam vrlo anskiozan i kao posledica toga i depresivan jer jednoatavno nisam u stanju nista da uradim. Ovaj i ovakvi internet forumi izduvni su ventil bez kojeg bih prosvirao mozak sam sebi odavno.

- - - - - - - - - -

Imate li sličnih tegoba i kako ih resavate?
 
vecina ljudi u svom zivotu prolazi kroz takav period
ono sto znam i ja, a i ti je da sve u zivotu prolazi
i ono dobro i ono lose
tako ce da prodje i to u cemu si ti sada
izvuci sebe iz negativne emocije zavisti i pokusaj da sagledas sta je ono sto je lepo i dobro u situaciji u kojoj si, sta je ono sto je prednost takve situacije
 
Pokušaj sagledavanja vodi me u jos veci bedak jer shvatam da nista nije lepo, ili ako je nesto i lepo onda su to neke marginalne stvari koje mozda ni ne ppstpje nego sam ih ja izmislio da se utesim. Moja situacija je kao situacija nekog starog splava na reci koji je ukotvljen na jedno mesto, ne pomera se što zbog sopstvene, a što zbog objektivne nemogucnosti, dok gleda prelepe jahte kako prolaze pored njega i samo stari, truli i propada. Jedino me jos teši izvesnost da ce sve proci jednog dana pa i ovaj govnjivi život i ta primoranost da svakodnevno gledam oko sebe uspešne, iskezene i pune energije ljude. Zivim poput coveka u rovu koji shvatajuci koliko je sve besmisleno negde podsvesno moli da ga metak pogodi u glavu. Nekada su te krize beznadja intenzivnije, nekada nesto manje intenzivne. Mislim da je i bolest posledica mog u korenu iskvarenog bica tendenciozno depresivnog i duhovne posrnulosti kao i utemeljene introvercije kojoj sam bio naklonjen od kada pamtim sebe. Drži me u zivotu ta mogucnost da sam sebi oduzmem zivot u kojem god trenutku to poželim. Kakav paradoks.
 
Usled začaranog kruga zdravstvenih problema u kojima se nalazim 2 i po godine i nemogucnosti da se ostvarim na bilo kom polju, te stagnacije u svakom zivotnom segmentu, a posmatrajući ljude oko sebe koji se penju i napreduju, ne ostaje mi nista nego da akumuliram ogromnu negativnu količinu energije usled koje osećam kombinaciju besa,rezignacije i zavisti. Pritom sam vrlo anskiozan i kao posledica toga i depresivan jer jednoatavno nisam u stanju nista da uradim. Ovaj i ovakvi internet forumi izduvni su ventil bez kojeg bih prosvirao mozak sam sebi odavno.

- - - - - - - - - -

Imate li sličnih tegoba i kako ih resavate?
rade 30 zgibova?samo nemoj molim te one napretke u karijeri i kesu
 
Sad si u najkriznijim godinama, sazrevanje za muskarca pocinje u tim godinama...

Ne znam tvoju zivotnu pricu i nemam pravo nikome da sudim, osim sebi, ali sta mogu da te posavetujem je vise kretanja, ukoliko bolest dozvoljava, i pozitivnih vibracija i misli. Misli u smislu, tema, prijatelja, i drugih okolnosti. Vibracije dodju iz toga.

Ko sam sebe ne osudi ne moze da zivi dalje, valjda se onda ponovo rodimo, no komplikovana tema.

Izbaci zavist, bespotrebno ko i nervoza. Izbaci lose navike ako ih imas, ili barem smanji,
Ucini se korisnim pre svega sebi pa i drugima oko sebe.

- - - - - - - - - -

Pokušaj sagledavanja vodi me u jos veci bedak jer shvatam da nista nije lepo, ili ako je nesto i lepo onda su to neke marginalne stvari koje mozda ni ne ppstpje nego sam ih ja izmislio da se utesim. Moja situacija je kao situacija nekog starog splava na reci koji je ukotvljen na jedno mesto, ne pomera se što zbog sopstvene, a što zbog objektivne nemogucnosti, dok gleda prelepe jahte kako prolaze pored njega i samo stari, truli i propada. Jedino me jos teši izvesnost da ce sve proci jednog dana pa i ovaj govnjivi život i ta primoranost da svakodnevno gledam oko sebe uspešne, iskezene i pune energije ljude. Zivim poput coveka u rovu koji shvatajuci koliko je sve besmisleno negde podsvesno moli da ga metak pogodi u glavu. Nekada su te krize beznadja intenzivnije, nekada nesto manje intenzivne. Mislim da je i bolest posledica mog u korenu iskvarenog bica tendenciozno depresivnog i duhovne posrnulosti kao i utemeljene introvercije kojoj sam bio naklonjen od kada pamtim sebe. Drži me u zivotu ta mogucnost da sam sebi oduzmem zivot u kojem god trenutku to poželim. Kakav paradoks.

Nemoj sam sebi oduzimati zivot. Uvek ima sutra. Sem kad i kraj stigne, ali i onda nije kraj...

Duhovnost? Ima vise kategorija. Ovde slobodno meri sebi sa drugima. Posebno dobrim primercima ljudske vrste.
Materijalnost? Takodje ima vise kategorija. Nemoj sebe meriti sa drugima.

Deluje mi da si pametan mladic, ako si '95 godiste onda mladic, posto se lepo i slozeno izrazavas...ne odustaj, sopstvena borba je najteza svakome...
 
Poslednja izmena:
Imao sam miokarditis i sad zivim sa posledicama koje mi je ostavio, zivim u permanentnoj neizvesnosti i ne znam hoću li ikada u potpunosti ozdraviti. To me rezignira do bola i svaki put kad zaboravim ne prodje dugo da se ponovo setim i to me iznova i iznova stropostava u jamu defetizma. Sav sam nekako iznuren,osecam nedostatak energije, zamaram se brzo, umoran sam sto psihicki sto fizicki, mozak mi slabije funkcioniše, koncentracija je na leru itd, ali najteze mi pada to sto kad sve to analiziram jasno zaključujem da sam sâm kriv za to svojim neodgovornim ponašanjem i idiotskim navikama. Kod mene se desilo da je depresija dovela do fizicke bolesti, a fizicka opet proizvela depresiju i tako se stalno vrtim u vrzinom kolu iz kojeg nema izlaza.

- - - - - - - - - -

Nemoj da posmatras te ljude I nemas problem

Nije da ih posmatram zato sto ja insistiram na tome, nego je rec o drugovima koji su svuda oko mene i jednostavno ne mogu da ne konstatujem očiglednu cinjenicu.
 
Nisam površna, pregledala sam malo tvoje teme-kao i ovo što si ovde napisao.
Imaš otvorenu temu o toj svojojo dijagnozi - i tamo i odgovore lekara
laički, iz pročitanog - ne radi se, Bogu hvala, o životnoj ugroženosti, iako se moraš paziti

Šta da kažem sad pametno.? Pa, često sam čitala tvoje postove, pametan si momak,intereseuješ se za razne stvari
jedino ti onu temu o slanju žena na neki odvojen konitnent ne mogu oprostiti:p
Šala

elem, tako pametan momak sigurno može pronaći optimalan način za život - ritam koji može telo da prati i pozitiva za um i duh, pogled na život.

Ja verujem da ćeš se poptuno izlečiti - moraš slušati lekare - i to shvati kao PRIORITET
Šta ćeš drugo postići - o tom potom. Ima vremena. >I čime se meri uspeh? On je za svakog od nas različit pojam. A Sve što se, pa...eto npr... pročlita, nauči, doživi u međuvremenu je kretanje. Ti napreduješ a ne vidiš to.
MAni se crnih misli, sve negativno teraj od sebe, kao dugme OFF i ON.

i sve to...znam...čovek ipak "padne u bedak"...poenta je ne ostati dugo u njemu, nego prespavati, ustati i hrabro dalje
 
Napredujem u smislu gomilanja nekih informacija,sto znaci da to moze biti iskljucivo meni licno korisno, ali ne i opštekorisno za društvo. Procitao sam gomile nekih knjiga, pogledao filmova, sviruckam instrumente, ali ne moze se reci da je to neki napredak koji je opštekoristan i zbog kojeg mozes imati osecaj da si nesto uradio. Dakle osecaj nize vrednosti pre svega dolazi iz komparacije sa drugima koja je neminovna, jer svakodnevno gledam ljude koji kao perpetum mobile stalno krecu negde,rade nesto...

Ps. Predložio sam da muskarci odu na drugi kontinent, a zene iz Evrope nek ostanu u Evropi, a mi cemo Vam kad stignemo do recimo Amerike poslati vase buduce sunarotkinje :D
 
Izadji iz tog kola, iako je to kolo sustina tvog bistvovanja trenutno...

Eh taj vrag, zivi u svima nama.

Ne lupetaj za zene, kakvih muskaraca takvih i zena ima, nijedno ni drugo ne moze iskljuciti jedno ili drugo.

Koliko je taj srcani problem ozbiljan? Koliko se kreces dnevno? Kakve su ti navike?
Nema carobnog stapica sve zavisi od teb.
 
Sta znam, imam neke oziljke, ali nije nista ozbiljnije u smislu nekih morfoloskih promena na samom srcu. Kardiolog kaze kao da ce sve biti ok i da su nalazi ultrazvuka bolji, mada meni su simptomi isti kao ranije u sustini, nema tu nekog pomaka. Razmišljao sam da ga pitam da mi da neke lekove za tahikardiju ili tako nesto. Sta ja znam, krecem se umereno, onoliko koliko mogu i koliko osecam da mi je dovoljno. Nemam neke naročite navike, osim sto sam po kuci, citam, gledam filmove, blejim ovde sa vama na forumu i nepomično posmatram pogledom u vis uspešne ljude iznad mene...
 
Imao sam miokarditis i sad zivim sa posledicama koje mi je ostavio, zivim u permanentnoj neizvesnosti i ne znam hoću li ikada u potpunosti ozdraviti. To me rezignira do bola i svaki put kad zaboravim ne prodje dugo da se ponovo setim i to me iznova i iznova stropostava u jamu defetizma. Sav sam nekako iznuren,osecam nedostatak energije, zamaram se brzo, umoran sam sto psihicki sto fizicki, mozak mi slabije funkcioniše, koncentracija je na leru itd, ali najteze mi pada to sto kad sve to analiziram jasno zaključujem da sam sâm kriv za to svojim neodgovornim ponašanjem i idiotskim navikama. Kod mene se desilo da je depresija dovela do fizicke bolesti, a fizicka opet proizvela depresiju i tako se stalno vrtim u vrzinom kolu iz kojeg nema izlaza.

- - - - - - - - - -



Nije da ih posmatram zato sto ja insistiram na tome, nego je rec o drugovima koji su svuda oko mene i jednostavno ne mogu da ne konstatujem očiglednu cinjenicu.

Sta znam, imam neke oziljke, ali nije nista ozbiljnije u smislu nekih morfoloskih promena na samom srcu. Kardiolog kaze kao da ce sve biti ok i da su nalazi ultrazvuka bolji, mada meni su simptomi isti kao ranije u sustini, nema tu nekog pomaka. Razmišljao sam da ga pitam da mi da neke lekove za tahikardiju ili tako nesto. Sta ja znam, krecem se umereno, onoliko koliko mogu i koliko osecam da mi je dovoljno. Nemam neke naročite navike, osim sto sam po kuci, citam, gledam filmove, blejim ovde sa vama na forumu i nepomično posmatram pogledom u vis uspešne ljude iznad mene...

Ti moras da sam sebe pokrenes,da ne budes u zacaranom krugu.
Tu ti moze pomoci ili neki PRAVI prijatelj ili cak i razgovor sa psihologom.
Kako vidim,ti vise sebe psihicki ubijas nego sto si fizicki bolestan,moras da stavis pred sebe neke ciljeve,realne i svakodnevne.
Da se posavetujes sa nutricionistom ako treba,moguce da ti u tom periodu i hrana izaziva poteskoce u kretanju,da se umaras....
I navaznije,moras da realno sagledas zivot i svoje mogucnosti.Bio sam u slicnoj situaciji i znam o cemu ti pricam.Jedino ja imam srecu sto mentalno mogu da sebe savladam,da ponistim taj negativan uticaj rezignacije i nemogucnosti da promenis neke stvari.To ti je i osnova,ono sto ne mozes da promenis,nije vredno razmisljanja o tome,zaboravi ga ili idi dalje.Ono sto mozes,menjaj.Ili bar probaj.Probaj nekim laganim sportom ili jogom da se bavis,to isto podize pozitivnu stranu u coveku....
 
Kad su fizički simptomi u pitanju (hroničan umor, pospanost, dekoncentracija, manjak energije...) ja bih proverila stanje hormona štitaste žlezde. To su sve simptomi koji se vezuju za njen nepravilan rad (a ona utiče i na rad srca, između ostalog). A ako je to, pak, u redu, onda razloge treba tražiti na drugoj strani. Ja sam ubeđena da sve nas trenutno ubija društvena klima. Osećaj duboke nepravde izaziva 'anksioznost, rezignaciju ili bes' i to mi se čini normalnom reakcijom. E, sad... svako od nas formira neki odbrambeni mehanizam, neki svoj mali "zabran", oazu čistog užitka neopterećenu materijalnim dobitkom. Neko beži u knjige, neko se okreće prijateljima, gaji cveće, sluša muziku, vozi bicikl, ide u teretanu, šeta, vežba jogu, gaji kučnog ljubimca, pomaže drugima, učlani se u neki klub, uči strane jezike... To mora svako sebi da nađe, a merilo mora da bude sam osećaj užitka, a ne dobit. Ja to vidim kao jedini način da čovek sačuva zdravu pamet u poremećenom društvu.
 
Usled začaranog kruga zdravstvenih problema u kojima se nalazim 2 i po godine i nemogucnosti da se ostvarim na bilo kom polju, te stagnacije u svakom zivotnom segmentu, a posmatrajući ljude oko sebe koji se penju i napreduju, ne ostaje mi nista nego da akumuliram ogromnu negativnu količinu energije usled koje osećam kombinaciju besa,rezignacije i zavisti. Pritom sam vrlo anskiozan i kao posledica toga i depresivan jer jednoatavno nisam u stanju nista da uradim. Ovaj i ovakvi internet forumi izduvni su ventil bez kojeg bih prosvirao mozak sam sebi odavno.

- - - - - - - - - -

Imate li sličnih tegoba i kako ih resavate?



Meni se čini da ti ne tražiš pomoć već daješ konačnu dijagnozu svom stanju. Previše se oslanjaš na 'zdrav razum'
a zdravlje razuma zavisi od mnogo čega. Očito mi je da se u tvom razumu izmiješalo sve, verifikacija sopstvene
vrijednosti bazirana na posmatranju okoline, svojih prijatelja, bolest, ubijeđenost da u tom stanju ne možeš činiti išta
vrijedno i td. Međutim, to je totalna zabluda. Istina je da si u takvom stanju u kakvom si ali do tog stanja si došao
nizom svojih izbora. Sad to shvati kao dno. Počni sad činiti izbor vodeći se Savješću, koja ti očito nije u potpunosti
aktivirana niti sada a kamoli u prošlih nekoliko godina.

Savjest nam ne služi samo da bi smo kontrolisali svoje ponašanje prema drugima već prvenstveno
da kontrolišemo svoj izbor, prije nego li ga načinimo. Stoga, tvoj izbor uveliko traži pažnju.
Traži da sagledaš usmjerenje svoje pažnje, da vidiš fokus kojim upravlja tvoja volja. U šta si to fokusiran? Pa jasno
je kao dan, fokusiran si u negativnost. Nije onda nikakvo čudo da ćeš činiti izbor koji će opravdavati ono u što si
fokusiran. Prati svoj fokus. Budi nepristrasni, neemotivni, neutralni posmatrač usmjerenja svoje pažnje. Svaki put
kad posmatraš usmjerenje i fokus svoje pažnje, ne lijepi fokus na ono što zapažaš, već to zapažanje koristi kao
moć osvješćenja. Jednom kada si primijetio na čemu ti je fokus, to treba da ti posluži da fokus pomjeriš, da ga
pokreneš sa negativnosti na nešto što ti se u trenu predstavlja iole pozitivnim. Ne, ne moraš da ideš trčati po poljani,
niti moraš igrati fudbal ili košarku sa društvom kako bi sebi dokazao da si promijenio fokusa negativnosti na nešto
pozitivno, dovoljno je da pogledaš oko sebe, da shvatiš da si živ i da imaš kontrolu nad tom jednom jedinom mišlju,
nad tim saznanjem u sada. U sada niko drugi,k pa ni tvoji 'uspješni' prijatelji ne mogu reći ništa više o sebi.
Sve ostalo je ILUZIJA. Tu iluziju stvaraš svojim mislima, svijim ubjeđenjima, svojom Vjerom u ono što percipiraš.

Zašto se uopšte upoređuješ sa svojim vršnjacima, prijateljima? Upoređivanje te uistinu drži okovanim u ubjeđenju da
ne vrijediš. Tvoj put je specifičan i moraš se osloboditiupoređivanja kako bi mu konačno dozvolio, dopustio da se
manifestuje u svom najvećem potencijalu. Možda upravo to stanje u kojemu si u sebi nosi odgovor na tvoju potrebu
da budeš prihvaćen kao 'uspješan' čovjek. Potencijal se krije u najneočekivanijim mjestima i situacijama. Da bi to
saznao moraš prihvatiti to stanje onakvim kakvo jeste i ne suditi sebi na račun poređenja s drugima. Ko zna do čega
može da te dovede prihvatanje i zahvalnost. KO ZNA??? Zna onaj koji poznaje moć potencijala. Prepusti
taj dio svom Višem Ja koje te je i dovelo u iskušenje. DOPUSTI.

Kad kažem dopusti, to u sebi podrazumijeva predaju kontrole koju držiš svojim egom. Potpuna predaja kontrole otvara
vrata mogućnostima. Ego se krije u čauri ubjeđenja iodatle kontroliše tvoju stvarnost. Ako kontrolu EGA predaš svom
Višem Ja, univerzumu, ili Svijesti... kako god da shvataš ono što je iznad tvoje Svjesnosti, predajom kontrole otvaraš tu
čauru i povezuješ se sa beskrajnim prostranstvom mogućnosti... tu se krije i potencijal kojeg u toj čauri nema. Dopusti.
DOPUSTI DA TE IZNENADI.
 
Napredujem u smislu gomilanja nekih informacija,sto znaci da to moze biti iskljucivo meni licno korisno, ali ne i opštekorisno za društvo. Procitao sam gomile nekih knjiga, pogledao filmova, sviruckam instrumente, ali ne moze se reci da je to neki napredak koji je opštekoristan i zbog kojeg mozes imati osecaj da si nesto uradio. Dakle osecaj nize vrednosti pre svega dolazi iz komparacije sa drugima koja je neminovna, jer svakodnevno gledam ljude koji kao perpetum mobile stalno krecu negde,rade nesto...

Ps. Predložio sam da muskarci odu na drugi kontinent, a zene iz Evrope nek ostanu u Evropi, a mi cemo Vam kad stignemo do recimo Amerike poslati vase buduce sunarotkinje :D

Dobro jutro :)
Ima mnogo toga što se može učiniti, polako. Ubeđena sam da ćeš naći i put i način.
evo, svi ovi ljudi su lepo napisali - iskreno
Akd budeš hteo konkretne primere o tome šta sve možeš raditi u situaciji u kojoj si, reci...znaš forumaše - biće tu ideja... :whistling:

pps: Da li je fizički izvodljivo da sve žene stanu u Evropu (površina, broj žena...hm...:think:) ?:zcepanje:
 
ja sam protiv danasnjih nlp lajf koucova i slicnih kvazi strucnjaka, ali postoje osobe koje mogu da ti budu motivacija da stvari u zivotu promenis u pravcu u kome zelis da ti se zivot krece

niko od nas kad dodje na ovaj svet ne zna kad ce odavde i da ode
nesto najgore sto covek moze sebi da uradi je da zivi u buducnosti i proslosti
jer to buduce pitanje je da li ce da dozivi, a ono proslo se nikad vise nece vratiti
znaci ostaje nam samo ovaj trenutak koji ove sekunde zivimo
i nista drugo
neko na ovaj svet dodje kao lav, neko kao kornjaca
i niko ne moze da kaze da lav zivi lepim zivotom, a kornjaca ne
niko ne moze da kaze da oni koji su bogati zive srecnim zivotima, ni da oni siromasni ne mogu da imaju srecne i ispunjene zivote
najveca mudrost koju sam u zivotu usvojila je da promenis ono cime si nezadovoljan, a da nadjes nacin da prihvatis ono sto ne mozes da promenis
i veruj mi - sreca je izmedju ta dva i u odnosu na to koliko smo sposobni ovo da spoznamo i prihvatimo, zivecemo svoje zivote nesrecni ili srecni
to je stvar odluke svakog od nas, pa i tebe
 
I muzika moze da te pokrene...

Nemoj da gledas horrore, oni tesko da pokrecu bilo sta dobro. Mada ponekad nije problem i pogledati, samo nemoj neprestano.
Radi nesto sitno za pocetak, pa polako ide ka visem, naravno nemoj preterivati prvo zbog zdravlja a drugo uvek moze nesto i sutra da se uradi.
Nadji neki hobi, i to pomaze. Sta znas da radis?


Lyrics
Your heart feels heavy now
The mist keeps rolling down
You never got that lucky break
They owe you they owe you.
Your friends have all left town
Your dreams are starting to drown
And you forgot that easy way
They showed you they showed you.
You are the one to blame
Living in total shame
Like the invisible man
You gotta stop as soon as you can.
For all these excuses hear me well
You're making excuses as you go to hell
And while it seduces you're losing your chance
Stop making excuses just get up and dance.
For all these excuses hear me well
You're making excuses as you go to hell
And while it seduces you're losing your chance
Stop making excuses just get up and dance
Just get up and dance
When there are things you've gotta get out
Open the window and shout
You're gonna make your own luck
And show them you show them.
And while it all feels clearer now
You gotta kill that sacred cow
You gotta find the sun
And start growing and glowing.
You are the one to blame
Living in total shame
Like the invisible man
You gotta stop as soon as you can.
For all these excuses hear me well
You're making excuses as you go to hell
And while it seduces you're losing your chance
Stop making excuses just get up and dance.
For all these excuses hear me well
You're making excuses as you go to hell
And while it seduces you're losing your chance
Stop making excuses just get up and dance.

PS, nemoj bukvalno da shvatis Kill that sacred cow, to se odnosi na unutarnje limite, na nesto sto te ogranicava...
Resenje neko...
 
Poslednja izmena:
da li si probao nofap?
on će te energizovati, disciplinovati i sačuvati to malo dopamina što imaš. podrazumeva se i prestanak konzumiranja pornografskih sadržaja.

paralelno uvedi i vežbe sa bućicama.

bavi se fizičkom aktivnošću i boravi što više na otvorenom.

preporučio bih i puštanje kose i brade

smanjiti izloženost ekranu bilo koje vrste što je više moguće
 
da li si probao nofap?
on će te energizovati, disciplinovati i sačuvati to malo dopamina što imaš. podrazumeva se i prestanak konzumiranja pornografskih sadržaja.

paralelno uvedi i vežbe sa bućicama.

bavi se fizičkom aktivnošću i boravi što više na otvorenom.

preporučio bih i puštanje kose i brade

smanjiti izloženost ekranu bilo koje vrste što je više moguće

:ok:

Možda ne mora puštanje kose i brade

Možda ni bućice ;)
 
ja sam protiv danasnjih nlp lajf koucova i slicnih kvazi strucnjaka, ali postoje osobe koje mogu da ti budu motivacija da stvari u zivotu promenis u pravcu u kome zelis da ti se zivot krece

Nemoj da gledas horrore, oni tesko da pokrecu bilo sta dobro. Mada ponekad nije problem i pogledati, samo nemoj neprestano.
Radi nesto sitno za pocetak, pa polako ide ka visem, naravno nemoj preterivati prvo zbog zdravlja a drugo uvek moze nesto i sutra da se uradi.
Nadji neki hobi, i to pomaze. Sta znas da radis?




PS, nemoj bukvalno da shvatis Kill that sacred cow, to se odnosi na unutarnje limite, na nesto sto te ogranicava...
Resenje neko...

Nijedan moj hobi nw uključuje neku preteranu fizicku aktivnost. Setanje 2,3 km dnevno, sedenje na dvoristu, kontemplacija, citanje knjiga, gledanje filmova ( mada slabo h poslednje vreme jer mi je koncentracija slaba), sviranje gitare i pomalo klavira i tako..nemam neki ozbiljan hobi koji bi ukljucio neku interakciju. Ono sto je kod mene parsdoks je to sto sam anskiozan kada sam u drustvu drugih ljudi i brzo pocne da mi takva situacija bude neprijatna, a kada sam sâm onda me hcata depresija i zelja da budem sa drugim ljudima. Zaista tragicno stanje.

- - - - - - - - - -

Kad su fizički simptomi u pitanju (hroničan umor, pospanost, dekoncentracija, manjak energije...) ja bih proverila stanje hormona štitaste žlezde. To su sve simptomi koji se vezuju za njen nepravilan rad (a ona utiče i na rad srca, između ostalog). A ako je to, pak, u redu, onda razloge treba tražiti na drugoj strani. Ja sam ubeđena da sve nas trenutno ubija društvena klima. Osećaj duboke nepravde izaziva 'anksioznost, rezignaciju ili bes' i to mi se čini normalnom reakcijom. E, sad... svako od nas formira neki odbrambeni mehanizam, neki svoj mali "zabran", oazu čistog užitka neopterećenu materijalnim dobitkom. Neko beži u knjige, neko se okreće prijateljima, gaji cveće, sluša muziku, vozi bicikl, ide u teretanu, šeta, vežba jogu, gaji kučnog ljubimca, pomaže drugima, učlani se u neki klub, uči strane jezike... To mora svako sebi da nađe, a merilo mora da bude sam osećaj užitka, a ne dobit. Ja to vidim kao jedini način da čovek sačuva zdravu pamet u poremećenom društvu.

U pravu si,imao sam povisen hormon stitne zlezde, koji sam regulisao, ali mi je i dalje ostalo kako lupanje srca tako i svi ovi simptomi vezani za umor i nedoststak koncentracije.
 
Jeste tragicno, probaj da radis nesto sto poboljsava koncentraciju. Lichess je meni dobar lek za to...Godine cine svoje, posebno ako ne razmisljas na vreme o onome sto bi trebalo, mada verovatno bi opet bio slican rezultat...

Setaj malo vise, malo 2-3km, mada nisam ni ja puno bolji ovih dana, treba me stapom terati ponekad...
Mozda faktor motivacije je problem.
A sto se tice drugih ljudi nemoj da ih gledas tako kako ih gledas, i bice druga prica, posto svaka interakcija pocinje od tebe samog.

Odakle si?

Most certainly I'm where I’m supposed to be
In a molten sun; with you I am free
Today our hearts won first prize
'cause we’re wise with the feeling

We’re all we need
 
Poslednja izmena:
Pokušaj sagledavanja vodi me u jos veci bedak jer shvatam da nista nije lepo, ili ako je nesto i lepo onda su to neke marginalne stvari koje mozda ni ne ppstpje nego sam ih ja izmislio da se utesim. Moja situacija je kao situacija nekog starog splava na reci koji je ukotvljen na jedno mesto, ne pomera se što zbog sopstvene, a što zbog objektivne nemogucnosti, dok gleda prelepe jahte kako prolaze pored njega i samo stari, truli i propada. Jedino me jos teši izvesnost da ce sve proci jednog dana pa i ovaj govnjivi život i ta primoranost da svakodnevno gledam oko sebe uspešne, iskezene i pune energije ljude. Zivim poput coveka u rovu koji shvatajuci koliko je sve besmisleno negde podsvesno moli da ga metak pogodi u glavu. Nekada su te krize beznadja intenzivnije, nekada nesto manje intenzivne. Mislim da je i bolest posledica mog u korenu iskvarenog bica tendenciozno depresivnog i duhovne posrnulosti kao i utemeljene introvercije kojoj sam bio naklonjen od kada pamtim sebe. Drži me u zivotu ta mogucnost da sam sebi oduzmem zivot u kojem god trenutku to poželim. Kakav paradoks.

pa jedino ako imaš pištolj, sve drugo ti nije skroz pouzdan metod???
al pazi da ti se nasmeši devojka koja ti se ne sviđa odjednom bi se itekako setio sebe morao bi da se braniš :confused:

- - - - - - - - - -

da li si probao nofap?
on će te energizovati, disciplinovati i sačuvati to malo dopamina što imaš. podrazumeva se i prestanak konzumiranja pornografskih sadržaja.

paralelno uvedi i vežbe sa bućicama.

bavi se fizičkom aktivnošću i boravi što više na otvorenom.

preporučio bih i puštanje kose i brade

smanjiti izloženost ekranu bilo koje vrste što je više moguće

cool ali što : ))
 
I muzika moze da te pokrene...

muzika samo umereno, maksimum do 5 pesama dnevno i to u posebnim prilikama kada se zasluži.

- - - - - - - - - -

cool ali što : ))

to vodi u promenu, transformaciju

- - - - - - - - - -

:ok:

Možda ne mora puštanje kose i brade

Možda ni bućice ;)

brada i maskulinost su muški principi
treći element tog svetog trojstva je nofap, odnosno neprosipanje te esencije muškosti

- - - - - - - - - -

kosa je iskorak iz nametnutog ukalupljivanja i kastriranja muškaraca kratkom frizurom, ona je simbol slobode
 

Back
Top