- Poruka
- 21.115
Zabranjeno je plakati, bez da se nešto ne nauči,
probuditi se u danu, a ne znati šta činiti,
biti uplašen svojih sopstvenih uspomena.
Zabranjeno je ne smejati se problemima,
ne boriti se za ono što želimo,
odustati od svega zbog sopstvenog straha
da ostvarimo svoje snove.
Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje,
ne pokušati razumeti šta smo sve proživeli zajedno,
i zvati ih samo onda
kada je nama neophodno.
Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima,
pretvarati se pred ljudima do kojih nam nije stalo,
izigravati klovna da bi nas pamtili,
i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do nas.
Zabranjeno je ne učiniti sve za sebe samog,
biti uplašen od života i onoga čime nas život obavezuje,
ne živeti svaki dan kao da je
to naš poslednji.
Zabranjeno je da nam nedostaje neko bez radosti,
da zaboravimo nečiji smeh i oči,
sve samo zato što njegov put više ne obuhvata naš,
zabranjeno je zaboraviti njegovu prošlost
i zameniti je njegovom sadašnjošću.
Zabranjeno je ne pokušavati shvatiti druge
misliti da je njihov život vredniji od našeg,
ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.
Zabranjeno je ne stvarati sopstvenu priču,
ne imati trenutak za one kojima smo potrebni,
ne razumeti da je zivot ono sto daje, ali i uzima.
Zabranjeno je ne tražiti sreću,
ne živeti život s’ pozitivnim stavom,
ne smatrati da uvek možemo biti bolji;
Zabranjeno je zaboraviti da bez nas
ovaj svet ne bi bio isti…
probuditi se u danu, a ne znati šta činiti,
biti uplašen svojih sopstvenih uspomena.
Zabranjeno je ne smejati se problemima,
ne boriti se za ono što želimo,
odustati od svega zbog sopstvenog straha
da ostvarimo svoje snove.
Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje,
ne pokušati razumeti šta smo sve proživeli zajedno,
i zvati ih samo onda
kada je nama neophodno.
Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima,
pretvarati se pred ljudima do kojih nam nije stalo,
izigravati klovna da bi nas pamtili,
i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do nas.
Zabranjeno je ne učiniti sve za sebe samog,
biti uplašen od života i onoga čime nas život obavezuje,
ne živeti svaki dan kao da je
to naš poslednji.
Zabranjeno je da nam nedostaje neko bez radosti,
da zaboravimo nečiji smeh i oči,
sve samo zato što njegov put više ne obuhvata naš,
zabranjeno je zaboraviti njegovu prošlost
i zameniti je njegovom sadašnjošću.
Zabranjeno je ne pokušavati shvatiti druge
misliti da je njihov život vredniji od našeg,
ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.
Zabranjeno je ne stvarati sopstvenu priču,
ne imati trenutak za one kojima smo potrebni,
ne razumeti da je zivot ono sto daje, ali i uzima.
Zabranjeno je ne tražiti sreću,
ne živeti život s’ pozitivnim stavom,
ne smatrati da uvek možemo biti bolji;
Zabranjeno je zaboraviti da bez nas
ovaj svet ne bi bio isti…
